Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

eđuje da rukovođenje bude rezervisano za određenuelitu i da se očuva savez znanja i moći.Iako je sve ovo povezano mi smo posebno zainteresovanida razmotrimo smeštanje srednjoškolaca koji sutek napustili klupe; oni su pozvani da napuste svojeporodice i odu u druga mesta gde su uslovi za životpo pravilu mnogo teži. Zašto smo se opredelili za to?Zato što smatramo da se baš tu vrši glavni prodor ustaru podelu rada što predstavlja središnu tačku klasneborbe u Kini, pružajući ozbiljnu garanciju da će se stvoritipravi nastavljači revolucje pod diktaturom proletarijata.II. RAZVOJ KOJI POLAZI OD KLASNE BORBEBorba koja se vodi za uključivanje "školske omladine"u život sela postala je složena tek poslednjih godina.U vreme prvog petogodišnjeg plana, sve do 1957.godine, prioriteti su još bili odl'eđivani pod uticajem"kl~ičnog" shvatanja razvitka. Saglasno tom shvatanju,li prvi plan nije stavljena podrška koju bi čitava zemljai njena industrija davala poljoprivredi. Taj stav je tekdocnije izmenjen. Nov napad buržoazije, do koga jedošlo 1957. godine, naterao je Mao Ce Tunga da razradi"generalnu liniju" prema kojoj socijalističku revolucijune treba sprovoditi jedino na privrednom planu. Tek sastvaranjem narodnih komuna obezbeđeni su minimalniuslovi za prihvatanje omladine u seoskim oblastima.Potrebe za tehničarima i za radnom snagom takođesu se snažnije osetile od trenutka kada je počelo sprovođenjepolitike "velikog skoka". Međutim, od kraja pedesetihgodina pa do početka kulturne revolucije, bilo jeviše ili manje masovnog odlaska omladine na selo; tosu bili rezultati povremenih kampanja koje su jasnoodražavale borbu što se vodila između dva puta, dvekoncepcije razvitka. Unutar partije došlo je do nizaborbi koje su svedočile o opasnosti što se bila nadvilanad celu zemlju. Do 1959. godine bio je presudan uticajPeng Te Huaja, dok se tokom izuzetno teških godina _od 1959. do 1962 - zapaža sve veći uticaj Liju Šao Čija.U to vreme ne samo da je prestao odlazak na selo, većsu naglo zatvarane fabričice podignute za vreme "velikogskoka" (time je oslobođena radna snaga koja je želelada se vrati u gradove). Do pokreta socijalističkog vaspitavanjadošlo je nekoliko meseci posle desetog plenarnogzasedanja VIn Kongresa na kome je Mao Ce Tungizašao sa parolom - "Uvek imati na umu klasnu borbu".388Seljaci su na ideološkom planu bili bolje pripre:nljen~da sa naklonošću prihvate mlade varosane. U ]edJ?-.oJdirektivi iz 1964. aodine podvlači se povezanost SOCIJalističkogpreobraž~ja sela sa pr~vc:spit~vanj.~m mlad~hintelektualaca, koju sprovode selJacI. J.\thgracIJe pres.t.ajuda bi zatim bile obnovljene. Stvari su se tako odVIjalesve dok nije "razoren buržoaski štab Liju Šao Čija".U vreme pre kulturne revolucije borba bi se zaoštravalakad aod bi maoistička linija reafirrnisala značajodlaska mladih intelektualaca na selo. Doduše, direktnisukobi nisu izbijali, već je (kao što je to uvek slučaju Kini) sprovođenje usvojene mere bilo ometano na raznenačine. Predsednik Mao uživa toliki ugled u celomnarodu da se ne može ni zamisliti otvoreno istupanjereakcije. Kada se radi o više puta ponavlj~ni.m direktivamaMao Ce Tunga u vezi sa ulogom mladih mtelektualacai njihovim neophodnim prevaspitavanje~ od stl~anetrudbenika, one su toliko tesno povezane sa Izgradnjomsocijalizma i borbom protiv klasnih socijalnih razlikaela im se ne može suprotstaviti nikakav argument. Otudareakcija postupa na dva načina: s je.dne strane,_pr~uveličavamaterijalne teškoće koje izaZiva sprovođenje pomenutemere dok se s druae strane, izvrću njen pravismisao i cilj. Bilo je t~'enutaka tokom dugogodišnje t~š~eborbe kaela su deca stručnjaka i funkcionera bez velIkIhproblema mogla sasvim kratko boraviti n~ selu da bi,ovenčana slavom, po povratku u grad saSVIm normalnonastavljala započeti put - da ne kaž~mo karijeru. A .š~?se tiče prevaspitavanja stručnjaka u sklan;~ ,,7. maJa.~ono je smatrano pravom kaznom. KonstecI ugled l~?J~je takva revolucionarna r:n~ra st~lda u r:-1asama, manJIl1lje polazilo za rukom da IZigra njeno dejstvo.Tokom kulturne revolucije možemo zapaziti dvaaspekta ovog pitanja. S jedne strane,. dolazilo)e do teškoćausled improvizovanih uslova pnhvata hiljada mladihkoji su premeštani iz jednog u drugi kraj zemlje inastanjivani u najzabitijim selima (teškoće su takođebile posledica eksperimentalnog karakte.ra te ~n,?re). ~eđutimor2:anizacija je u najvećem broju slucajeva bIladobra: od;;osno prihvatni centri su se nalazili duž svihDravaca kojima se omladina kretala. S druge strane,~ostojao je prikriven otpor onih kji su P?k~lš~va1i dausmere pokret u drugom pravcu. Taj otpo~' je Jacao uporedosa sve većim širenjem pokreta mladih - posle pozivakoji je Mao Ce Tung uputio 1968. godine.Pokret kritike Lin Pijaoa i Konfučija (Pi Lin PiKong) razotkrio je neprijateljski stav Lin Pijaoa u po-389