Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

strpljenje mladih i time omogućio da studentska levicabude uništena.Ni sve ve~i por.a~t represije ne može da objasni zaokret~a fanatlzn::~ l :deOlloškoj nepomirljivosti. Optužbena.~·acun r~~resIJa bIl~ su preterane. Votergejtski događappot:'rd:ilI su da NIxonova administracija neprestanokrs~ .~rvI amandr::ran, .k~o i ~a prezire normalna pravila~OhtICkog ~er.ple]a, ah cak m Haldeman Erlichman (Erhhmen),Mltchel ili pak Dean (Din) nisu mogli da stvoreatmosferu k~kva ie pos~ojala onih dana kada je Joe Mc­Ca!,thy terOI?Sao. cltavu mtelektualnu zajednicu, Kongres,vOJsku, pa cak l Predsednika Sjedinjenih Država Kakomi ,se čini, nikada se nije desilo da napad vlade n~ novulevlcu bude sar::r po se~i dov~ljno ozbiljan da bi ugroziop?~revt. ProcesI. v~,đem P!'OtIv Spocka, nekih pantera,:,cI~a~ke ,osmonce , Bernganove organizacije, osmoroIZ GeJnsvlla - mada su oduzeli dosta vremena izazvalitro~kov~ i ,Pometnju - imali su za posledicu tek nekolikoIzrecemh pr~s~da i ~otovo bezn~č~jnih kazni robije.Na ~~o~o svako] mstancI su porote Ih apelacioni sudoviodbIjalI zah~eve vlade. U poređenju sa reakcijama drugih~ie!ll?kra!s~Ih v~ada suočenih sa sličnim ljutitim i razbi­J,ackIm dI~l?entlm~, a ,da i ne govorimo o zemljama Trecegsveta Ih o SOVJetsKom Savezu i bloku slom Nixonoye!1.dministra.cije bio je u krajnjem vidu bez efekta. AkoJ~ Ijedan radlka)r;ti pokret ovim umerenim i slabim pri­~Iskom mogao bItI doveden do očajanja, onda znači da jel on sam bio u suštini nejak i nestabilan.Ista nestabilnosti izveštačenost koje su uništile SDSsavladale su i druge delove pokreta. Godine 1970. Konferencijasocijalističkih naučnika (Socialist Scholars~onf~rence), glavni inteletkualni forum nove levice odrza~a.Je'posle~~j~ sastanak i rasturila se, kao žrtva' ideo­~osk!h.I tak.t!ckIh. ~eslaganja koja se više nisu moglalzdrzatl. LevIcarski mtelektualci su svakako nastavili darev~osn? vrše v svoj posao. Početkom 1970. godine JamesWelI~ste1l1 (Dz~ms '!ajnstajn), istoričar koji je nekadauređIvao pr;:a !:danja Stu.dija o levici, osnovao je u BayArea SOCljaLlstlcku revoluciju, koja je izlazila s ciljem dapo~ogn~ očuvan~u !ežnji marksističke teorije. Weinstein1 nJegovI .. dr:-rgo~I msu mogli poslužiti kao intelektualnilepa~ ,k,o]l ~i. drzao pokret kao celinu, ma koliko se onitrudIh l tezlh tome.Početkom 1971. raspala se organizacija Pantera kad.asu .I:Iuey Newton (Hju ~jut~) i Da'.'id .H.il1iard (Dej­:lId .H:~l~r),v~đe ove orgamzaCIje za S]edlll.Jene Države,Iskl ]UCI.!.1 Eldndgea Cleavera i "internacionalnu sekciju"zbog njIhovog napada na nacionalno rukovodstvo i po-352l Ildržavnja Weathermana. Iz izgnanstva u Alžiru Cleaver jepreko svoje žene Kathleen (Ketlin) spremno proglasioNewtona i Hilliarda za "desne oportuniste" više zainteresovaneza pragmatske saveze sa belom radničkom klasomnego za svetsku revoluciju. Gospođa Cleaver, protivkoje u Sjedinjenim Državama nije bila podignuta optužnica,obećala je da će se vratiti u Ameriku kako bi 01'­O'anizovala u pravom smislu vojno podzemlje i jednu~ovu grupu Pantera, koja hi se posvetila oružanoj sabotaži.Ubrzo nakon toga Panteri su prestali da išta značeu političkom smislu. .Antiratni pokret takođe su počeli da sputavaju ozbiljniunutrašnji razdori. U jesen 1969. radi antiratnihdemonstracija je u Vašingtonu i San Francisku izašlona ulice skoro milion ljudi, pod vođstvo m Komiteta zaobustavu vijetnamskog rata (VMC - Vietnam MaratoriumComittee), jedne levičarsko-liberalne grupe kojusu obrazovali bivši kenedij evsko-makartij evski studentskilideri. Jesenjim demostracijama takođe je "kumovala"i Nova gomila (New Mobe), grupa sa levog krilaVMC, na čelu sa profesorom Douglasom Dowdom (Da­O'las Daud) sa Univerziteta Kornel i Arthurom Wasko­~im (Artur Vaskov) sa Instituta za politička istraživanja,kao i starim rukovodiocima grupe Gomila, DaveomDeJlingerom (Dejv Dilindžer) i Renniem Davisom (ReniDejvis).Aprila 1970. VMC se rasturio, tvrdeći da je antiratnipokret već izgubio svoju najveću potporu, pošto se sveviše liberala i radikala okrenulo ka ekološkim problemima.Time je preostala Nova gomila, kao glavna antiratnaorganizacija, no njoj je uskoro uputila izazov trockističkagrupa iz Socijalističke radničke partije. Trockistise nisu slagali sa novo,levičarskim tipom konfrontacionetaktike i c)pozicionarskih demonstracija kao vidovimaispoljavanja masovne građanske neposlušnosti, za koju seNova gomila zalagala.Maja 1970. trockisti su se pridružili Novoj gomiliradi marša na Vašington koji je loše završio. Pošto suje stalno ometali trockistički rukovodioci, ova demostracijaje bila tako pristojna da je jedva privukla pažnju,a i sami demonstranti oseća1i su se prepušteni sebisamima. Ubrzo posle toga ljudi iz nove levice, organizovaniu Nacionalnu koaliciju protiv rata, rasizma irepresije (National Coalition Against War, Racism andRepression) , otcepili su se od trockista. Trockisti su,pak, zajedno sa svojim mladim štićenikom, Savetommladih socijalista (Young Socialist Alliance), sada 01'­ganizovali vlastitu grupu - Nacic;malnu grupu akcije23 Marksizam u svetu 353