Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

7. Kritička teorija - sluškinja teologije?"Pojam materijalističke filozofije" - uči nas AlfredSchmidt - "paradoksan je u sebi; jer on uzdiže do principaono što se upravo oslobađa karaktera takvog principa:materiju koja se uopšte ne javlja kao jedinstvenasupstanca nego kao kvalitativno raščlanjena raznovrsnostmaterija - zbog čega se i kod Demokrita suština stvarisagledava u mnoštvu atoma". (WM, 12.) Uz sve prizna·vanje Demokritove zasluge za materijalističko shvatanjesveta, moramo reći: Tamo gde se priroda shvata samokao materija, pa bilo to u mnoštvu atoma, tamo se jošna~~z~mo na stupnju mehanističkog načina mišljenjakOJI Je epohalno prevladan tek dijalektičkim materijalizl110mMarxa i Engelsa. Naprotiv, čini se da AlfredSchmidt, nije u stanju da makar samo hipotetički pređeokvire mehaničkog materijalizma. Tamo gde se na stvarnostgleda kao na mehanički determinisanu, nema mestaslobodnom odlučivanju, a stoga ni odgovornom delanju,Ako mehanički materijalizam smatramo jedinom mogućnošćuda se priroda objasni materijalistički, logička nužnostće nas nagnati na idealistički pogled na svet čim dru,stvo učinimo predmetom našeg istraživanja, pošto se onone može zamisliti bez pretpostavke ljudske slobode.NaprotiV, ako zajedno s marksizmom prirodu shvatimodijaJektičk~, o~d~ se. n;-ržnosvt i sloboda više ne morajuuzajamno lsklJuclvatr, 1 drust\'o se može smatrati kakoproizvodom prirode koji u velikoj meri podleže njenimzakonima, tako i prostorom slobodnog delanja; oba semogu prikazati kao povezana u materijalističkoj slobodii nužnosti. Pošto ovo marksističko rešenje starog filozofskogproblema ne bi smelo biti nepoznato AlfreduSchmidtu, moramo pretpostaviti da on naučni pogledna svet svodi na, kako on kaže, "plitki monizam pri­~ode", da bi izvukao naučan alibi svog idealizma. Ali,~ao št? smo v.ideli, ~)I1 se ne usuđuje da otvoreno priznacak 111 ovo. Kako 11 se tek loše piše teoriji koja mislirb moze preži\'cti uz toliko ospor'ivanje stvarn'osti~Međutim, materijalistička dijalektika se ne l1'ožetako lako izbaciti iz opticaja. Taman je izbacis na iednojstrani a ona se na drugoj ponovo pojavljuje. Budućida kritička teorija ne može da se odrekne MarxovogKapitala u novom zasnivanju bios theoretic6sa, ona j~time izvukla za sebe i njegove filozofske pretpostavk'e.Marx prikazuje kapitalizam u osnovi kao "prirodnoistorijskiproces" i izlaže da je njegovo ukidanje društvenanužnost. Drugim rečima: Marxova ekonomska teorijazasniva se teorijski na filozofiji dijalektičko-istorijsko,Z470materijalizma, čije jemstvo leži u nivou saznanja empirijskenauke - uključujući klasičnu građansku nauku.Stoga, za ciljeve Alfreda Schmidta nije dovoljno da sedijalektičko-istorijski materijalizam diskvalifikuje kaomehanistički, pošto bi time bio pogođen i Kapital, takoda bi istorija građanskog društva, analizirana u ovomdelu, mogla da izgleda samo kao mehaničko-automatskiproces. Štaviše, Marxova teorija se može iskoristiti zakritičko-negativnu rabotu samo onda kad uspe da separališe njena filozofska osnova. Čini se da se tomože postići lako ako marksistički pogled na svet shvatimosasvim doslovno. Mi ga nalazimo mnogo jasnijeizraženog kod Engelsa nego kod Marxa. U svom uvoduu DijalekLiku prirode Engels je slobodno rekao šta svet,shvaćen kao materijalna stvarnost, znači za čoveka: Uvečno m kružnom toku materije čovečanstvo je za kratkovreme izniklo, u budućnosti će ono opet bili iskorenjeno,bilo kad i bilo gde će zatim nastati novo čovečanstvokome je određen'; ista sudbina - i tako dalje u beskonačnost.(WM, 65.) Mada Engels s izrazito optimističkomintencijom iznosi ova razmišljanja, ona su za AlfredaSchmidta tako neshvatljiva da Jn u njima vidi očiglednoopovrgavanje "zvaničnog optimizma komunista".(WM, 66.) Kod Engelsa se, smatra Schmidt, kao i kodsvih značajnih mislilaca poznog devetnaestog veka, nailazina "snažnu crtu rezignacije Ll pogledu položajačoveka u kosmosu". (WM, 67.) Slično misli i o Marxu."U njegovim razmišljanjima" krije se "metafizički-pesi·mistička crta, koja skoro da podseća na Schopenhauera".Po Schmidtu, kod Marxa je priroda "u celini negativna".(WM,63.)Dakle, šta nalazimo kad pređemo okvire "kritikepolitičke ekonomije"? Sve sanle motive "koji spadajuu metafizičko-pesimis tičku vezu pozne građanske filozofije".(WM, 66.) A šta preostaje od one materijalističkefilozofije na kojoj je, po našem mišljenju. zasnovanKapital ? Još samo onaj "uvid u slabost i uslovljenost(~oveka" koji materijalizam izrazio "iskrenije, iako iskrušenije" nego one teorije "koje čoveka, istina, odredujukao uz'višeno duhovno biće, ali se u praksi neretko saglašavaju sa opravda\'anjem tlačiteljskih stania",(WM, 11.) Čak se ni \'ulgarnog materijalizma ni ie ta 1 ;:0lako otarasiti; " ... postoji nešto neiskorenjivo vulgarnou samom čoyeku: potrebe koje svakodnevno treba pod,mirivati, bolest, starost i smrt - prosto besmislice",(WM. 10.)Takav materijalizam koji čoveka smatra slabimbićem, a njegovu smrt besmislenom, ne samo da jc spo-471