Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

***U zaključku važno je istaći očiglednu koherenciju~ delu ! . .J. Rous.seaua. Ova biografija u celini predstavlJakr·.~JnJu, suštIpsku i jedino radikalnu optužbu intelIgencIJe.Ta optuzba na kraju poprima svoj puni smisaone u ~eol:ij i. već u jednoj životnoj praksi: teorijsko ra­~pravlpnJe Je prema tome samo drugi stupanj piščevogZlvOt~Og puta. D~lde, sada bi trebalo utvrditi položaj togteorIjskog stupnp (njegova filozofska dela) u celokupnojkrivulji puta.Ka.rijeriz~m je prvi stupanj na životnom putu. TajstupaI~J je n~Izbežan za svako živo biće koje se formirau dodll'u s jednom kulturom i koje tu kulturu želi sauspehon~ d~ prihvati. Tu ambiciju uglavnom shvataju,pnhvataJu l podržavaju iskusni intelektualci tog doba.Rousseau na početku svoje karijere nije iskoristio tupodršku. On se obrazovao kao autodidakt. Izdaleka sedivi čuvenim piscima i poštuje naučnike. On je u tonusvog ve.ka čiju ideologiju prihvata. On tako ostvaruje, štoP?kazuJu ?Jegova dela iz mladosti, saučesništvo kojepIsca vezuJe za .kulturu i njegovo doba. Ali, već sa prvomRaspravom, kOJu su savremenici odmah pozdravili ističe,?db~cujući implicitno svoju ambicioznu proŠlost,prot~vrecnost . da ga priznaju upravo oni koje optužuje.J er, lako t? 111 piscu nije odmah bilo jasno, kritika prveRasprave Je pre svega samokritika.. Otuda i ta neodrživa situacija koju su otkrile polemIkeoko prve Rasprave. Optužujući kulturu na osnovutajnih mot:ivacija njenih stvaralaca - tema pojavnog -~o:-::sseau l s~~.daj.e svoj dOPT00s kulturi. On odbacujeknjIge. postaJucI pIsac. Optuzuje umetnost u trenutkukad njegov Narcis doživljava punu potvrdu u Parizu.Kako prevazići tu protivrečnost? Jedino antrizam možeobjasniti izbor koji je Rousseau napravio ulazeći udrugu fazu svog života, tokom koje će se kao filozofsuprotstaviti kulturi i onima koji se njome bave.. Al1tr~::'~!~71 ~e strategija unutrašnjeg suprotstavljanjakOJU defm.lse jedna struja trockističkog pokreta: jedanp~H'ac ula~~ u već s.tvorenu partiju, koja nije njegova, da01 LU l~~l.rLIJ~l.O?l"atlO ~ istinski marksizam. Antrista jesteII partIjI ah JO] ne pn pada istinski: on će biti marksistarevolu~ionill' kod "marksista" koji to, prema Trockom,VIse 111SU. Takvo je političko poreklo ovog pojma. Alion se može upotrebiti i za definisanje ponašanja u odnosuna sve institucije. Takav je slučaj i sa Kierkeaaard~m(Kjerke.gor) ~(Qji,na kra~'U svog dela odus.taj~. odp;:,eudopI~a : otknva aa su njegova dela - objavljenapod lazl1lm Imenom - koja su se na prvi pogled od-66nosila na nehrišćanske probleme i bila pisana da bi sedopala nehrišćanskoj publici, bila u stvari dela jednoghri~ćanina koj,i se bori pod maskom veka. Pogled namOJe celokupna delo (1848) objašnjava ovo lukavstvo:hrišćanin mora da uđe, ne više među bezbožnike negomeđu "hrišćane" koje treba vratiti hrišćanstvu. Između]750. (prva Rasprava) i 1762. (Emil) Rousseau je antri~~,u y::m smi~lu što ,igra .ulogu pisca i štampa svojeknJIge. Njegov fIlozofsh penod se opravdava u verovanjuda se borba protiv jedne kulture može voditi u ob·liku. un~tarr:)e p?le~~ke sa onima koji je stvaraju. Otudal objavljIvanje l zestoka odbrana filozofske porukerođene, kao što sn~o videli, iz odbacivanja inteligencije.MeđutIm, antnzam dostiže graničnu tačku u činje­~ici da. se ig!'ajući igru u nju ulazi, i na kraju igra se19ra omh l~oJe .treba osporiti. Igra nužno postaje ozbiljna:ona priznaje status onoga koji se bori. Rousseau jeto shvatlO - prema tome on će ćutati. Tako počinje iposlednja etapa njegovog života.Toje etapa povlačenja. Jedan takav stav koji jeostvarIJIv samo u potpunoj samoći, svestan i kao takavprihvaćen, oslonac nalazi još jedino u pojedincu prepuštenomsamom sebi, izloženom tako svim opasnostimaž~lje za r:emoćnošću. Tim željenim povlačenjem mislilackida svoJe .veze sa svet0!l1; to je jedini radikalni prekids dvostrukim statusom mtelektualca. Od tog časa brkanjeintelektualca i mislioca više nije mOQ)uće. Ludilo-:- .~oje ~e vidi u I?ijalo.zil?:a, postaje garancija jedne specIfIcnostIsamotnjaka kOJl luta oslobođen svih društvenihuloga i itl1telektualnih maski. Ali ono što je ludilo uočima sveta, to je, za onoga koji je u ljubavi prema sebinašao reč prirode prekidajući tako sa obmanama otuđenograzgovora, prava mudrost.Ova poslednja etapa je etapa ultra-kritike inteli!:!encije.Kuda ona vodi'2 To "prevazilaženje" filozofske 1ritikećutnjom mi smo nazvali devijacijom, nihilizmom,povlačenjem. Ali ovi izrazi pre imaju za cilj da označeotvorenost, nego da zaokruže celinu. Svaka radikalnahitika obav~zno o~~aje nedovršena i mora biti nastavljena.PoslednJI stadIJum na Jean-Jacquesovom životnomp~t~ ne ~avršava o.dgovorom. ~pra~o suprotno: ćutanjemIslIoca Je r~vol~clOnarno utolIko sto ukazuje na daljuotvorenost pItanJa, a ne na definitivno priznanje neuspeha.(Georges Lapassade: "Rousseau et iesencyc!opedistes", A rgllln el1 ts, br. 20, 1960str. 14-21.) ,Prevela Jasl1a Bal!67