Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

hunskim znanjem u određenoj oblasti intelektualnih istrazIvanjatako i duhovnim vestinama, što iziskuje kakovIseguGlSnje:: produbljenO sticanje znanja tako i. marljiv~pnpreme. DOduse, majstorstvo u datoj oblasU ne. Cll;llsamo po sebi nekoga mtelektualcem. Drugo, da bl blOmtelekmalac pOJedmac mora tumačiti pojave od opšteginteresa, na osnovu primene svojih naucnih saznanja iliveš tina. Naravno on ne mora da koristi ova sazanja ili veštineintelektualno, već jednostavno da bi stekao društveniprestiž l autoritet. NIJe neobično naići na intelektualcakOJI je, recimo profeslOnalno veoma odgovoran stručnjaku psihologiji, a u isti mah neodgovoran amater upolltici. Staviše - biolog koji proučava porast stanovnistva,fizičar koji razmatra AbM, tilozot koji se bayiproblemima kriminologije - svi oni primenjuju svoJasaznanja na pojave od opštedruštvenog značaja i, naravno,cesto to cme legitimno i sa punom odgovornošću.Sve u svemu, izraz "intelektualac" može, po mommišljenju, biti upotrebljen da označi, na potpuno neutralanl opisan načm, posebnu društvenu kategoriju ljudi.Intelektualac ne mora biti inteligentan u opšteprihvaćenomsmislu te reči - prijemčiv za nove intormacije,dovitljiv a odgovoru, sposoban da brzo i sigurno shvatičinJel1lce i poveže njlhova značenja, vičan resavanju problema.Inteligentni ljudi ne moraju biti intelektualci.Isto tako predUbeđenje je - u stvari predrasuda -tvrditi da intelektualci moraju uvek drugovati s razumomili dobrim rasuđivanjem. J. J. Rousseau (l. l. Ruso)i D. H Lawrence (D. H. Lorens) su dobar primerinrelektualaca koji su bili antiintelektualni. Mnogi kritičariintelektualaca, nasuprot tome, svesrdno su podržavalinužnost i lepotu apstraktnih ideja: uzmite Platonai njeGovu kritiku solista i Julijena Bendu (Đulijen Benda)i njegove optužbe protiv "popova". Biti "intelektualac"znaCi isu·ati određenu ulogu koja može biti izvedenadobro ili loŠ~, časno ili nečasno. Uopšte, reći da je ulogakoju igraju nebitna ili štetna, nije ona kritika koju trebauputili delovanju intelektualaca.Doz\oilte mi da pojam "humaniste" na ovoj r~vnirazmatranja odredim čistim nabrajanjem. Pojedinci ang:ažovanili proučavanju ili bavljenju literaturom, filozofijom,uporednim religijama, pravnim naukama, arheologijom,istorijom, muzikologijom, lepim umetnostima- tip su ljudi koje imam u vidu kada govorim o humanističkomintelektualcu.Bez sumnje postoje i intelektualcikoji se bave prirodnim naukama i intelektualci uronjeniu društvene nauke.140Šta je, onda, ona posebna muka, humanističkog intelektualcau savremenom društvu o kojoj sam govorio?Po mom mišljenju, sadašnji položaj humanističkogintelektualca na najbolji se način može objasniti kaorezultat dve vrste iskustva: prvo - istorijskog, i drugo- materijalnog. Sa istorijskog stanovišta tri su činioca,među mnogim, od posebnog značaja za razumevanje tradicijei predstave koju savremeni humanistički intelektualacima o sebi.Prvo, revoluciju su izveli humanisti, ili im je pripisanoda su to učinili. Tocqueville (Tokvil) je verovao daje najizrazitije obeležje francuske revolucije u tome štoje ona bila prvi veliki politički bunt izazvan delovanjemljudi od pera. U svom delu L'Ancien regime at la revollltion(1856) on ističe: "Delatnost naših pisaca oplemenilaje Francuza instinktima, visprenošću, predstavama, pačak i ekscentričnim svojstvima literarnog junaka. Kadje došlo vreme za akciju, ove sklonosti iz literature prenesenesu u političku arenu."Tocqueville je doista ocenio da je ono što se smatrakao z' esprit /rallraiS skoro u potpunosti nastalo iz stvaralaštvafrancuskih literata 18. veka. Revolucija je utisnulasvoj pečat na duh Francuza stvorivši u njima naklonostka apstraktnim teorijama o oblicima vlasti isimpatije za parole poput one o pravima čoveka.Bez obzira slagali se ili ne sa Tocquevillovom procenomznačaja ljudi od pera u podsticanju francuske revolucije,jasno je da je istorija savremenog humanističkogintelek1ualca neraskidivo isprepletana s istorijom isećanjem na ovu revoluciju, na revoluciju uopšte. Shvatanjerevolucije koje se javilo u periodu nakon srednjegveka razlikovalo se od svih prethodnih. U našem svetu"revolucija" znači ne samo zbacivanje postojećeg poretka,ili institucionalnih oblika vlasti, ili promenu svojinskihodnosa - čime se menja raspodela moći u društvu.Ona znači i promenu u shvatanju ciljeva života, jednuzaista novu nadu, viziju o promeni ljudske prirode. Revolucijapredstavlja sekularizaciju metafizičkih teorija opreobraćenju i spasenju. U ovakvom shvatanju revolucijeangažovanje humanističkog intelektualca uočava se kroztraganje za smislom, ciljem i ostvarenjem dramatičnogsklada u is torij i. (Prva velika moderna revolucij a, puritanskarevolucija, bila je takođe ovog stila, a pisci i drugiljudi od pera su isto tako u njoj uzeli učešća.)Uticaj koji na humanističke intelektualce ima francuskarevolucija, i uopšte ideja i ideal revolucije, jošuvek je prisutan. Većina humanističkih intelektualaca iizvan Francuske bila je 1789. godine naklonjena revolu-141