Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...
Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...
Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...
- No tags were found...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
da i dalje pružaju otpor, da se menjaju i da se još jednombore.Postoji još jedan način na koji se intelektualci iinteligencija razlikuju kao moguća vladajuća elita i touključuje posebno zasnivanje njihove privilegije u kult<strong>ur</strong>ii jeziku. Izvesna kult<strong>ur</strong>na do<strong>br</strong>a imaju jedinstvenikarakter po tome što im ponuda nije ograničena na istinačin na kojL,je ograničena ponuda "ekonomskih" dobara.To znači da kod raspodele kult<strong>ur</strong>nih dobClira nije po~trebno igrati igre bez zaloga: sposobnost jedne osobe iligrupe da "poseduje" kult<strong>ur</strong>u ili da govori pogodnijom1ezi~k?rr;t vas~jant?m.ne čini nužno "posedovanje" kojeIskljucuje UZIVanje l upotrebu od strane drugih ljudiiste kult<strong>ur</strong>e i jezika. Intelektualci se tako razlikuju od~:Ugi~l klasa Pc? tome što teže, .doillekl~, da potpomognuSIrenje kult<strong>ur</strong>l1lh dobClira za kOja verujU da su vredna ina kojima počivaju i njihove sopstvene privilegije elite.Ovo je druga osnovna protivrečnost intelektualaca.Njihov odnos prema drugim društvenim klasama više jesličan odnosu nastavnika i studenata nego kapitaliste iproletarijata. To ne znači da u ovom odnosu starateljstvane postoje zategnutosti, ali one Ile moraju da vodenužnom i veHkom konHiktu. To jeste protivrečnost, aline antagonistička protivrečnost.Potrebni su dakle društveni mehanizmi i teorijskorazumevanje koje će osig<strong>ur</strong>ati da se ovo starateljstvo neprotegne dalje nego što mora; da cena starateljstva onihkoji kontrolišu kult<strong>ur</strong>u ne bude povreda samostalnostidrugih; da ovaj odnos dominiranja bude javan, otvorenjavnom ispitiva,nju i kritici, a ne skriven kao "nevidljivapedagogija" 'koja je van svake moguće diskusije.Kritička teorija teži preo<strong>br</strong>ažaju društva u ličnosti kojevladaju sobom, procenjuju i imajIU veliku raznolikostgovornih varijanata; koje razumeju svaku varijantu kaopogodnu za različite svrhe i za različite, ali sasvim mogućeijednake vrste života; koje svojim radom teže kaslobodnoj zajednici govornika više jezika koji nemaju nipotrebu ni moć da sebe, ili svoju kult<strong>ur</strong>u, nameću drrugima.Bitna funkcija prave kritičke teorije intelektualacai inteligencije - Irevolucionarnih ili ne - bila bi da ovunevidljivu pedagogiju učine vidljivijom sprečavajući timemanipulaciju proletarijatom. Cilj ovakve kritičke teorijebio bi da demistifikuje ulogu intelektualaca i inteligencije,ali ne j da time pruži podsticaj antiintelektualizmu.U uzvišenim trenucima misaoni teoretičari, nepromišljenos,1
Change language