Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

turu revolucionišu tako što istražuju unutrašnji prostorneke utvrđene paradigme, prečišćavajući je, stalnoje podešavajući, proširujući njene utvrđene principe nanova polja ili nalazeći nove mogućnosti proširenja praktićnoupotrebljivih kontrola nad sredinom. Intelektualcisu, medutim, oni koji u okviru neke kulturne sfere normalnunauku ne uzimaju kao datu. Oni dakle ne odbacujuznanje kao takvo, već samo normalno znanje. Izove perspektive, intelektualci nisu samo oni koji seprolive S[a10j intelektualnoj paradigmi, već su to onikoji su neLako otvoreniji prema njenoj stalno rastućojkrizi. Pren1a tome, bitnu razliku između intelektualaca iinteligencije treba napraviti prema njihovom ponašanjuu odnosu na granicll.Delatnost inteligencije, njen oblik proizvodnje jesteonaj koji izvesne osnoye uzima kao čvrsto utvrđene,kao osigurane, pouzdane, "pozitivne". U stvari, njihovaprećutna provera "kvaliteta" naučno-tehničke delatnostisastoji se u pOivrctil'Clllju pouzdane datosti svetaut\Tđivanjem s\'oje jHodllktil'i1osti. Pitanje je ovde"plodnosti"; ali "drvo" koje nosi plodove smatra se većpostojećim. Tako je, sa stanovišta intelektualaca, inteligencijažetelac a ne sejač. Nietzsche stvara paradokskada nam kaže da je "dekadencija" vreme žetve. Paradoks,jer su tako "progres" i "progresivno" zasnovani,kao što oni to i jesu, na onome što naslec7uju, na vremenudekadencije. živeći od svoga naslec1a kao kulturnirentijeri. U tom smislu su progres prosvećivanja i dekadencijaneodvojivi jer se ovde pažnja posvećuje temeljima,nasleđu, samo pošto oni već prestaju da: budu produkti\nii samo pot.LO mi više nismo sposobni da žiyilnOod njih. "Dekadenti" su tako potrošači kulture,na"lednici produktiynosti ncko2: dru2:o2:. Oni živeod njihovog kulturnog nasleđa i "upravlj;j{i" njime,t[tko da 0'10 proiz\'odi dobilak, ali nisu skloni da predtemelja,kulturnog kapitala. Oni njeproblematičnom.(za razliku od intelektualaca) čine!lost dijalektika progresa i dekaden-"progres" kao kulminaciju i žetvuna temeljima koje uzimaju kaoLl na način i pojam"obnadjanja", ne zapažaju da temelj neće biti večnoyećjc umesto toga podložan zakonu umanjenihkamata. Repertoa;- njihove delatnosti ne uključujesistematski l,j očekivanje nužnog "opadanja dobiti",niti pak skup znanja koja bi im pomogla da se uhvateiS6ukotšac sa \1e11"':i10m opadanja dobiti. To je, kažu oni,stYar "inspiracije", što predstavlja samo jedan od načinada se izraxi u7J1bivalenciia njihovog stava prema tim temeljima:oni postuju stvarzdačke moći tog temelja ali,iako je to njihov predak, oni ga napuštaju da bi "krenulinapred", a zaboravljaju svoju obavezu da sami stvoretemeljc. Ako sc dekadencijom smatra samo "opadanje",umiranje ili propadanje; onda paradoks od suštinskogznabja za karakter inteligencije ostaje sa~riven.Neophodna ie takoclc sposobnost da se sagledajU kaodekadentne izvesne Hste u~la;:,a; iz\esne kulminacije aktivnostii energije; izvesni oblici progresa. Dekadenci)aje eblik rasla koji ne dograđuje svoje sopstvene temelje.To je dilenw koja određuje inteligenciju. Oni (inteligenciia) su tehnički aktivisti koji ono na čemu se radi delek~o nešto šIo je već "tu". Oni su ti koji razdeljuju,režu wwtraši7ja područja, što kao osvajači koji dolazedo yeć naseljene i plodne zemlje oS\'oje i podele tu zemljumeđu sobom, ži\e od nje, njom upravljaju i u njojodržavaju "red".Inteligcncijaje dakle apolol/skog tipa, i gradi II 0"­"iru 2:ranica koje su već stvorili drugi. Ipak, oni su graditeljii čmari. Kao Apolonjani oni su veoma "razboriti",lli su bar llIi1crc;zc ličnosti. Upravo ta razboritost iumerencst izraže'ne su u umerenosti i promišljenosti,.profesionalizma" koje zahte\,a tehnička inteligencija.Kada neko za sebe t\Tdi da je "profesionalac", njegovapretenzija je skromna. Ona znači priznati svoj dug skuputehnologije, znanja, \'eštine i dug "zajednici" u ko­.loj taj skup počiva. Profc5ioilali~a7ll je komunizamskromllih; to znači polagati pra\'o na status usled člal1-S{Fa u zai iz,ežbanih ili učenih, potčiniti se njenojdisciplll1i' i ~udu i stZlyiti sc pod nienll zaštitlL Profesionalizaminteligencije prećutno priznaje da ona nije stvorUnsvet, da ona nije nClIJrC1'ila s\'et, da ona živi odii a, da mora da poštuje ograničenjai da mora da prihvatinjihoHl disciplinu. Sociološko održavanje te zajednicestvara Q[[f(Jnićen ie za nienu delatnost i misao; to ograni-'. . ili "saznajnih"i u njenoj inzna (!cl je skupo povreditiiclarnost njegoye profesionalne grupe. U osnovi,inteligencija se prećutno obavezala da održi reprodl.'kciju\C~ wjednice i tehničarai da održi nej:1U tradiciju. Kao saznajna delatnost, "tehnička"delatnost i "tehničari" se odlikuju ovim apolonskimprilwatanjem ograničenja i osećanjem "poštova-187