Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Obmane i iskrivljavanja istine oko američke invazijeVijetnama su postale tako poznate ~a više ne izazivajuzaprepašćenje. Zbog toga ne bl bIlo loše da sena nj ih podsetimo, mada cinizam uzima sve više maha iu zemlji se on odavno prihvata sa tihom tolerancijom.Korisno je napraviti poređenje vladinih izjava u vremeinvazije Gvatemale 1954. sa Eisenhowerovim (Ajzenhauer)priznanjem - da budemo tačniji: njegovim hvalisanjem- jednu deceniju kasnije, da su američki avioniposlati da "pomognu napadačima"2. Dvoličnost se nesmatra savršeno ispravnom samo u trenucima krize."Pioniri novih granica" (New Frontiersmen) , na primer,jedva da su se istakli strasnom brigom za istorijskutačnost, čak i kada nisu pozvani da daju "propagandnopokriće" za akcije koje su neposredno u toku~ ArturSchlesinger, na primer, opisuje bombardovanje SevernogVijetnama i masovnu eskalaciju vojne angažovanostipočetkom 1965. kao zasnovane na "savršeno racionalnomargumentu": " ... tako dugo dok Vijetkong bude mislioda će pobediti on neće biti zainteresovan za bilo kakavsporazum putem pregovora"3. Datum je važan. Da je ovaizj,:va data šest meseci ranije, čovek bi je mogao pripisatIneznanju. Ali ona se pojavila pošto su već mesecimana prvim stranama novina izlazili detaljni izveštaj i oinicijativ,:ma Ujedinjenih nacija, Severnog Vijetnama iSS?R kOJe su prethodile februarskoj eskalaciji 1965. ikOJe su se, u stvari, nastavile nekoliko nedelja pošto jebombardovanje započelo, mesecima pošto su vašingtonskiizveštači tražeći opravdanje beznadežno pokuš~valida pronađu neke ublažuj uće okolnosti za strašnu obmanukoja je otkrivena. (Chalmers Roberts je, na primer, pisao~a nesvesnom ironijom da se Vašingtonu činilo da poznifebruar 1965. ,nije povoljan momenat za pregovore(pošto) je gospodin Jolmson. " baš naredio prvo bombardovanjeSevernog Vijetnama u naporima da dovedeRanoj za pregovarački sto, gde bi pregovarački aduti naabe strane bili bolje izravnani'J.) Pojavivši se u tom trenutkuSchlesingerova izjava je manje primer obmanene~~ prezira - prezira prema publici od koje se možeočekivati da toleriše takvo ponašanje u tišini, ako ne saodobravanjem. 5: NelI' York Times, 14. oktobar 1965.3 Ibid., 6 februar 1966., Bostoll Globe. 19 .. nO\'embar 1965 ..v , 5 Dr1fgom. prilikom Schlesinger zaista pokazuje oprez na·ucn!,ka. Na pnmer, u svom uvodu u Politics of Escalation priznale da je možda bilo "tračaka zainteresovanosti za preaovaranje"sa strane Hanoja. što se tiče laži administracije o'" pre·108Da se vratimo na nekog ko je bliži stvarnom utvrđiv~njui primeni politike, da razmotrimo neka zap;tzanJaWalta ~ostowa (WoIt. Rostov), čoveka koji je,plema Schlesmgeru, uneo "širok istorijski pogled" uvođenje spoljne politike Kenedyjeve administracijc. 6Prema njegovoj analizi, gerilski rat u Indokini 1946.pokrenuo je Staljin!, a Ranoj je 1958. započeo gerilskirat protiv Južnog Vijetnama (The Vie1\' fro:11 the Se: ei1l/lJl!'loor, s~r. 39, 152). Slično tome komunistički planerilsprobah su "odbrambeni pojas slobodnog sveta" u Severnom Azerbejdžanu i Grčkoj (gde je Staljin "podržavaoznačajan gerilski rat" - ibid., str. 36, 148), radećiprema planovima brižljivo smišljenim 1945. A u c~ntralnojEV~'opi SSS.R nije bio "spreman da prihvati rešenjekOJe bl otklomio opasnu zategnutost po cenu rizikamakar i laganog raspadanja komunizma u Istočnoj Nemačkoj"(ibid., str. 156).vI1~teresa~tno je porediti ova zapažanja sa studijamanaucmka kOJI su stvarno zainteresovani za istorijske događaje.Primedba da je Staljin započeo prvi vijetnamskirat 1946. ne zaslužuje čak ni da se opovrgne. Što se tičegovorima. i njenih stalnih akcija podrivanja probnih inicijativaza ,Pregovore on samo komentariše da su autori možda potcenilivOjnu potrebu i da će budući istoričari možda dokazati da tiautori n:is~ u prayu. Ovaj oprez i distanciranje mora se uporeditisa SchlesmgerovJl? stavom prema ponovljenoj analizi poreklahladnog rata;. u pismu New York Review of Books od 20. oktobra1966. godme on navodi da je došao trenut&k da se razobličepo~ušaji .~"evizionista da pokaž1f ~~ je hladni rat možda posledicanecega VIse ne~o samo ~omum~tlOke, ratobornosti. Prema njemu,treba da verujemo da Je relatIvno Jasna stvar porekla hladnoO'rata rešena bez potrebe svake dane diskusije dok se mnoa~komple~snijepitanj~ zašto "se Sjedinjene Drža've plaše rešenjana baZI pregovaranja u VIJetnamu mora ostaviti istoričarimada reše.v Korisno je imati na umu da je sama vlada Sjedinjenih Dr.zave:.ll tom pogled~ mnogo, manje plašljiva u objašnjavanju zaštoodbIja da razmotn mogucnost konstruktivnog rešen ia na bazipregoyora. Ka? što se otvoreno priznaje, takvo rešenje bi jeostaVIlo nemocnom da kontroliše situaciju. Vid., na primer, na·pamenu 37,,. 6 Arthur M. Schlesinger, Jr, A T!zousalld Davs: John F.Kennedy in t!ze White House (Boston Houghton Mifflin Company1965, str. 421. ~ ,7 Walt W. Rostaw: The View from the Seventh Floor (NeViY?rk, Har'p~r and ~ow, Publis~ers, 1964), str. 149. Vid. takođenjegovu knjigu: U1Ured States 111 the World Arwa (New York,Harper an~ ~ow, 'pub Ii shve:s , 1960), str. 244: "Staljin je, koristećise poremec