Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

turni pokret, a u isti mah se pitamo: nisu li naši stavoviponekad suviše radikalni, što ih čini neefikasnim,dakle nekorisnim? Bojimo se i obrnutog ekscesa: umerenosti.Uzmi Maj 1968. Naši su ekscesi izazvali prelome, ana osnovu tih preloma nešto se izmenilo. Uzmi, na primer,Liberation - kad bismo sve odjednom promenili,pod pretpostavkom da smo za to sposobni, izgubili bismomožda mnogo čitalaca i list bi propao. Primomn sida vodiš računa o stvarnosti ako hoćeš da proturiš nekuideju. Tako je i novinar iz Liberationa ipak primoran dase služi iZ'vesnom tehnikom koja spada u preva,ru, jerpisanje je uvek prevara. Zaglavlje lista je prevara. Serijalizacijaproblema je prevara, intelektualno izlaganjekoje često možeš naći u listu Liberation je prevara. Vratimose na te iz;bore, na pravu nevolju. Stanovništvo ćebiti podeljeno. Ako iziđemo sa suviše širokim teorijama,suviše intelektualnim u stilu ... "da, ali važna je samosloboda, pa nam je sve svejedno!", ili čak teorijom o"odbijanju glasanja", - do koga će todopreti?Sartre: Za sebe, znam ... ja neću glasati. To je očigledno.Gavi: Taj stav nije mnogo popularan.Sartre: On će to biti. Sasvim mi je svejedno da Iiće se g, Pompidou zadržati na položaju sedam umesto petgodina. Doći će neki drugi Pompidou. To bi trebalo rećiu Liberatio11.Ll - postoje problemi koji i nisu problemi.Ceo svet ne mari ni malo da sazna hoće li g. Pompidou1977. biti pred~ednik Republike ili neće! Baš ga brigaza to. To je jedan zadrigli čovek bez značaja, koji je tuna vlasti, koji predstavlja posebne interese, a očiglednoje da nećemo izborom predsednika Republike promenitibilo šta u strukturi društva.Victor: Mislim da je problem koji je Gavi postavljaoširi; on konačno ukazuje na nešto što je opsedalo svenaše razgovore. Kakav treba da bude odnos između političkihpozicija margine društva sa pozicijama većine; kako,recimo, kombinovati subverziju sa poštovanjem tradicije,tekovine?Gavi: Ne, ne, nije reč o poštovanju tradicije, nego otome kako pridobiti najveći mogući broj ljudi za tumarginu?Victor: Tako je. Kad kažem "poštovanje tradicije" ...hoću da kažem: voditi računa o činjenici da postojetradicije.Gavi: Voditi računa o stvarnosti ...Sartre: Ali to mi ne možemo znati. U svakoj posebnojprillci biće potrebno da se zauzme neki stav.Mogu, dakle, da znam šta ćemo učiniti u slučaju izbora36za Pompidoua ili protiv Pompidoua tek šest meseci ilićetiri meseca pre kampanje, inače, ranije, čemu to služi?Sada čak nije rešeno hoće li se on zadržati sedam ilipet godina, pošto je odložio rok izbora .. .Victur: Što se tiče izbora, videćemo ... To zavisi odokolnosti. Ali opšti strateški problem je sledeći: kakojedna manjinska pozicija postaje većinska'? Lip . ..Gavi: Intelektualac!V ictor: Kako?Gavi: Intelektualci ... mudraci ... Ti misliš na osnomgotovih obrazaca ... Hajde, nastavi tako! Ta Lip će urevolucionarnoj misli sutra postati nešto nepodnošljivoza nove generacije ...Victor: Ja sve češće čujem gledište: " ... Lip, to je:šnjavaža ..."Gavi: E, pa da ...Sartre: Tako je.Victor: Ali to je zasad suštinska borba! Po mommišljenju, Lip donosi rešenje jednog problema koji namse postavljao 1970, 1971, 1972, a koji nas je podelio ...Pitali srno se kakav odnos ,postoji između stavova namargini društva, na primer stava jednog zatvorenika, istavova u centru sistema, na primer stava jednog radnika?Nekad sam imao tendenciju da naglašavam potrebusolidarisanja sa stavovima u centru sistema. Drugi sudavali značaj marginalnim pobunama, koje svakako nijetrebalo negirati u ime radničke borbe. Nije imalo smislada se diskredituje TuIska pobuna u ime ideja koje suradnic,i imali o zatvorenicima. Svako je osećao da je biloistine u oba stava, ali se konačno ipak osećala da nasstrateški problem prevazilazi, da mi stvarno nismo njimeovladali. Lip nije dao odgovor, pun odgovor na taj strateškiproblem, koji ima razne implikacije, ali postojijedan presudni element odgovora: radnici normalno postajulopovi, nemu većinu obuzima bes. Proces 'll Lipuje proces sub,'erzije većine, većine kao većine. Ne govorimo nekoj većini koja bi bila stvorena spajanjem višemanjina, ne govorim o većini koja je bila nema, podvrgnutareprodukciji sistema. Tokom pokreta izvesni načiniponašanja su poremećeni. Ali većina ostaje većina, a Lipje izbegao mnoge zamke jedne marginalizacije, u negativnomsmislu te reči, Postojala su međutim II više mahovaiskušenja kod levice, akcionog odbora, da se odeu marginu, u tradicionalno levičaranje. Tako posle šestmeseci borbe dolazi do glasanja jedne nadmoćne većine,koja odlučuje da se opredeli za odbijanje društva, revoluciju,čak s onu stranu postojećih ,revandikacija. Sadase može čuti sledeće: "Borimo se, ne činimo to samo radi37