Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Zanimljivu crtu ovog sukoba predstavljaju teškoćekoje je Partija iskusila da bi studente bacila na kolen~.U ovoj situaciji nije se radilo o tome da se. raspravljasa izolovanim pobunjenicima. VEC je bila efikasna nacionalnaorganizacija u kojoj je korišćen izborni sistemkoji joj je odgovarao i Partija je očigledno zaziralaod brutalne intervencije i prostog isključenja disidenata.To bi značilo likvidirati VEC i znatno oslabiti uticajkomunista među studentima. Partija je, dakle, moralada pribegne strpljivim metodama prinude. Leroy je najavioda ce ubuduće članovi CK i lokalne sekcije Partijebiti prisutni na svakom sastanku neke od sekcija UEC.Osim toga, Partija će organizovati svoje vlastite sastankeu UEC. Biće imenovana jedna komisija da pripremidokument koji bi imao da služi kao platforma narednogkongresa UEC. A, L'Humallite je pojačao pritisakobjavljujući pisma "sledbenika" koji su želeli da slededirektive Partije. DEC je bila uplašena ovom demonstracijomsnage. Ona se složila da ubrza datum svognarednog kongresa, a Clarte je objavio direktive CK.Ali, studenti su se uzjogunili. "Italijani", često podržavani"levicom", odbili su da se odreknu svojih ideja.VII kongres 1964. godine završio se bez zadovoljavajućegrešenja. "Sledbenici" su osvojili neke pozicije u CK, ali"Italijani" su dominirali u Nacionalnom birou. Centralnomkomitetu je bilo potrebno godinu dana napora dabi izmenio sastav Biroa. V međuvremenu, Partija je nastavljalada vrši pritisak. Clarte, koji je izlazio iz isteštamparije iz koje i L'Hwnanite, obustavio je izlaženjeposle VII kongresa, posebno zbog jednog članka Togliattijakoii nije odgovarao potpuno liniji Partije. Na krajuje broj ipak izašao bez izmena, zahvaljujući jednomdrugom štamparu. Da bi krunisala svoje delo, Partija jerazradila plan prema kome su sve četiri organizacijekomunist.ičke omladine (kojoj je pripadao VEC) bilestavljene pod jedinstveno rukovodstvo. Ovaj plan je sprovedenmaja 1966. godine.Na VIII kongresu 1965. godine "sledbenici" su preuzdikormilo. Guy Mermier (Gi Mermije) je postaogeneralni sekretar, a izveštaj dotadašnjeg generalnogsekret3.ra Pierre Kahna, "Italijana", bio je odbačen.Strpljivi rad Rolanda Leroya bio je nagrađen. Započelaje era čistki. Kada je sektor "Književnosti" iz Parizaodbio da podrži Mitteranda, Nacionalni komitet je odlučioda ga raspusti. Osamnaest članova manjine uKomitetu dalo je ostavke u znak protesta, kao i jednatrećina Nacionalnog biroa. Sektor "Književnosti" bio jenajbrojnija sekcija VEC i jedna od najznačajnijih. Pet276od sedam pariskih sekcija VEC odbilo je da prizr:.a ovoraspuštanje - ne zbog toga što su odobr~vah stavsektora "Književnosti" prema Mitterar:.du, :ree zbog. administrativnogpritiska koji je bio pnmer:.Jen da bl ~erazlike otklonile. Neposredno posle toga PIerre ~ahn Jeisključen iz Partije. Ona je odnela pobedu, ah kao lobično - po skupu cenu. ...To je, u svakom slučaju, bilo mišl.JenJe stot.l?akprofesora univerziteta - većinom komumsta - kOJI suu februaru 1965. uputili otvoreno pismo WaldeekuRochetu izražavajući žaljenje što je Partija odbila dacliskutuje o tezama Nacio?alnog biroa l!EC. ..Jedini načinda se Izbeanu orgamzovane frakcIjejest~' da se priznaju ra~l~ke ~ g~edištima. Što .se v~~eaparat rukovodstva Part.IJe zatva~ a. u,. sebe v --:- tlm vI~ega prožima osećanje ~a Ima odlucu:J.uCI znaea~, te manjereaguje na potrebe l zahteve kOJI dolaz~ IZ baze: ...Iskrivljavajući ler:jinizam, z~?aje. ~~ smrt~11 ud~rae ,,!~lcijativi"pokreta Jer ona trazl kntleku mIsao, ldeolos~uhrabrost i ličnu preduzimljivost ... Napredak revol~cIOnamepartije, napredak marksizma, kao i sa~ razvlt.,:knauke, pretpostavljaju obavezno slobodnu CIrkulaCIjUh· lpoteza. S7. . ... ,. ,PolitbIro FKP ObjaVIO Je odgovor u L Humamteu.Neizbežno, sto potpisnika bilo je osuđeno što .su po:državali "grupu (VEC) koja se nalaz~ u otvore~oJ bvorblprotiv Partije". Oni su bili op.tuzem z,: frakcIOna~tvo.a njihove ćelije bile su zamoljene da Ih POZOV? l datraže od njih da to prekinu. Waldeck Roeh.et_ J~ l?odsetioda su izvesni potpisnici bili proglašem knvclm.aza isto držanje u 1965. godini. Generalni sekretar Jeočigledno imao dobro pamćenje.Le Monde, 17. februar 1965.(Dayid Caute, Le cOillii1lll1isme et les il1-tellectuels fral7!;ais 1914-1966, Gallimard.Paris 1974)Preveo Drago Piper277