Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

tualna elita može odrhti svoj uticaj bilo na gradske maseili na agrarne oblasti.Intelektualci Trećeg sveta ne teže samo očuvanjusrečenih interesa svoje sopstvene elite. Oni obično osećajustvarno poistovećivanje sa većim grupama, a često,u st\'ari, ogorčenje zbog poniženog nacionalnog identiteta.Oni često pružaju autentičan izraz nacionalnog otporastranoj eksploataciji i predstavljaju centar nacionalnihpokreta koji uglavnom doprinose ili se utapaju udruštveno-revolucionarne promene. Ali čije interese zapravopredstavljaju ti revolucionarni intelektualci? U odgovoruniGra da se istakne važnost različitih lokalnihilslova i r1iz.nolikost klasnih interesa koje predstavljarevolucionarna inteligencija u Trećem svetu. Mora sereći: zavisi od toga ko treba da bude predstavljen, a tose menja Ll zaYlsl10sti od uslova. Najčešće će seljaštvo,budući naj\"E~ća borbena snaga revolucija Trećeg sveta,biti medu onima čiji su interesi predstavljeni i čija jeborba proriv feudalnih posednika, zelenaša i zemljoposednikapodržana. Aji postoji i drugi odgovor. On namkaže da biio koga intelektualci predstavljali i bilo kakoraz.ličiti onI mogli biti, intelektualci takođe, i to uvek,predstavljaju svoje sopstvene interese. Štaviše, intelektualciuvel, predstavljaju interese drugih klasa, onakokako ih oni vide, definišu i tumače: njihova tumačenjasu selektivno posredmana njihovim sopstvenim društvenimkarakterom i posebnim ambicijama istorijski osobitogdruštvenog sloja.Ostale grupe u jednom nerazvijenom društvu čestonisu svesne širih potreba svoga društva, ili nisu slobodneda delaju u ime tih potreba. Domaća buržoazija često jemeda, pasiYna i zavisna od inos trane privrede; njihovs\'akodnc\ni ž.ivot takođe jc uređen rutinskim poslomn:ldgledanja nj ihove svo j ine. Nj ihova poli tička energijaograničena je njihovom zauzetošću. U takvom društvuintelektualci mogu imati znatnu samostalnost. Njihovapolitička ir~iC'iiatiya pojačana je njiho\"om sposobnošćuda yi de društ,"o kao celinu, samom svojom teorijskomobučenošču, kusmopolitizmom, položajem elite i društveman:inalnošću.Budući omalovažavani kaointelektuaicl unižc71c nacionalnosti i kao oštećena elitačija su, ncbld velika oč.ekivanja, osujećena dolaskomstranaca, oni su ćesto uključeni u revolucionarno vođ~stvo. Sposobni su da koriste političko iskustvo svetskihrazmera, delom uprcl\'O zbog svojih jezičkih veština. Sociološki,oni su zrelija eEta nego domaća buržoazija ibrzo uče kako da svoje veš tine upotrebe simbola koristeza političku mobilizaciju, naučivši da evropski kritički170na':in izražavanja integrišu sa svojom lokalnom kulturom.Ovo poslednje je od velikog značaja. Evropska kultura,refleksivne jezičke varijante i obrazovanje, izdvajaintelektualce od onih ljudi njihove lokalne kulture kojine mogu da prevode iz jedne u drugu kulturu i sa jednogna drugi jezik.Ovo razmatranje treba dopuniti: intelektualci mogustati na st:lnovište društvene "celine" ne samo zbog svogstrukturalnog položaja ili osobene kulture; intelektualcisu često imali društvene uloge i obrazovanje koje ihje navodilo da sebe definišu kao "predstavnike" većihzajednica ili nacija, ili istorijske i domaće tradicije te grupe.Učitelji i činovnici često su obrazovani tako da sebesmatraju odgovornim za grupu kojoj pripadaju u celini.Makoliko "lažna" mogla biti ta svest, ona je često stvarnapo svojim posledicama, navodeći neke intelektualce daprihvate odgovornost i obavezu prema kulturnim simbolimai društvenim strukturama koje grupu kao celinuujedinjuju. Njima je takođe svojstveno, kao tradicionalnimelitama, kao "oštećenim" elitama osvojenih tradicionalnihdruštava, da su obučeni da zauzmu stanovište"svog" naroda i da posmatraju društvo kao celinu. Elitedelotvorne u istoriji obično su bile obučavane a isto takoi postavljane u položaida zauzmu stanovište totaliteta,čak i onda kada ga sagledavaju samo odozgo nadole.Nema sumnje da neki, a možda i mnogi intelektualcipostaju revolucionarni ili podržavaju revolucionarne programedelimično zbog svojih sopstvenih materijalnih interesaYAli nisu samo materijalni interesi oni koji usme-" Ovo podseća na Fanonovu osudu koloni ialnih intelcl:tual~':'':ukao "ray.ITlažene dece jučerasnjeg kolonijaliz111a i duna­;111c na~ionalnc vladavine... (koja) organizuju plenjenje raznihnaCIOnalnih bogat,:!aYZL Bez sažr>.1jenja, oni upotrebljavajudanašnju nacionalnu bed"cI kao sredstvo sticanja. putem spletkii legalne pljaćiw, kombinacijama izvoz-uvoz, putem kompanijasa ugranic\':il0111 odgovornošc:u. na bcrzi ili nepoštenirn naprcdovc-,niem".(F. Fanon, The lFre[cl!~d 0:1 tlze Eartiz, London, 1903,"tr. 39). Uprkos dobro poznatom Fanonovom prezinl prema pbjkOrLFlciji intdigencije, on joi pripisuje važnu ulogu usocijalnim revolucijama Trećeg sYCta. Kao što jedan njego\" kriliC'Zli"oštro zapaza, " ." u njcgo-.-iD1 analizan1a i nadaITIZt ela ćeborci iz afričkih Q'j','.dO\"a otići na selo da organizuju (rc\'ojnciill)sadržana je zc::mlšao ela će intelektualci iz ~grado\"a bili ti "k~iiće igrati ulogu voclstva... jasno je da on- očekuje da će šeunutar glavnog tela intelektualaca. od kojih \"ećinu opisuje kaolicemerc, poja\"iti iz\cstan broi onih Loji će obezbedi ti vodstvorevolucije. Najzad, 7.a koga je Fanon pisao? Svakako ne za s\"ojeuglavnom nepismene seljake i lllil1penproletere." (J. \\'ocldis,Ne\\' T1zeories of Rel'olwioll London. 1972 .. str. 397). Panonovsuci o intelektualcima sličan je Wirght Millsovom. Vid. E.171