Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

cijama doživljava značajnu promenu. Sa pozicija negodovanjai_neiskrenosti evoluira ka prihvatanju njeg;vepotrebe. Kako potreba postaje sve očitija, odbojnost ćezaJ?eniti ~~astičniji st~v". Siospodil! Holst daje svoj dopr~noskOJI predstavlJa. pnmer jednog tipičnog slučaja,naIme, "plan prema kOjem je trebalo da indijska vladal~ partr:erstv~ s arr:er~čkim privatnim konzorcijem povecaprOlzvodnjU vestackog đubriva za milion tona aodi­~nje, ~to .iznosi up~'avo dvostruko od sadašnjih uk~pnolI1stahsa~11.h. kapaCiteta U celoj Indiji. Neslavan krajovog amOlclOznog plana može se pripisati u velikoj meril~~uspel~u kako vlade tako i biznisa u iznalaženju prakticnogl obostrano prihvatljivoa rešenja unutar tolikopropagiranih deset poslovnih sti~1Ulansa".Poteškoća koja je ovde iskrsla bila je u vezi sa procentualnomzastupljenošću u vlasništvu. Očialedno veštačkađubriva su Indiji neophodna". Isto je tak~ '~čiglednoda je konzorcij "insistirao da je u svrhu sticanjaprave kontrole potrebno većinsko učešće u vlasništvu".Ali "indijska 'vlada je zvanično insistirala da ona moraimati većinski procenat u vlasništvu", i "u nečemu tEtkokorr:p.l,~ksnom zaključeno je da bi čitava stvar bila promasaj.Srećom, ova konkretna pripovest ima srećan završetak.Upravo citirane primedbe izrečene su u februaru1966. godine, i svega nekoliko sedmica kasniie indi iskavlada je shvatila stYar pravilno, kao što smo 'mogli ~")ročitatiu nizu napisa u New York Timesu. Kritik~ Ul Indijida "američka vlada i Svetska banka žele da prisvoiepravo određivanja okvira u kojima naša privreda mo:a::la s~ kr~ćc" bila je ućutkana (24, april); i indijska vladaJe .pnhva~da uslove za obnavljanje ekonomske pomoći,nmme, "da Indija pruži povoljnije uslove za 1nost1':1'1aprivatna ulaganja u fabrike za veštačko đubrivo" i daamerički inl'estitori "dobiju značajna prava u upravlianju"(14. maj). Situacija je rezimirana u iz\'eštaju' izDelhi ja 28. aprila oyim rečinn: "Ima zn~kovapromene. Vlada je odobrila povoline uslu\'einostranim investitorima u industrijia razmišlja i o tome da odustane od kontrolisanianekoliko grana industrije, tc je sprernna da libcn~lizu icpolitiku U\'oza ukoliko dobije duvoljnu stranu pomoć .:Ovo što se sada dešava dobrim delom je rezultat stalnogpritiska iz Sjedinjenih Država i Mec1unarodneke za obnovu i razvoj, koje već godinu dana traže znatnijeoslobađanje indijske privrede i \'iše prostora za p;-ivatnopreduzetništva. Pritisak Sjedinjenih Država ovde134je posebno veoma efikasan, jer Sjedinjene Države dajudaleko najveći deo deviznih sredstava potrebnih za finansiranjerazvoja Indije i rad industrije. Nazovite ih,koncima', krstite ih ,uslovima' ili kako vam drago, Indijasada nema drugog izbora nego da pristane na mnogeod uslova kojima Sjedinjene Države preko Svetskebanke uslovljavaju svoju pomoć. Jednostavno zato štoIndija u ovom trenutku nema kome drugome da seobrati."Naslov članka karakteriše takav razvoj kao indijsko"skretanje od socijalizma ka pragmatizmu".Međutim, ni to još nije bilo dosta. I tako, nekolikomeseci kasnije 5, decembra, čitamo u Christian Science!1,1olZito)"u, da američki preduzetnici insistiraju "na uvozucelokupne opreme i mašina, dok je dokazano da Indijaraspolaže kapacitetima koji mogu sami da zadovoljeneke od njihovih zahteva. Oni su insistirali na uvozurečnog amonijaka, osnovne sirovine, radije nego da koristeprirodnu naftu koje ima u velikim količinama. Onisu postayjli ograničenja u određivanju cena, distribucije,dobiti i učcšća u upravljanju". Indijsko reagm'anjc nato već sam naveo.Na ovakve načine pomažemo Indiji da se razvije upravcu otvorenog društva, društva koje po rečima Rosto\,.r,.,ima praYijno razumevanje "biti američke ideologije",naime "nepovredivosti pojedinca u odnosu nadržavu", I na taj način 19kođe mi odbacujemo lakover-110 gledište onih Azijaca koji, da nastavim s fOn1mlacijomkoiu daje Rostow, "veruju ili napola veruju da jeZapad bio prinuđen da stvori a zatim da se grčevitocl J,-~~i ih ilTll)C!"i i~llistićki11 usled 11e1111 nOY1102ustrojst\'a kapitalis'tičkih privreda" :\1J ~Zapravo, u Indiji dolazi do najvećeg posleratnogskandala zbog toga što Sjedinjene Države, cinički iskorišćavajućitrenutne indijske nedaće, usmeravaju snI svoiuekonomsku moć da iniciraju "skretanje od socijaliz·ma ka pragmatizmu"ciljdrugimotvorena bezdu teritoriialno2: prisYaiania, mi ne činimo ništa novo,Hans l':10qzcnth8.u- (I-b.ris Morgentau) je. r:riklac1no o'lisaonasuprema Km1koja podržava "ono što bi se moglo nazvati slobo::lD;1takmičenja II vezi sa eksploatisaniem Kine"Y Zapravo,malo je imperijalističkih sila gajilo izričite teritorijalne'I All American Policy ill Asia, str. lO,'1 United States Policy TOil'ard Asia, str. 128.135