Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

fizički materijalizam, ovo drugo - dijalektički. ° opštimpostavkama istorijskog materijalizma kaže se adekvatnoveć u Nemačkoj ideologiji: "Ove apstrakcije za sebe,odvojene od stvarne istorije, nemaju nikakvu vrednost.One mogu poslužiti samo za to da olakšaju sređivanjeistorijske građe ... Ali one nikako ne daju recept ilishemu po kojoj se mogu preudesiti istorijske epohe,kao što to čini filozofija". (MED, tom 6, str. 24.)U Dijalektici prirode i u Anti-Diihringu Engels najstriktnijeiznosi odgovarajuću argumentaciju za apstrakcije,izvedene iz građe prirodne nauke, i prebacujemetafizičkom nerazumevanju da "dijalektiku" shvatakao dokazni postupak, kao shemu. Pristalice metafizičkogmaterijalizma izražavaju na ovom mestu često svojubojazan da sad preti opasnost da će biti uništena svaobaveznost; svaku apstrakciju u svako doba treba iznovaizvoditi?! U stvari, ima izvanredno postojanih istina, čaktakvih koje će - kako se to može reći u govornomjeziku - "uvek" ostati istine. Ali jedno je sigurno: tiopšti iskazi ne smeju polagati pravo na neku samostalnostu odnosu na izmene stvarnosti, u odnosu na novaotkrića nauke, nespojiva sa dosadašnjim postavkama;naprotiv, oni se moraju što hitnije dalje razvijati. Svesvoje dostojanstvo oni duguju ovakvom svom poreklu;samo ono utemeljuje njihov naučni karakter.Nasuprot pojmu "niti vodilje" za označavanje funkcijeizvedenih apstrakcija u nauci, Tomberg ukazuje namatematiku i na njen značaj za razvitak nauke. Engelsje u Dijalektici prirode u odnosu na matematiku postavioisti zahtev za materijalističkim izvođenjem kao i uodnosu na sve druge apstrakcije. Ali izgleda da se dodanas u materijalističkom pogledu nije otišlo bitno daljeod ovih nagoveštaj a; s druge strane, i pored sveg poslovičnoo-odsustva svesti kod matematičara, matematikaposredstvom rada matematičara postiže neophodna doslio-nućau nauci i tehnici. Ali ovo se ne može okrenutipr~tiv zahteva za materijalističkom teorijom saznanja,Yeć, u kI'ajnjem slučaju, protiv njegovog pogrešnogshvatanja kao neprijateljstva prema apstrakciji. "Apstrakcija"- kaže Tomberg - "nije bila samo rezultat iliorijentaciona nit vodilja, nego od samog početka nezamenljh'ooruđe naučne empirije, koje, naravno, nijepalo s neba nego je proizašlo iz predistorije nauke uantičko doba i u srednjem veku".Obaveštenje je vrlo nejasno. "Apstrakcija nije bilasamo ... nit vodilja, nego ... oruđe", "nije bila samorezultat, nego od samog početka nezamenljvo oruđe ...526koje je proizašlo?" Besmislenost je, možda, rezultatpogrešnog izvođen]' a nauke i pogleda na svet. Tomberu...... '-' "--' clse trudio da dokaže da se njegovi začeci i elementarnIoblici ne nalaze u svakodnevnoj praksi, neo-o, - u antičkojnauci. Cini li se da se stvarni začetak naučnogsaznanja, naprotiv, može videti u funkciji saznanja uprocesu rada, a zaćetak naučnog pogleda na svet u _na povezanost svih pojava usmerenoj - idealnoj obradisvih datosti, pogonskih snaga i protivrečnosti života,?dn. onoj obradi koja je - manje ili više razvijena _1stO tako neophodna funkcija ljudskog saznanja. Institucionalizovanioblici nauke i pogleda na svet nisu onošto je genetski prvo, nego ono što je odvojeno-razvijeno,:;to potom razvija svoju moćnu vlastitu logiku i razvijase u uzajamnom dejstvu sa svojim "začecima", koji suu svakodnevnoj praksi u svako doba spontano reprodukovani.Tomberg ima pravo što zahteva da se preciznijeodredi posebnost uvida u karakter nauke. "Samostalnimislilac" u iskarikiranom smislu "privatnog vlasnika svojihsamostalno proizvedenih uvida" ne može biti naučnik.Nauka je kolektivan poduhvat i u ovom pogledunju Tomberg prikazuje kao zapanjujuće blisku or':'ganizacijiradnika. Ali meni se čini da dvostruko dovodi dozabune Tombergovo ukazivanje na to da nauka uslovljavaprihvatanje tuđeg autoriteta koje nije rezultat vlas~itoguvida. Svakako, samo prihvatanje neće doprineti111 napretku nauke ni izgrađivanju naučnog pogleda nas:et. A i prihvatanje naučnih rezultata drugih, po pravIlu,vezano je za informaciju o postupku iz koga oniproizlaze; dakle, oni dokazuju da su naučni upravotako što pokazuju mogućnost da se praktično ponovoizvedu. Bez uvida nema ni prihvatanja rezultata nauke- ili će oni izgubiti baš svoj naučni karakter.U ovom smislu se izjašnjava i Kurt Hager Ll predavanju,povodom 50. godišnjice objavljivanja DijalektikeplŽrode: "S naglašavanjem objektivnog sadržaja dijalektičko-materijalističkefilozofije Engels ie Dovez;:lO i UDOzorenjeda se njome na bil; koji način 'ne manipu(išekao gotovom konstrukcionom shemom; ona jc u suštinimetoda teorijskog ohu]watanja procesa u prirodi, društvui mišljenju, a nije opšta ontologija u stilu shemasveta kod građanskih filozofa".8Neke teorijske kontroverze mogle bi se rešiti kad biJjudi svesno prihvatili da na nivou našeg znanja o, Naved. prema "Neues Deutschland", 4. 12. 75.527