Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

to da objasnimo i ilustrujemo.Utoliko više što ona delujeu jednoj zemlji tkoja ima ta:to značajnu ulogu u evropskojstvarnosti u kojoj su GramsciMARKSIZAlvI O SEBIi Togliatti još uvek nepoznatiII širim razmerama. (Rinascita,br. 46, 19. novembar' 1976.)Prevela Nada Sponza-MimicaLECOURT, Dominique: LYSSENKO. HISTOIRE REEL­LE D'UNE "SCIENCE PROLETARIENNE" (Lisenko.Stvarna istorija jedne "proleterske nauke") - Maspero,Paris, 1976.Da bismo na malom prostorubar donekle prikazali ovutako bogatu knjigu, koja je jošviše obogaćena značajnim tekstomAlthussera (Altiser), trebada odaberemo neke od njenihtema, a da zanemarimo njihovuarhitekturu: pretpostaviću,dakle, da je "afera Lisenko"poznata, prenebregnućučetiriprva poglavlja - Afera Lisenko(1948), borba lisenkista (1927-1945), LiseIlko i seljačko pitanje(staljillski teIll1icizam), Lisenkoi teorija nasleđa: jedanbiološki fillalizam -, apozaba.viću se samo onim do ,kojeg tapoglavlja dovode: I?.ijalektič~imaterijalizam, teonJa "dveJunauka" i državna ideologija.Drugim rečima, od ovog trodelnog-rada- jednog eseja iz istorijenauka, jednog filozofskograzmišljanja, jednog ,politi6kogangažmana - ja razmatram samodrugi i treći deo.IZl'al1redml rad istoričaraLeeourt (Lekur), nije imalanameru da iznese dosije "afe·le Lisenko", nego upravo daDostavi pitanje Lise 11 ko. Da is­Dita tu istori isku činienicu i daie, ako je to moguĆe, objasni.Da post:wi pitanje preobraža­;a lisenkizrna "u terminima ko­'ii se u celini ne svode jedino11z, intervenciju državne vlasti";da odbije svođenje ,tog pitanjana "jedan amalgarr:" naučnogšarlatanizma i etatistlC'ke obmane"."Sada je dečja igra, kaže582Althusser, izjavljivati da je LisenkoSl'e u svemu bio šarlatani da je ceo njegov uspeh bioveZaIz za Staljinovu samovolju_Ali pristupiti kao marksistaistoriji lisenkizma, to je mllogoopasniji poduhvat." Rezultat jejedan izvanredan istoričarskii-ad u kome razni delovi mašinerije- pmksa i uspesi agronomaLisenka, praktični neuspesimendeljejevaca, agrar~apolitiika, Lisenkovo tumačenjeDarwina, državna maI1ks,ističkafLlozofija, birokratija i teror -funkcionišu jasno pred našimočima. To je rad jednog istoričaranauke i jednog filozofa­-marksiste formiranog u školiBachelarda (Baš lar ) i Canguilhema(Kangijem).U samoj filozofiji treba tražitipresudni uzrok 1isenkizma.Leeomt na klasičan nacm umar.ksizmu razlikuje istorijskimaterijaLizam - "skup pojmova"koji smatra "dovoljno koherentnimda bi svaki dan izdržaoprotivrečnu sankciju toggigantskog eksperimentisanjaŠto ga, u raznim oblicima, pred.stavlja Iklasna borba proletarijata'protiv imperijalizma" ielijalektički materijalizam, marksističkufilozofiju "koja ostajesto trideset godina posle XI tezeo F euerbachu u jednom takvomstanju teorijske nerazrađr­IlOsti da se još uvek postavljapilanje njegovog (teorijsko.g)postojanja" . .. - "Izraz ,di J a­iektički materijalizam', umestoda označava Jednu jedinstvenuteorijsku celinu, obuhvataoje, i još uvek obuhvata, dubokoprotivrečne koncepcije": čas:kritičke, čas dogmatične, ontološke.Dijalektički materijalizamkoji je -kodif1kovao Staljin,i koji je postao državnafilozofija, ontološki je po tomešto smatra zakonom samog univerzumaono što je samo jedanuslov saznanja, jedana teza.Međutim, lisenkizam će biti"upravo istina te koncepcijedijalektičkog materijalizma ,kojisvoje filozofs'ke teze koncipirakao prilllellljive ,zakone' ...koji se, nasuprot Žlivoj pmksimaterijalističkih i dijalektičkihteza, postavlja ,kao sudija efektivnenaučne prakse, to jest ne.umitno podvrgava naučne poj.move jurisdiikciji filozofskih ka.tegorija koncipiranih II obliku,zakona' ". "Poreklo ovih zabluda?- Sam Marx, nejasan ujednom pasusu Predgovora PriloguKritici političke ekonomi.j e ,S, ,razvi tku proizvodnih snagr,.A s onu stranu tog "slaganja"izmedu lisenkizma i staljinistič,ke,koncepcije dijalektičkogmaterijalizma pojaviće se"apsurdna teorija dveju nauka":buržoaske nauke i proleterskenauke.Nećemo se upuštati u pojedinostiLeeom·tove analrize togapsurda. Ali treba ipak da ukažemona n jegov cili: ta ideolugijase nije obraćala masama,nego intelektualcima, da bi ihučinila pokornim, stavljajući ihobavezno na stranu tlačiteljaili na stranu "neprijatelja državei partije", na stranu žrtava."Ucenjžl'ačka ideologija, ideolobija::;astra.šž1'Cl1lja Ž, iZa kraju,represije - eto to je strašilip"aktični efekat te llopštenefurmule "dveju lIauka" kojaopol1a,ša klasiZlI borbu sauzo dabi omogućila veću moč represijii da bi, ll?, pomoć represije,mobilisala "intelektllalce" lIslu.žbi drž-ame dominacije - i Iljih01'edominacije - /lad narod.uillz IiZi7Sama,' eto, to je jezgrož,!eološkog držaVI/og sistemakoji se 1948. služi lisenkiZl11ol1Zda bi ga, sa poznatom akademskompompom, nametnllo celilliintelektualaca ... Zna se daje ta ideologija Ila kraju dovelado procesa i do logora, do mučenjai do smrti od iscrpljenosti,gladi batiIla. "Uvek se vraćamoIZa StaljinaStvarno je bolje objašnjavatilisenk,izamkao intelektualnu"zabludu" nego tkao posledicumahinacija diktatora i "kultaličnosti". Izvrsno je LlJkazati navezu između terorističke mašineideologije dveju nauka i etatističkogaparata terora.Međutim, ipaJk se uvek vraćamona Stalj-ina, ili, bolje rečeno,na pitanje staljinske vlasti:jer stvarno se pod Staljinovomvlašću proširio "ontološki"dijalektički materijalizam.Kako je to bilo moguće? I kojisu to sada, za nas, institucionalniuslovi koji onemogućavajuneka novi Gulag? To je pitanjestvarnih uslova postojanjafundamentalnih sloboda:ono se ne gubi u oblacima. Pritom o njemu treba misliti napravilan način. Althusser vidi,.upravo nečuven paradoks" učinjenici da komunisti6ke partije,"mada zaslugom Marxa prviput, za sva vremena, posedujunaučna sredstva za razumevanjeistorije" - "izgledaju ne-1:IOG'lle da kao marksisti objas­Ile svoju sopstvenu istoriju".Taj bi paradoks bez sumnjenestao kad bismo, sledeći utome nekadašnjeg Althussera,postavili sebi pitanje o počinjenoj"olilašci". šta je to štomarksizam, Marx, marksisti nevide ili loše vide, a što se -tiče'l'lasti čm'eka nad čovekom?Althusser u s\'om predgovorune "predstavlja" delo, nego ,;konstitu knjigu i njen predmetela bi podsetio na neke stvarikuje su više nego očigledne ižive u sećanju". Taj tekst jemanje esej epistemološke vrste,~ više zauzimanje političkogstava.Prva konstatacija, prvi skandal:istorija lisenkizrna ne postoji:"Oila spava u zatvorenim583