Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

socijalistička? Zašto do toga ne dolazi ni-kada je razvojrevolucije sprečen zaostalošću, a ni kad se zaostalostprevaziđe?Pokušaj da se odgovori na ova pitanja mogao biotvoriti zanimljive perspektive. Izneću samo nekolikoelemenata koji mogu poslužiti kao putokaz kasnijem iozbiljnijem istraživanju. Pre svega, pada u oči da velikavećina analiza degeneracije ili poteškoća ili zastoja (zavisnood optimizma onih koji diskutuju) koji se javljajuu socijalističkim društvima, da sve te analize u potpunostiprihvataju razdvajanje ekonomske sfere (socijalističke)osnove i sfere međuljudskih odnosa ili nadgradnje(koja još nije socijalistička). Zanemarimo prvuprotivrečnost, preko koje olako prelaze svi koji zastupajuovu tezu: na kraju krajeva, upravo je nadgradnja(Partija, revolucionarna avangarda) izmenila bazu usocijalističkom pravcu; a pošto se obično tvrdi da susada i država i vlast u rukama ove avangarde, to bitrebalo da znači da je u socijalističkim društvima nadgradnjaistovremeno i iza i ispred baze. Čak i ukolikosu Partija, država, kulturne institucije, štampa, radioi sl. ... "socijalistički" - kao što će izjaviti svaki komunistipak postoji jedno jedino područje na kojese ne proteže ova socijalistička priroda: na odnos izmeđupodanika i države, što se obično naziva odnosomizmeđu onih koji upravljaju i onih kojima se upravlja.Idući za ovom logikom trebalo bi govoriti pre o podeljenojnego o zaostaloj nadgradnji. No i pored toga komunističkepartije su mišljenja da ova nepodudarnosti delimična zaostalost nadgradnje onemogućavaju neposrednudemokratiju i u suštini znače "jačanje državedo trenutka njenog nestajanja"; to je, najblaže rečeno,prilično mutna postavka, moderna od dvadesetih godina,postavka koju je Mikojan iznova staloženo izneo naXXII kongresu KPSS, kada je predviđeno da će se do1980. izvršiti prelaženje u komunizam.Međutim, čak i ako prihvatimo ovu viziju društvaizdeljenog na socijalističke delove i delove koji nisusocijalistički, zašto onda postoji otpor prema napredovanjuka socijalističkom totalitetu; čemu na političkomplanu odgovaraju "još nesocijalistički odnosi", kakvesu njihove društvene osnove? Kao što smo već videli,Trocki nije smatrao da birokratska nesocijalistička degeneracijasovjetske vlasti potiče od nekadašnjih klasa.Stvorena je u krilu same avangarde. Unutar boljševičkepartije bilo je ovo opiranje u početku suženo na jošuvek postojane interese bivših klasa. Ali 1936. Staljin224je IZjavio da je usled nadmoćnosti sOcijalističkog sektoradošao kraj ovom obliku klasne borbe. A kada se1952. vratio problemu klasnih sukoba, nastojao je daih svede na reziduaine i periferne elemente opiranjazaostale iz prošlosti. Kineska "kulturna revolucija" ćedosta dugo govoriti o otporu izazvanom "starim idejama",suprotstavljajući tako nadgradnju - nadgradnji.Rezullat ovog tumačenja, koje se još uvek moženaći u raspravama levice, jeste da je socijalizam društvenoekonomskaformacija koju karakteriše priličnanepodudarnost između nadgradnje i baze: nadgradnjase još uvek vuče za bazom i u zakašnjenju je od nekolikodecenija, kao oblik svesti koji više ne predstavljaizraz društvenog bića već sam iz sebe crpi jednu izuzetnusposobnost reprodukcije. Stoga se pretpostavlja daje lakše likvidirati kapitalizam nego projekciju koju jeon ostavio u navikama i odnosima među ljudima. I touprkos činjenice da je veliki deo nadgradnje - država,zakonodavna vlast, instrumenti obrazovanja i propagande- u rukama avangarde za koju se smatra da garantuje"socijalizaciju" baze. Kada se sve to posmatra samrksističke tačke gledišta, čoveku prosto bije u oči ovanepodudarnost čitavog niza uzajamno povezanih kategorija.U stvari, Marxovo delo, intenzivno korišćeno uproučavanju mehanizma kapitalističkih društava, čestoje odgurivano u stranu čim se rasprava vrati na prelaznadruštva: privreda ovih društava proučava se u kla­SIcmm, kvantitativnim ili tehničkim terminima, a političkasfera kroz neku vrstu sociologije vlasti koja se,u najboljem slučaju, pretvara 1.1 istorijsko nabrajanjeopredeljenja i ideologija vodećih grupa. Kratki kurslstorije KPSS (b) -l: ne predstavlja izuzetak.Taj teoretski eklekticizam, gubitak marksističkogidentiteta koji se očituje u ovim raspravama o socijalističkimdruštvima - zajedno sa paradoksima koje samukratko navela - po mom mišljenju je rezultat opšteprihvaćenog stava da baza postaje "socijalizovana" utrenutku preuzimanja političke vlasti putem ukidanjaprivatne svojine nad sredstvima za proizvodnjuY" Greška autora ili prevodioca n jenog teksta na emdeski:treba SKP (b) - Prim. rcd.' ~12 Vid. takođe raspravu u Le Monde. 3. novembar 1972. oknjizi Roy Medvedeva Let History Judge: The Origins ai/d CO/1Sequencesof Stalinism, MaclI1illwl, London 1972. Jean EIlenste;nznača ino ponavlja u ime KPF: "Ovo se odnosi na činjenicu daje SSSR imao socijalističku privredu, da je tamošnje društvobilo socijalističko, a da je istovremeno, na nivou nadgradnje,kad se radi o upravljanju ljudima i upravljanju stvarima, bilo15 Marksizam u s\"etu 225