Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

koalicije u kojoj centralnu ulogu igraju intelektualci iinkligencija preobraženi potpunim uključivanjem u revoluciO'narnupolitiku i resocijalizovani od strane avangm'dnepartije, životom opozicije i zaštitnom izolacijomunutar avangardne grupe. Mnoge od klasnih borbi 20.veka nisu '-'ođene izmedu kapitalističke klase i proletarijata.Ta borba i jeste prava borba, ali ne i presudna zarazumevanje modernih revolucija. Borba seljaka za zemljubila je daleko važnija, mada ona nikada i nigde nijebila uspešno dovršena kao socijalna revolucija u modernomperiodu izuzev onda kada je izvedena u savezusa intelektualcima i, štaviše, pod njihovim političkim ikulturnim starateljstvom.... Za uspešne socijalne revolucije zasnovane na seljaštvuu XX veku bila je bitna jedna druga vrsta klasneborbe: međusobna istrebljivačka borba ullutar elite stvorenapojavljivanjem buržoaskog društva ili u dodiru sanjim. U ovoj međusobnoj istrebljivačkoj borbi jedandeo elite ima podlogu u svojini i taj deo obično se kon~stituiše kao nacionalna buržoazija. Njima najtemeljnijaopozicija dolazila je najčešće iz druge elite, iz drugogdela elite, iz dela inteligencije čije se privilegije zasnivajuna njihovom obraz.ovanju, znanju, kulturi i jeziku.Ono što se pri tome odvija, često sa žestinom koja jesvojstvena građanskom ratu, jeste borba unutar samevladajuće grupe kao osnova kasnije revolucije. 7Ali, uprkos ovom njihovom sukobu nacionalna buržoazija,s jedne, i intelektualci i inteligencija, s drugestrane, povezani su: intelektualci i inteligencija najčešćepotiču iz klasa čije se privilegije temelje na svojini iIisu od ovih klasa potpomognuti. Drugim rečima, intelektualcisu obrazo1'CZl1i dvojnik posedničke srednje klase.Oni su obično učena braća i sestre onih koji karijeruprave na osnovu vlasništva u trgovini, industriji ili posedovanjazemlje. Intelektualci - uključujući raznestručnjake, pisce, inženjere, službenike, novinare, pravnike,kr~jiške ljude - jesu /wltllnza buržoazija čiji sukapital, znanje i jezik stečeni tokom njihovog obrazovanja.7 Naravno, Crane Brinton je odavno zapazio da "stara vladajućaklasa, ili tačnije, mnogi pojedinci iz dadajuće klase počinjuda sumnjaju li sebe ..." Sta više, revolucija takođe manifestuje"prellošenje odanosti intelektualaca" što je, kaze BrilltOIl"u izvesnom smislu najpouzdaniji simptom". Ova dva procesa suustvari jedan unutrašnji prelom u solidarnosti vladajuće klase.Vid. C. Brinton, "A Sumary of Revolutions", u J. C. Davies,Wizul AJw ReFoil mul Wltv: A Reader ill Political Violence ;m.:iRevolution (New York, 197i), str. 318-319.162Kada Goran Therborn (Goran Derborn) naglašavada je marksizam stvorila inteligencija posebnog k~r:akteraneboemska intelicrencija, to bi se moglo shvatltI kaod~ je marksizam stv"'orila intelektualna elita čiji je. svakodnevniživot zadržao buržoaski karakter.8 Markslzamnisu stvorili "otpadnici", pobornici života u komuni, iliuživaoci droga, već intelektualci sa visokom buržoaskomkulturom i običnim bružoaskim navikama - onda kadasu to sebi mosdi priuštiti. Kao što je Eric Hobsbawm(Erik Hobsbaum~) rekao: " ... revolucionarne osobe sudanas, karakteristično, intelektualci (što ne znači da suintelektualci karakteristično revolucionarni) ".9U toku ruske rev,olucije "vođstvo boljševika seu ogromnoj meri sastojalo od intelektualac