Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

iti postavljene kao ekvivalenthuserlovske "egzemplifikacije"- kada je ovaj želeo da istClJkne"esencije", Očigledno je daovakvog Marxa ortodoksni ne­Će priznati, Marxa kome je vra­(:ena strast, "furor" koji ga jebodrio, Ali o ikojoj se to strastiradi? Kada čitate MichelaHenrya zaista se čini da je još,~edanput u pitanju filozofskastrast.Da se Kapital bavi filozofijomsubjekw - možemo samoodobravati Michelu HenryušIo to ponovo potvrđuje, Alipored toga Mo je iznalaženjealtiserovskih sofizama zanimlji­\ o jedino ako se njima izričitorazjašnjava politika, MichelHenry se našao u istom položajukao Althusser: njegova marksovskafilozofija subjekta, kaoi Althusserova marksističkanauka", žeLi da bude čista odSVClJkog hegelijanizma (zajedmičkoodbijanje nesumnjivo manjeod teorijskih lutanja podeleJ ednoga nego od njegovih politićkihputeva), Otuda ovaj paradokskoji prevazilazi čarobnjačkeyeštine iz dela Lire leCapital: da se od krutog pozitivizmaNemačke ideologije, kojl odbacuje svaku filozofiju, naciniprincip jedne nove filozofije,i\1 etafi::.ika individlleMichel Henrv tada treba daponovi istu olJeraciju "nemačkihidcologa": transcendentalnoudvajanje-empirijske imanenciie."Istinski socijalizam" treba­'lo je da "otuđenie ljudske prirodc"pod\'ede pod kritiku političkihkategorija; da bi u principKapitala stavio metafizi,kuindividue, Michel Henry trebada proizvede izveštaj e fabri č­kih inspektora u rang "fenomenologijerada", a da bi sveo odnosburžoazija - proletarijatna odnos između univerzalnog;;:0 je je nenaturalizovano i individualnogkojenaturalizuje, onmora da se osloni na ova i argument:u Kapitalu se budoa-586zija javlja samo kao prosta in·karnacija kapitala, dok su radniciindividua lizo vani u svojcimodgovorima inspektorima, Zarovaj posebni zakon radničke rećiu Prvoj knjizi, koju MichelHenry s pravom podvlači, nebi mogao, obrnuto, da dovededo izvesnih sumnji u taj ontološkiosnov koji se javlja samopreko registarskih operata jeduevlasti koja "arbitrira" u Jdasnojborbi? A zar taj slavni individuumkoji treba da se javina kraju istorije, nije jednostavnasublimacija tog identitctanastalog buržoaskim etatističkimtehnikama individualizacije?Tačka na kojoj se nužno zaustavljaoštrina i suptilnostanaliza Michel Henrya je onau kojoj je filozofski tekst ulovljenII diskurzivnu mrežu postavljanjapitanja vlasti i pobunei razoren svojom političkomfunkcijom. Na ovoj tačkisc nameće višesmisleno čitanjeda bi se pokazalo da Marxovakoherencija pripada strategijiCI ne ontologiji, i da, možda, izaaporija "dijalektičkog materijalizma"postoji teorijs,ka politikaII kojoj materijalizam i dijalektikamogu da koegzistiraju,ne pomireni, kao izraz razlogaza Dpresiju i ,razloga zapobunu.Umesto toga ,knjiga vodi IIdvostruki spokoj: najpre uverenjefilozofa da Marxov tekstpripada samo njemu; da sverđavo što je moglo otuda nastatidolazi od toga što su gasuviše brzo ili su­zato š to su bili ljudiII hitnji a i koristoljubivi -recimo političari; i da je do­\ oljno vratiti se nepristrasnostinapisanog i strpljivosti komentarisanja:socijalizam će biti nakraju tumačenja teksta.To je povratak tekstu koji udrugi čitaliviše- rđavo,Isti mah upućuje na nešto saove strane teksta, na nešto štonije dispozitiv vlasti i borbeveć čista imanencija, obiljeproživljenog, porekla, povratkasebi. Time bi ovaj povratakbezvremenom i apolitičnomJ\Jarxu mogao da se . 'd vopom8dn ' pr,I nIZ!stad ,~m antJmarkslstIčkomi ,u I a ~oprlDese istom 0-S.U, UvođenjU soft socijaliz~a~oji llam priprema 'u nlU, za proleće 1978 J a pro~a­~ar1'l:e!itteraire" b', (yj:r QUII~­JUI1J 1976. ,r. - , l-hJean Borreil et Jacques RoucierePrevela Nevenka PetrovićMESZAR~S, Istwil1: L'ALIENAZION_.xova teOrIja otuđenja) Ed'" E IN MARX (Mar-- ltlOn Riuniti, Roma, 1976,, Problem otuđen 'a 'es,lZmu bio predmet b J ,u, mark_ privredama ' d' vlIza k k ' rOjl1Jh anakomt~k~ !la lSft~)J~ij sko-filološ_ 'l c CIjama da bi se sh .kim forma'.r l us tveno-politič_tl a složenost disk " vasesučeljava s t' USIj~: Autorvou: 'od n ! na!\?~ofskoI? ni·DO ' aJPoznatIjlh naucnika rt' -k' lm teonjsko polIC -lm ,pitanjima bil l, mp en,Imo bar Lukacsa (Lukač)l OpItza (P0pic) 'l' C" struišu6i pOJ'am otuđ c! re (~nrfO " enja U nje­Pien' N 'll : I I studIje. e l aVI a (Pjer Navil) , b, vOJ Istorijskoj dinamičn 's\'e raznovrsne " " lPO' "PIll11ene tocr?,Ilo razmatra jući ili otlk ' ~~tI,, J ma na savremenu d. v o clodaovore if h ni aJUkocI~1 ' l S eme odgovoraslluaci]'u Sad rus tv~nu1" ' . a se ponovo Ja. - arxa - uz kaO' kJa Istovremeno ekonomsk \~ korektno stavlja Enael~: ..::veantropološko' ,o 1 zbocr neko h' ,9 netocr ' v sIstematIZovan je .. a b d ,g ,IpctetlOkog društv'u ucnostl, neao zbocr druo. pOJl!1~, sto ukaZUJ' e na nj'gov znacaJ v t 'v e-b Ot l' s a VIse na nJ'eaovu k~;; ~jje n~staje i~ kapit~1istič~'l nu u OgU u či '. '"ovoj misIr _ anetavoj MarxdoO'M . samo mla­l~ai~ja. e s oga na putu preobv'," d" ,ak na: ,I u svetlosti najno- U, tu viziju Meszaros u]'lIje IS USlJe o to ' svoJegleda da je 'sa Mmes' PP! mu. Iz- ,š'Irok'o IstrazIvanjev, '\apaotuđ11 " - zarosovom nJa, uvek shvaćenocr kao ~-j aJ .tavom teoriJ'om ot 1 ' nentnootuđ ' d . uc enJa _ IS 't onjS' "k' I pojam" '" '"emI-, ,znač~y~,e " OblIo nov istOrijski C~