Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

trebe masa; osporavanje nužnosti politike sklapanja sayez",;apsolutizcvanje pojedinih oblika borbe radničkogporketa i dobroyoljno napuštanje važnih oblika i područjaborbe. Ali, u porec1enju sa političkim držanjem inteligencijeLl celini, postojao je samo izuzetno mali brojstudenata koje je "strah od ispita nagnao u socijaldemokratiju"!;,jer i posle 1848. nemačka inteligencija jebila verem odraz klase iz koje je potekla, a ni u komslučaju nije bila socijnldemokratski nastrojena; ona jestajala na desnom krilu političkog pokreta.Reakcionarni oblik ostvarivanja ciljeva za koje seborila liberalna inteligencija predmartovskog perioda,Bismarckoya politika i nacionalno ujedinjenje omogućilisu izmirenj;:' i identifikovanje inteligencije s novom državom.Tu naglu promenu moguće je neposredno utvrditi.Na čelu liberalne opozicije bili su naročito univerzitetskiljudi, profesori i studenti;18 ali ubrzo, posle propastirevolucije, raspala se napredna struja koju su predstavljalastudentska udruženja, sve dok, konačno, velikoburžoasko-feudalnegrupe nisu potpuno nametnule "stil"vilhelmovoskog univerziteta 19 i svuda se proširile šovinističko-antisemitsketendencije. 20 To isto važi i za nastavnikadar.Do ovakvog razvoja događaja nije došlo spontano isvuda bez izuzetka, nego je on bio isto toliko rezultatmnogih državno-birokratskih mera kojima je vladajućaklasa obezbeđivala sebi političko-ideološku pouzdanostsvog sistema obrazovanja. Uporedo sa naglim ekonomskimrazvojem i brzim širenjem feudalno-birokratskogaparata upravljanja i vlasti, rasli su i zahtevi postavljanisistemu obrazovanja. Industrijska proizvodnja jezahtcyzda r2,dnu snagi: koja ima bar elementarna znanja;u isti mah, buržcazijiie bilo jasno "šta znači za propagandu(radničkog pokreta - prim. autora) činjenicada većina radnika ume dn čita kao što je to obično bioFriedrich an Bebe! ,'om 9/10., 0:'mcmberu: :VIE\\,, lom "ll'. 212.,Gesc1licillc cier Berlin 1971. lO, izet, Sl"" 2,1.)-Lutz :=. 171;'11\,--', ie fiiir Tlocfzacilfllilf!,S~)'c!lillCk, BU1iLie.sdeutschlandsko;'porierre Elite. Fbmburg, 1963, str. 51; WernerKlose. Freiheir seJzreihl all! Clli'e Falmcn, 800 Jahre dcutscheStuclcnte'1, Olc!enburg und i-Iamburg 1967, str. 187 i claije; EmilRechcrt, DClltsches SWdellfCnllll:iu im Liclzte der Gcge;i\\'ar:,ll: ,.Die Neue Zeit", XVIII (1899/1900), tom l, str. 89 i dalje.,. \\'e,-;~c:r ~(bse, na nm'c~L mestu, str. 187-189.,294.;lučaj šez:iesetih godina"21. Dakle, obe~?eđivanje. ekonomskog:U:,iDCn2 i istovremeno neogramcene vlastI buržoazijeIzaz\~ali su nužnost proširivanja školskog sistemai n'šenjD. jačeg ideološkog uticaja na .nastavno"osob:ije; aparat upravljanja i vlasti zahtevao Je sve vecI .. broJln'alifikoyanih činovnika, ali je njihova upotreblJlvos.tzz,visila od tog:a (',a li se oni pozitivno odnose prema ~lljevima vbda]ućih, Stoga je proširivanje obrazovnih 111-,-estici jc: išlo uporedo s jačanjem nastojanja da se uguše!ib