Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

su dobrovoljno odlučili, u okviru postojećih demokratskihinstitucija, da podnose žrtve koje su tako živo opisaneu klasičnoj literaturi industrijskog društva devetnaestogstoleća. Čovek može da raspravlja o pitanju dali je potrebna diktatorska kontrola da bi se omogućilaakumulacija kapitala u nerazvijenom svetu, no ni zapadnjačkimodel razvitka nije takav da možemo da ga istIčemos ponosom. Zato možda ne iznenađuje kad jedanWalt Rostow govori o "humanijim procesima (industrijalizacije)što bi ih vrednosti Zapada nagoveštavale"27.Oni koji se ozbiljno bave problemima koji stoje predzaostalim zemljama i ulogom koju bi razvijena industrijskadruštva mogla, u principu, da igraju u razvojui modernizaciji moraju biti obazriviji u interpretacijivažnosti iskustva Zapada.Vraćajući se na sasvim umesno pitanje da li "novadruštva mogu da se razvijaju gradeći demokratske institucije"ili samo diktatorskim sredstvima, mislim dapoštenje zahteva od nas da se ovo pitanje postavi preameričkim intelektualcima nego ideolozima Trećeg sveta.Nerazvijene zemlje imaju neverovatne, možda i nesavladiveprobleme, i veoma uzak izbor. Sjedinjene Državeimaju široko područje izbora, a imaju i ekonomske itehnološke resurse, ali očigledno nemaju ni intelektualnihni moralnih snaga da se suoče bar sa nekim od ovihproblema. Lako je jednom američkom intelektualcu dadrži propo\·edi o vrlinama slobode i građanskih prava,ali ako ga zaista brine, recimo, kineski totalitarizam, ilitereti svaljeni na kinesko seljaštvo u prisilnoj industrijalizaciji,tada treba da sc preuzme zadatak koji je neuporedivovažniji i izazovniji - zadatak stvaranja u SjedinjenimDržavama intelektualne i moralne klime, kaoi društvenih i ekonomskih uslova koji bi dopustili tojzemlji da učestvuje u modernizaciji i razvoju na načinkoji bi bio srazmeran njenom materijalnom bogatstvui tehničkim mogućnostima. Obilato darivanje kapitalaKubi i Kini možda ne bi uspelo da ublaži diktaturu iteror koji imaju tendenciju da prate rane faze akumulacijekapitala, ali će one u tome daleko pre uspeti odpwdavanja o demokratskim vrednostima. Moguće je dačak i bez "kapitalističkog okruženja" u svojim promenljivimmanifestacijama, istinski demokratski elementi urevolucionarnim pokretima - u nekim sluča jevima sovjetii kolektivi, na primer - budu podriveni od "elite"birokrata i tehničke inteligencije, ali gotovo je izvesnoda će činjenica kapitalističkog okruženja, s kojom sada1262; Rostow i Hatch, op. cit., str. 10.svi revolucionarni pokreti moraju da se suoče, garanrovatitakav rezultat. Lekcija za one kojima je stalo daojačaju demoleratske, spontane i narodne elemente udruštvima u razvoju potpuno je jasna, nedvosmislena.Predavanja o dvopartl]skom sistemu, ili čak i o zaistakonkretmm demokratskim vrednostima koje su delimičnoostvarene u zapadnom društvu, monstruozna su bespredmetnostu poređenju sa naporom koji je potrebanda bi se podigao uivo kulture u zapadnom. društvu dotačke kada moze da stvori "društvenu polugu-pokretač"kako za ekonomski razvoj, tako i za razvoj istinski demokr·atskihinstitucija u Trećem svetu, a s tim u vezii u sopstvenoj kući.Može se mnogo reći u prilog zaključku da zaistapostoji nešto poput konsenzusa među intelektualcimakoji su već ostvarili moć i izobilje, ili koji osećaju damogu da to ostvare "prihvatajući društvo" onakvo kakvojeste i unapređujući vrednosti koje se u tom društvucene. A takođe je istina da je taj konsenzus najuočljiviji medu naučnicima-stručnjacima koji zamenjuju napredneintelektualce iz prošlosti. Ovi učenjaci-ekspertina univerzitetu grade "besplatnu tehnologiju" za rešavanjetehničkih problema koji se javljaju u savremenomdruštvu,ZS zauzimajući "odgovoran stav" prema tim problemima_ u smislu ranije konstatacije. Ovaj konsenzusmeđu odgovornim naučnicima-stručnjacima domaći jeanalog onom predloženom, u međunarodnoj areni, odstrane onih koji opravdavaju upotrebu američke sile uAziji, bez obzira na visinu ljudske cene, tvrdeći da je topotrebno kako bi se zaustavila "ekspanzija Kine" {"ekspanzija"koja je u svakom slučaju zasad hipotetična)29• .23 Stepen do kojeg je ova "tehnologija" besplatna gotovo dal ne Igra ulogu, s obzirom na jasne obaveze onih koji je .koriste.Problemi kojima se istraživački rad bavi su oni koje određujuPentagon ili velike korporaci ie, a ne, recimo, revolucionari seyeroivs.točP~gBr!lzila ili SNCC. Takođe mi nije poznat nijedanlstrazl\"ackl prOjekat posvećen problemu kako da se slabo naoru.~~lDigerilci efi.~asno odupru brutalnoj i razornoj vojnoj tehnolOgIjI- nesumnjIvo takva vrsta problema ,koja bi interesovalaslobodoumnog intelektualca koji je danas tako beznadno staro"modan.29 S obzirom na nesmanjeni propagandni baraž na "kineskiekspanzionizam" možda su reč-dve komentara na mestu. Tipičnaza .am.eričku propagandu na tu temu je ocena Adlaia StevensonakOJU je dao neposredno pred svoju smrt (vid. New York TimesiViagazilze, 13. mart 1966): "Dosad je nova komunistička 'dinasti ia'bila worn a agresivna. Tibet je progutan, Indija napadnuta, Malajcisu se morali dvanaest godina boriti da se odupru 'nacionaln?!?oslobođenju' koje su mogli dobiti od Britanaca mnogo mirl1ljlmputem. Danas je mašinerija infiltracije i agresije već upogonu u severnom Tajlandu." Što se Malaje tiče, Stivenson127