Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

delo revolucije, pokazala se stvarna Trockijeva nesposobnost.Njegova biografija pokazuje nam razloge za to:Autonomija njegovog mišljenja bila je još od mladostimotor njegovog delanja; osećao je granice te autonomijei želeo je da ih otkloni ali samo praksom u kojoj semogao kretati isto toliko autonomno koliko je to bioslučaj inače samo u sferi njegovog mišljenja. Okolnostda se on upravo u revoluciji celom svojom ličnošću zalagaoza stvar radničke klase nije značila raskid sa njegovomgrađanskom egzistencijom, koja je nosila karakternečeg privatnog, nego naprotiv konsekventno očuvanjetakve egzistencije. Činilo se da se s revolucijomkomunizam približio na dohvat ruke. Po Marxu, komunizamznači: "udruživanje slobodnih individua", dakle, možese shvatiti kao kolektiv koji ljude bez spoljašnjeprinude prosto dovodi u harmoničan uzajaman odnos.Samo dok izgleda da komunizam stoji pred vratima,intelektualac može da uobražava da u kolektivu ne trebada žrtvuje ni deo autonomije koju misli da ima. Stogasu tesno povezane građanska liberalnost i komunističkaradikalnost koja ne uzima u obzir okolnosti. Tamo gdene može da izbegne obaveze kolektiva, pojedinac u revolucionarnojstrogosti nalazi ipak mogućnosti da opštustvar podredi interesu svoje ličnosti i da na taj načinprotivrečnost reši jednostrano, u svoju korist. 29U oktobarskoj revoluciji interes opšte stvari i interesTrockijeve ličnosti naginjali su Ll istom pravcu; zatoje on mnogima izgledao kao junak dana u kome je kulminiralatežnja svih. Ali kad nije došlo do trijumfalnogulaska u "carstvo slobode" i kad se našao pred dugotrajnomizgradnjom, i to ne komunizma, nego samosocijalizma, pa i njega prvo samo Ll zaostaloj zemlji,- Trocki ie radničku klasu prepustio njenim vlastitimproblemim'a i pojurio za iluzionarskom permanentno~ćusyetske revolucije, koje, istina, u stvarnosti nije bIlo,aii koja je davala slobodu njegovoj mis1ilačkoj fanta'zij i.3oJa", piše jedan od njegovih\1"\ Jr n iCEo\'im ponasan iem, .. ' ovimTa;e\'okoi''; radnike j voleo je drugo-'.C . ;;:~n() k" II Il \"O}(,O S\"OlC Ylastito Ja." (NavccL Dre-1112 L Deutscher. T;'Oi::ki. t0111 l. Stuttgart U s\\', 2, izd, 1972.~lr. -;5,)" Trocki il: u svoj svojoi r:~dit!čkoi ,PrakSi tako, malo uspe;-';:lU da nn;~·:L\d~·~ c:,::zls1cnc1ju ln:clt;;·~tualca, da le J. C~.1rrl11-ch,;c i r:~tI; biu ~ da cLI 0\'1.1 napomenu: .. PO mom mi-~! ien iu. Trocki bi:) u pn'om redu pisac i orator, ali je učest'iu-\ZlO 'i li s(\'aranju novog poretka Ll S\'CtLl." (J. Carmichael,Tral =ki, Franl:furt a. ;VI. US\\'., 1975, str, 8,) I Isaak D(.utscherLj.90Ostaje još da se napomene kakvu je nesagledivuštetu Trocki naneo socijalizmu, ili - ako neko smatrada je taj izraz preteran - kakve ga je izvanredne koristilišio zato što je, iako mu je Lenjin odao priznanje kaolično najsposobnijem od svih svojih saradnika,31 faktičkisebe isključio kao naslednika zbog "prekomerne saJ:I?-?­svesti", i tako nehotice pomogao da nasleđe reVOlUCIjepadne u ruke drugome koji, po rečima Isaaka Deutscheranije imao baš najbolji stas za džinovski ogrtač koji jetrebalo poneti,32Trocki je pokušao da prebrzo, sasvim bezuslovnorazreši protivrečnost pojedinac,kolektiv u korist drugestrane, u korist kolektiva. Predajući se jednostrano upotpunosti socijalizmu, on je u tome, ipak, sačuvao onudmgu jednostranost, naime da i u socijalizmu "živi samoza samog sebe".* * *Ali vratimo se inteleKtualcima koji svoju glavnudelatnost vide u teorijskom radu, dakle, vratimo se većininas koji ovde pišemo i diskutujemo. U svojoj zemljimi se još i sada nalazimo u takvoj zavetrini svetskeistorije da možemo, doduše, uporno ali ipak bez žurbeda se'bavimo teorijskim utemeljivanjem svoje delatnosti,da bismo u bur'nijim periodima, kad za to više ne budeprilike, bili naoružani potrebnom postojanošću.Otkad je kod nas preveliki broj studenata počeoda veruje da je marksizam lakši od njihovih studija,javila se nužnost da se jasnije unese u svest sve ono štoilas često još deli od stvarno marksističke teorije iprakse. Po pravilu, mi se nalazimo tek na putu koji vodiu tom pravcu. I onaj ko veruje da je stigao do ciljadaje ovakav !>ud o niemu: .. Veru II snagu reči SaČUYdO je dokraja Reć mu ie bila' Ll svakoj situaciji prvo i_poslednje pribel.ištci on Sc 11.;0111 služio S\'og života," (?\la nm'cd, ;neslu.s tr.L Lellin. Brici iii! de!! Puneitag (1922/23), u: Werk(',Bel. 36 Beriin. 1967, i dalje, str. 577-582': Deutscher, koji i~' pUZniJe kao simpatizer Trockog, o-.·deipak prizna ie postojanje log .,džinm'skog: ogrtača': o~J?kti\'!l~huslova socijalističke izgradnje koii se ne mog~l I11I!-:10ICL Da J~fiveo dUle. i Lenjin bi morao da izac1e na kr~) s ~JIma r:a ovajili onai način. Ipak laj način bi, najn~i'ovatmJe, bIO sasvim ~'[:z:ličilod Staljinovog načina, !st?rijske r:uz~ost~ ne m,og,u ~~~~ukiliute po volji i odluci p?J,ecl!t1ac~., aJI ,PItanje da II e,e t:?l~l\'iše ili man ic ost\'arene ZZt\lSI. Ll SUStll1l. I od ka:'aktera !~1dlylduakoje cleiaju. te nije već unapred odredeno nekim IstorlJskJ1l1zakonom.491