Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

delatnosti ideologa, ono što je ideelno kao oblik i kaosadržaj. Sad nastaje ono što je Engels u veoma važnomspisu Ludvig Fojerbah i kraj klasične nemačke filozofijeshvatao kao ideologiju nasuprot naučnom saznanju:"Bavljenje idejama kao samostalnim suštinama kojese razvijaju nezavisno i potčinjene su svojim vlastitimzakonima."I sad nastaje, kao raspadanje religioznih sistema uokviru njihove arhitekture i na njihovom temelju, oblikfilozofije saznanja u kome se pokušava zadovoljiti zahtevuma na dualističkom tlu religije, koje izražava društvenurascepljenost. Tako Marx i Engels izvode filozofiju kojutako ocenjuju kao ogroman napredak u njenoj prolaznojnužnosti i u isti mah je kritikuju kao oblik svesti kojije pogodan za to da sputa dalji razvitak nauke, a irazvitak pogleda na svet revolucionarnog radničkog pokreta.Tomberg se pokazuje kao krajnje nezainteresovanza ovu stranu Nemačke ideologije i kasnijih Engelsovihspisa, koje inače veoma ceni. Štaviše, on govori o "Haugovomizvođenju osnovnog pitanja" i onda kad ne činimništa drugo nego samo referišem o Marxovom i Engelsovomizvođenju tog pitanja. Tomberg sasvim tačno primećujeda ni tako brojni citati iz spisa Marxa i Engelsakakvima se potkrepljuje ovo referisanje ne dokazujuda su njihova referisana shvatanja tačna. Na ovom mestuse prekidaju njegova razmišljanja. Dakle, referentu sepripisuje referisano. Referent prihvata ovo razračunavanjezato što mu se čini da su Marx i Engels u ovompitanju bili u pravu, nasuprot nekim pripadnicima današnjegmarksizma. Pri tom, treba biti svestan toga dapovezanost teorije i prakse nekog pokreta nije jednostrana.Nije stvar u tome da se teorija, koja potiče bilootkuda, primenjuje na praksu; nego osobenosti praksei jačine i oblika organizacije pokreta udaraju svoj pečati teoriji.U samokritiku građanskih intelektualaca mora spaclatikritičko otkrivanje i prevladavanje syega onoga štoje odraz građanske klasne strukture i što je formiranoposredstvom specifične materijalne poluge kojom se IIgrađanskom društ,'u usmeraya mišljenje i upravlja njegovimfunkcijama. Za to je potreban pre s\'ega kvalitetlegitimacije, odvojen od neposredne ekonomske i militarističkeprakse vladajuće klase. "Vi delate - mi dajemoargumente", ovako kaže u Brechtovom KOl1gress derWeisswasc7zer (Kongres perača belog rublja) iedan odnjegovih "iznajmljivača intelekta". Korpa s hlebom građanskihintelektualaca primiče im se odnosno odmiče seod njih preko nekih posrednika. To su, između ostalog,516predstavnici tržišta, na kome se oni javljaju .kao prodavcisvoje misaone snage ili svoje gotove mIsaone robe.Kao takvi prodavci robe oni se - kao i svi drugi proizvođačirobe - odnose potpuno automatski i njihovoneposredno samoodređenje nije nikakav običan prividnego teška stvarnost koja stimu1iše. "Jer kako čoveklegne, tako i leži ...", - opet u vidu poslovice formulišeBrecht ovo stanje stvari. S druge strane, u ovu"atomizovanost" privatne egzistencije "stavljaju" ih odnosiproizvodnje. U svoj slobodi u koju im se niko nemeša oni se moraju potčiniti zakonima proizvodnjeintelektualne robe, ako ne žele da budu pregaženi, dakleda dožive ekonomsku propast. Opet se ovi "zakoni proizvodnjeintelektualne robe" ne mogu neposredno saznati,ali se, svakako, mogu naslutiti. Stoga, građanskiintelektualac mora razviti tržišne instinkte koji određujunjego\'o mišljenje, a još više "telo" mišljenja koje seorodaie formulisanje. Tu se brižljivo održavaju odretteneI~ejasnoće jer se zajedno s njima održava i vlastitaneophodnost. Tu se u krajnje rafiniranim oblicimarazvija konkurencija sa drugim proizvođačima intelektualnerobe ili iznajmljivačima intelekta. Naravno, sveto stoji u mučnoj suprotnosti sa osnovnim aksiomomčistog mišljenja, koji se oglašava kao utoliko čistijiukoliko su više mutni materijalni interesi. Stoga se višeili manje svesno naslućivanje takve samoprotiwečnostimislilaca radi mišljenja provlači kroz ceo njihov život.Mržnja intelektualaca prema intelektualcima izražavasama po sebi takvu sumnju, - pored situacije u kojojse oni nalaze kao konkurenti. I čini se da oni takopotvrđuju mržnju nein telektualaca prema intelektualcima.Sve ove osobenosti treba uzeti u obzir pri neophodnojkritici i samokritici građanskih intelektualaca. -Uostalom, "građanski intelektualac" je skoro tautologija.Jer čisto socijalna, tako reći od ukupnog radnika odvojenaegzistencija nekog sloja, koji se specijalizovao zaopšte ideeIne funkcije i stoga troši višak proi2Yoda,održava na izvestan način "građansko" činjeničko stanje, i u socijalističkom društvu a i u radničkoj partiji.O'vo činjenično stanje je "građansko" u istom onomsmislu u kome j\/lar'i:. u s\'ojoj ponovo sve aktuelnijojKritici Gotskog programa govori pre svega o neizbežnomdaljem postojanju građanskog prava u socijalizmu. Aliova povezanost ovde može biti samo nagoveštena i njutreba da iznesu na drugom mestu, možda i drugi autorI.Pre svega, treba praviti razliku između funkcionalnorazličitih grupa intelektualaca. Za samokritiku intelek-517