Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

adnicima ili, jednastavnije, intelektualcima'? U trenutkukad tržišna privreda apsarbuje aktivnast inteligencijejavljaju se intelektualci, društvena "pastvarene" ličnostikad kajih je inteligencija pastala sredstva rada,st\arajući praizvade za tržište knjiga, slika, muzičkihkampazicija itd. Doba mecenata ustupila je mesta slabadnamtržištu čekajući mažda vreme kulturne planifi].;:acije.Ne želimo. da kažemo. da su naši intelektualci manjevredni ad njihavih antičkih ili srednjavekavnih predaka.Želimo. sama da ukažemo. na ta da su ani drukčiji,odnasna na drugi način atuđeni, i pagađeni drugim prablemima.Taj novi ablik atuđenja, kao. i atuđenje radnika,magu biti nazvani postvarenjem, jer je intelektualacprimaran na jednu praizvadnju čiji ga kankretni rezultatičine takvim.Oslabađen mecena i padređen tržišnim zakanima,maderni intelektualac (stricto sensu pastaji sama moderniintelektualac) teška se navikava na društva kajeod njega čini ta šta jeste. Intelektualci pakušavaju dastvare, kao. reakciju na imaralnast, arhaizme i iracianalnostipostojećih društava, jednu partiju, jednu inteligenciju,kaka se kaže u istačnaj i centralnaj Evropi. Tapartija želi da bude partija istine, pravde i ljudske časti;panekad ana maže biti partija utapije, dezinkarnacije inemaći.Ona šta je sigurna ta je da, budući da se asećajučlanavima jednag literarnag sveta, intelektualci se u pastajećedržave uključuju sama pa cenu teškaća kaje dasadnikad nisu bile patpuna savladane. Žaleći neprestanaza utapijskom duhavnom vlašću, intelektualci nikad neuspevaju jasna da adrede svaje adnase sa pastajećamvlašću._ Za intelektualca kao takvag i kaji želi da astane takavneadrživa je svaka uključenje u društveni ipalitičkiživat. Čim se bez rezerve veže za neku stvar. na dabramje putu da izda zahteve istine i univerzalna~ti bez kajihse an kao. takav ne maže zamisliti. Ako. pakuša da se pasleizvesnog vremena povezanasti dakapa svaje slobode,palitički licemeri ga admah smatraju atpadnikam. Ako.adbije bila kakvo vezivainje ili angažavanast, biva aptuženza građansku bespalnast.Zla sudbina intelektualca u adnasu na druO'e i sebesamag zavisi, po našem mišljenju, ad taga šta nl an sam80a ni druai ne priznaju njegavu glavnu društvenu funkciju.U st~ari, ako kao. s~ručnj.a~ intelekt.ualac ma~e usopstvenoj oblasti da da pOZitIvne. dop~mase . ~rustvu,ako kao. pojedinac, kao li svaki dl1UgI, maze pozltlvno dadoprinese raznim paduhvatima, anda ~aa intelek!~alacon može imati sama specifična negatIvnu funkCIJU. Uepohama potlačenosti, ako da nji~ dođ~, op sav naro~a~u celini postiže jedinstva duha l asecanJ.a. ucestvuJuCIII oslobodilačkaj barbi kaja je uvek apOZICIOna, odnosnonegativna. Međutim, ako. poželi da u ime inteligencijepredloži neka p?zitiv~a Ir~šenj~. za društven~ i. polit.ičkeprableme, on. s~::n~ mtelIgenclJu .ko::npromltuJe nelzvesnošćusvoO' 1l1mvIdualnag pastaJanja. Tada an ubrzapastaje trubadur, ili dvarska budala postajeće maći.Izvan sapstvene ablasti intelektualac može da svedačisama u korist negativne moći, antifetišističke iduhamradikalna kritičke, ili da se panaša kao. bila kaji pajedinacmeđu ostalim pajedincima. Mesijanizam takazvaneintelektualne klase biva glavni neprijatelj anih kaje nazivamo.intelektualcima.Ako poželi da kao. intelekt~a~ac reši v?e~e akcian.eprableme, intelektualac kao mIslIlac, dozIvljava spe.cIfičnootuđenje. Pa ipak, čini nam se da pred savrememrr:­intelektualcem, asim povlačenja u kulu od slonavače .~uključenja u političku religiju, stoje i druge mogućnastlopredelj enj a.Pišući ova imama u vidu učenje Maxa Webera(Maks Veber) i njegav napar da ujednam ist.am čC?ye~urazlikuje naučnika koji paseduje izvestan braj teorlJskzhrezultata i građanina koji je uhvaćen u nesigurnasti po.­litičke vrakse kaja, bila šta da činimo, astaje avanturau kojaj je manje nego igde čavek siguran da čini onošto O'ovari i gavori ana šta čini.Neka se ~pesnik, filazof, matematičar, istoričar, slikar,muzičar, sociolag, bialag, fizičar, ekanomista itd.ne ustručavaju da učestvuju u političkom živatu! Ali nekaučestvuju svesni da autoritet poezije, filazofije, matematike,istorije ili bila koje druge discipline ne mažeaarantavati u bilo čemu njihovu akciju prativ apasnostikao šta su neefikasnost, pokvarenost, neautentičnastsvojstvene političkim planavima i paduhvatima. Stručnjakmože u politici igrati ulogu eksperta. Ako sa teuloge želi da pređe na ulogu borca ili političara, trebada bude svestan da ta čini na sopstveni rizik, drugimrečima, mora da zna da naučna relativnast humanističkauniverzalnost na avam području ustupaju mesto jednamfiat kaje je uvek na neki način nepapravljivo i manife-6 Marksizam u svetu 81