Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

objektivnoj stvarnosti vaZI drugi poredak nego nasaznajnoteorijskom nivou našeg znanja o naučnom statususaznanja na tom prvom nivou.RezimeTomberg uopšte predočava izjednačavanje privatnogi individualnog. Ali brkanje individue i privatne osobebilo bi fatalno zato što dovodi do pogrešnog shvatanjakolektiva. Osim toga, uvek je individua ta koja misli.Kolektiv individua koje misle diskutllje i odlučuje. Bilobi apsurdno odlučivati o tome kako da se i šta da semisli. Odlučuje se o tome kako da se zajednički dela.O mislima se disku tuje, što u praksi može značiti samo:proverava se njihov doprinos rešavanju problema i podvrgavase pokušajima pobijanja. Rezultati diskusije, praktičneodluke i osvedočena teorijska shvatanja predstavljaju,svakako, ono što Tomberg označava ne sasvimjasnim pojmom "kolektivne objektivnosti". Može se poćiod toga da kolektiv ima utoliko nejasnije, ako ne i mistifikovanepredstave o ostvarivanju pomenutih rezultata,ukoliko manje demokratska diskusija prethodi elementarnimodlukama, i njih i donosi.Kolektivna diskusija nije "pogodna" za rukovodstvo.Ali pogodnije rukovodstvo bi i prestalo da stvarno rukovodi.U uslovima obogaljene kolektivne diskusije pojedinackoji nešto ne prihvata aklamacijom l1ego kritičkidiskutuje vrlo lako može izgledati kao običan nepogodanusamljenik. Nameće se iskušenje da se on, koji očiglednone želi da se odrekne svog "individuanog mišljenja",optuži za "individualizam". Ali individualizam je neštosasvim drugo što potajno leži u osnovi držanja tolikih"pogodnih drugova": odbacivanje obaveZI1osti teorijskediskusije i praktičnih odluka. Diskusija kao proveradoprinosa koji dati predlozi daju rešavanju problemai kao svestrani pokušaj pobijanja ideja, s namerom dase zadrže samo one koje mogu odoleti svim napadima -takva diskusija zasniva se na najobaveznijem od svihkriterijuma, na kriterijumu kolektivne prakse i na uviduu nužnost praktične obaveznosti. Individualista je rezigniranu ovom pogledu i on, stoga, poznaje samo pogrešnualternativu neobaveznosti i obaveznosti koja nijei;ametnuta, određena diskusijom i uvidom. . .Naučni karakter socijalizma stoji u zategnutom odnosusa njegovim demokratskim karakterom, ukolikozahteva naučne kompetencije koje su ,nejednako raspo-528deljene. To je jedan od razloga za subjektivno i objektivnoobojenu ulogu intelektualaca u radničkom pokretu.U isti mah, zakonitosti naučnog procesa imaju neštofundamentalno zajedničko sa zakonitostima demokratskogprocesa: one ukazuju na diskusiju i racionalnoubeđivanje.Zakonitosti demokratskog i naučnog procesa odgovarajuu određenom pogledu zahtevima situacije čijaperspektiva mora biti perspektiva akcionog jedinstva ipolitike savezništva sa različitim organizacijama: oni sene razgraničavaju nego uzajamno uključuju; nemogućeje uopšte ubedljivo osporavati kriterijume njihovogostvarivanja zato što su to kriterijumi ostvarivanja opštihracionalnih ubeđenja. Marxova i Engelsova ličnaprocena vlastitih teorijskih rezultata optimalno odgovaraovim zahtevima. Ortodoksni marksizam je ovde, kao iinače, nedogmatičan.Saznajnoteorijski status koji su Marx i Engels pripisivaliapstraktno-opštim saznanjima, tj. to da ona predstavljajurezultate uopštavanja iskustvenog znanja, imadalekosežan značaj. On postavlja kao zadatak prihvatanjesvakog razvitka stvarnosti i našeg pozitivnog znanja,i zabranjuje svako osamostaljivanje opštih postavkiu odnosu na njihovu iskustvenu osnovu iz koie onijedino i mogu da proizađu. Pojam niti vodilje naglašavaonu heurističku vrednost ovih uopštavanja koja rukovodiistraživanjem i političkom praksom. Shvatiti ta uopštavanjakao rezultate znači takođe shvatiti ih kao proceskoji se nikad ne završava. Odatle sledi da svako pravilnorazumevanje naučnog pogleda na svet marksizma niihmora shvatiti kao proces. Treba unapređivati njihov razvitaka ne pribojavati ih se kao opasnosti. Dalje, odatlesledi da se moraju uzeti u obzir zakonitosti naučnogprocesa. Naučno saznanje ne podleže zapovesti. Potrebnaje naučna otvorenost i uspostavljanje transparentnosti upogledu ostvarivanja novih saznanja. Svaki oblik organizacijekoji sprečava diskutovanje o različitim shvatanjimau okviru naučnog pogleda na svet jeste nemarksističkii odražava se reakcionarna. Stoga, za uvid u toda teorija ima karakter procesa potr~ban je uvid IInužno suprotan karakter ovog procesa. Treba naći odnosnodalje razviti oblike u kojima se on produktivnoodvija, a ne stavljati ga u kalup metafizićkog materijalizmakome je od samog početka sumnjiva svaka novina.Nužno je institucionalno isključiti mogućnost da se uodređenim sferama upravo stavlja tabu na ostvarivanječisto teorijskih vitalnih funkcija.34 Marksizam u svetu 529