Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

evolucije iZisu? Ako je ta pojava bila apsolutno negativna,kako je mogućno da su te revolucije sadržalepolitičku protivrečnost, objekat i subjekat sučeljavanjai istorije? Ali kakva je onda ova polovična činjeničnastvarnost, ovi pokreti koji nisu ni revolucije ni ne-revolucije,ova društva koja nisu ni socijalistička "kao takva"ni kapitalistička, kakve su ove partije koje ne predstavljajuni politički izraz radničke klase ni buržoazije?Kakav je odnos svega ovoga sa mehanizmima kapitalizma,klasne borbe, sa stvaranjem svesti proletarijata? Kakose te revolucije, ti tipovi društva i partija uklapaju uistoriju'? Koji mehanizmi utiču da do njih dođe, a kojito sprečavaju, koje mehanizme oni sami proizvode ido čega će oni najzad dovesti?Sartreu nije bilo potrebno da se poduhvati pisanjanečega kao što je članak "Komunisti i mir" da bi izbegaodilemu o kojoj je govorio Merleau-Ponty. Njegovoduboko egzistencijalističko opredeljenje bilo je dovoljanrazlog da se u nju ne upušta. Zahvaljujući ovomopredeljenju mogao je da se odupre iskušenju da u imeneke ideje "prečišćava" stvarnost, činjenicu. On će uvekpriznati da mu je dovoljno da ovo treba da bude. Njega,koji je intelektualno toliko udaljen od komunista, alitoliko blizak njihovoj stvarnosti, ovo će pokrenuti napred.Bilo je potrebno tako nešto pa da Sartre postanesaputnik komunizma, ne baš prijatan ali pouzdan. Istovremenose zbog toga, bez razmišljanja, odvojio od socijaldemokratija- čija je "činjenična stvarnost" odmahjasna ukoliko leži sa druge strane barikade - i od trockizmau kome je video samo čisti tairnudizam. Stoga jenjegov odnos .sa socijalističkim zemljama, u poređenjusa o~noso::n drugih. evropskih .intelektualaca, najmanjeemotIvan l dramatlzovan. Retlw kad se desilo da jeSartre pokušao da ih idealizuje, da od njih traži praviudgovor, nije se gubio u potrazi bilo za izvornom čistotom- izdana revolucija - bilo za čistotom koju trebananovo otkriti, niti je pri tom upoređivao Kubu i SSSR,Kinu i Kubu itd. On je objektivizirao socijalističke zemlje(na čemu mu one skoro nikad nisu bile zahvalne)kao stvarna iskustva koja postoje, i kao stvarnost suprotI1Uimperijalizmu - dokle god je ta protivrečnostza njega bila vidljiva.Do njegovog stvarnog razdvajanja od "istoricizma"komunista došlo je tek 1968. Ne kao kod Fischera, zatošto je u avgustu u Pragu stigao do dna nepodnošljivograzočaranja, već obrnuto, kad mu se u mesecu maju, uParizu, rodila nada u radničku klasu i omladinu, u novi216front za koji je mogao da se veže i angazuJe i koji ćemu nadoknaditi ono što je očekivao od komunističkihpartija. Bila je to stvarnost manjine, neizvesnih kontura,neadekvatna stvarnost, ali se veoma razlikovala od čistoideološkog rešenja koje je dao Lefort: stvarni embrionklase. Drugačija činjenična stvarnost. Od tog trenutkaodnos sa socijalističkim zemljama i komunističkim partijamapostao je sekundaran. One za Sartrea ostaju kaojedan podatak u sklopu sveta, ali je njihova antagonističkapriroda izbledela, ako nije i potpuno nestala, kaf)u Parizu 1968. One više ne predstavljaju onaj neizbežnigreben, ono militantno "uzmi ili ostavi".Međutim, samo kratko vreme izgledalo je da jeproblem rešen. Kratko, jer talas nemira u maju - kaomasovni pokret koji može da poremeti onu fundamentalnuravnotežu i začne novi istorijski period - nije biodugog veka. Pre svega zato što je posle povlačenja plimesve što je ostalo izgubilo svojstvo novine i neiskvarenosti.Pošto je u totalnoj preradi politike glavni talasna izgled odneo sve stare koncepcije odnosa izmeđuavangarde i klase, taktike i strategije, ono što se zadržalokao strategijska svest neizbežno nastoji da polakoiznova zauzme mesto u konceptualnim shemama prošlosti.U Maju, kao i 11 studentskom pokretu, izgledaloje da se uspelo sa "prečišćavanjem" i ponovnim usvaianjemistorije komunizma, i to putem egzemplarnog odabiranja:Lenjin, Rosa Luxemburg, Trocki, Guevara, HoŠi Min, Mao Ce Tung. Svako od njih predstavljao jesimbol neke nužne potrebe: kod prvo troje revolucionarnastrogost sa insistiranjem na tri različite stvari(organizacija, spontanost, nepomirljivost), kod Guevaraeuzdizanje subjektivnosti, kod Ho Ši Mina dokaz daje moguena pobeda siromašnih, kod Maoa egalitarizam.Drugim rečima, izgledalo je da iskustvo komunista možeda se pOl'rati ~ez suviše potresa i upetIjavanja "ćorsokaka"iz prošlosti - putem pozitivne selekcije. Alisa zamiranjem pokreta iz 1968. ovo izmirenje postajesve komplikovanije i osiromašenije. Lenjin, Rosa, Trocki,Mao bili su ponovo predmet teorijskih rasprava iorganizacionog opredeljenja u okviru manjih grupaozloglašenih po najgorim manama komunističkog pokreta,grupama koje su često i po pedeset godina kasnileza istorijom.UzalLld je sada Sartre pokušayao da "prečisti" ovustvarnost. Nastojao je da ispod naveliko isticanih ideološkihkategorija pronađe nove kategorije koje u stvarinjemu samom savršeno odgovaraju: obnavljanje sile,217