Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Horkheimer očekivao od radničkog pokreta, ali on većsvojim postojanjem dokazuje da čoveku nije dato daob~vezn? prihvata. iskust\~o .životnog nezadovoljstva kaoneIZmenjIVU sudbmu. Vec 1 sama pobuna je čin oslob?đe!1jaod unutrašnjih prinuda, a svesno sagledavanjevlastIte nagonsk~ ~riro?e oduzima bezvremensku nepri­~(Qsn~veno~.t potIsk!vanJu nagona, pretvara ih u proizvodIstOrIje kOJI Je dat u ruke ljudima i stoga se može izmeniti.~Ovom perspektivom marksizam ponovo, nasuprotFreudovoj rezignaciji, vraća svoja prava. Jer budući daje marksističko shvatanje da čovek svoju sreću može~psolutno ~1ać~ u ovom svetu, može se obrazložiti i toaa ~.vo~enJe co,:,eka na njegovo čulno sir'omaštvo neznaCI ~1Jegov kraj, nego, naprotiv, početak njegovog oslobođeI~J~.Ali ne čulno zadovoljstvo, izboreno u sukobusa pn tIskom styarnosti, nego obavljanje racionalno primerenograda Jeste ono što, po shvatanju marksizma,donosi ostvarenje zadovoljstva i sreće. Ako marksizamtre~a t~orijski d~ zasnuj~ nova .iskustva kritičke teorije,nu;znC? Je dokazatI da u nJegovoJ osnovi u stvarnosti ležipnncIP. ~~d.ovol}~tva. Freud i Marx su u ovoj tačkinepomu·IJIVl. Ah IstO to ne važi za Freuda i Feuerbacha.Akoje Feuerbacha moguće prikazati kao ranog preds!avI11kaFreudovog principa zadovoljstva, onda Marx i~nS;ls, ukoliko se pokazuju kao "marksističke pristalIceFeuerbacha, u stvari mogu isto tako važiti i zapristalic.e Freuda. Tada bi se, svakako, moralo jasnoP?vkazatI da Marx pod radom u osnovi ne podrazumevaI11st~ drugo .ne~o o,no što mi:~i Freud kad zadovoljstvouzdlze do prmCI pa covekovog ZIvota.5. A1arksizallZ - slobodan prelila principu ::.adovol/stvaVe~ivni član između oS;'Jovne filozofske postavkeMarxa l Freuda, Alfred Schmidt nalazi Ll FeuerbaclDvom~o}mu čulnosti. O\'a se može, kao što to čini Marx, shv~tItIkao čulna-predmetna delatnost i. kao što to ('i'1 i~r~::rd, kao čulno zadovoljstvo. ie Horkhcimer. sla­ZU~I sc sa Marxovom teorijom. bio kadar da konstal II icnuz~ost pr~okreta od samoposmatran ja uma Ll 1)ojamdn~stv.a kOle s~mo sebe određuje - Schmidt ve,-uje cl:::se. 1 . sar:n nalaZI na marksističkoj liniji kad Feucrba~huPrIpISUJe zahtev za preokretom od "blaženst\'a mislikome ništa nije potrebno" (Fb, 168) u "čuinost", O','Cl.je okaJ:akte~isana kao "duševna i fizička patnja, bol,strast l sreca, potrebe, želje i nagoni ..." (Fb, ll').)456Ako tamo premestimo težište čovekovog života, onda višenije moguće u potpunosti se držati idealističke i~ejeil1cli,idualne autarhije. Ali, ako možemo da uobrazlmoda mišljenju nije potrebno nijedno drugo koje ga uslovljava,onda s čulima stvar stoji drukčije. Ona su, posvojoj prirodi, upućena na nešto što nije identičnos njima, na nešto "neidentično" - što je materijalizamoduvek zamerao idealizmu. Čulnost je, da upotrebimoreči samog Feuerbacha, "prava suprotnost asketskoj filo­LOfiji", Ona je nužno "van sebe od naslade i bola, ..",(Fb, 196.) Pogledajmo opet: Ll kontroverzi izmečtu idealizmai materijalizma osnovno pitanje je samo u tomeela li je za čoveka bitno mišljenje ili osećanje. Ako seodlučimo za cisto mišljenje, mi smo idealisti; ako seodlučimo za osećanje, mi smo materijalisti. Jer - kakokaže Feuerbach - "oset je sasvim materijalistički telesni...", (Fb, 249 nap. 560.) "Nema oseta bez S0111atskogmomenta", piŠe u svojoj Negativnoj dijalekticiAdorno, koga citira Schmidt. Svaki oset je "u sebi itelesno osećanje". Alfred Schmidt vidi u tome Adornov"prelaz Ll materijalizam"; po njemu, on se kreće Ll potpunostiputem koji je prokrčio Feuerbach. (Isto.) Onkaže da je Feuerbach manje mario za istinu materijalizmanego za "materijalizam istine: njen praktični sadržaj".(Fb, 215.) Stoga, kategorije kao što je "stv3.1'anotpor, materija, praksa" spadaju u kategorije čulnosti.Saznajemo da je bitna praksa - tcorija, ali - sadpostaje jasno - ne teorija kao apstraktno mišljenje,nego kao čulnost, kao rad čula. A o materiji govorimokao o materijalu koji treba pretpostaviti; ne više, kaokod Feuerbacha, o materijz:.lu dužnosti, nego, kao što je(o izraženo k8.:l Hegela, o matei'ijalu trošenja, uživanja."Ot\'oreno, iskreno lxiznavanje čulnosti je priznav;:;nje , , .čulnog užiYanja . , .", kaže Feuerb::tch. (Fb, 215.) Čulnost.ie uži\'anje, uži\'anje ic trošenje. a trošenje je -- možemodalje iZvesti zaključak - preDbličJ,vanje prirodnih materiiaod strane čon:;ka Ll lljeswvc svrhe, dak k - kao štozr{amo kako iz Marxoye tako i iz Hegelove definicije -rad, (Upor. WM, 42.) Tako gledano, Marx i Hegel sepresudno i ne razlikuju, Obojica shvataju rad kao čo'vekovo usYajanje stvarnosti, a time i kao izmirenje subjektai objekta, Samo što za Marxa do o\'oga ne clobziII praksi apsolutnog znanja nego u čulno-predmetnoj delatnosti.I ovde nije apsolutni duh, izd\'ojen od samosvestii rascepljen na subjektii'itct i na materijalnustvarnost, nego je priroda - za koju se zamišlja daie čoveku isto tako inherentna - ta koja (razdeljenana čulnost i duhovnost 7bog čega izgleda nezavisna od457