Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

je marksizam jedna pozitivna nauka, bez ideološke orijentacijeili političkog finalizma. Kod Althussera istaova tema uzima oblik njegovog nedavnog otkrića da jeMarx, ipak, direktno od Hegela nasledio njegovo (Hegelovo)centralno stanovište - ideju o "procesu bez subjekta".Ovaj stav je, naravno, sa filozofskog stanovištaapsurdan. Njega bi mogao izneti samo neko ko je Hegelaposlednji put čitao tako davno da mu je u pamćenjuostala samo jedna veoma bleda senka onoga što je pročitao.Hegelijanski proces i te kako ima subjekt, madataj subjekt nije biće već logos. Um je predmet istorijekod Hegela, kao što je to, uostalom, jasno pokazalanjegova čuvena izreka: Der List der Vernunft - lukavstvouma. Na stranu pitanje sholastike - šta znači kadakažemo da je kod Marxa istorija proces bez subjekta?To znači da istorija nije polje ljudske emancipacije, aza Marxa je revolucija bila upravo to: proces kolektivnesamoemanci paci je.U svom poslednjem delu Odgovor Džonu Luisu, Althusserjoš jednom opširno iznosi svoju tezu o procesubez subjekta. Ali prvi put je prinuđen i da prizna da je~roces, odnosno predmet otuđenja prisutan u Kapitalu.U stvari predmet otuđenja i fetišizma prisutan je ne samou Kapitalu već i u svim kasnijim Marxovim delima nesamo u Grundrisse nego i u Teorijama o višku v~'ednosti,i to na stotinama stranica. Grundn'sse i Teorijeu. višku vredl1os~i sam? iznose jednim eksplicitnijim je­~lkom ono što Je u Kapitalu malo više uvijeno, poštoJe tada Marx u većoj meri upotrebljavao naučni rečnikengleske političke ekonomije. Problemi otuđenja radai fetišizma robe zauzimaju centralno mesto u celokupn?,mkasnij~m Marxovon;. delu. Althusserovo priznanjenjIhovog PrIsustva u Kaptalu, koliko god bilo bezvoljno,u stvari podriva njegovu prethodnu tezu o rascepu između"mladog" i "starijeg" Marxa, a diskva1ifikuje itezu o istoriji kao procesu bez subjekta. Upravo ovajdeo marksizma Althusser u osnovi odbacuje, a ovo, mislim,odlično objašnjava njegove organske simpatije za;;taJiinizam. U Od,~ol'oru DŽ011l1 Luisll on, narm'no, polu:savada se na Izvestan način distancira od Stal jina,~h opšti nivo ove brošure, zbog neobične smeše pakostil bana~nosti, ostavlja veoma slab utisak. Ništa nije takoupečatljivo kao siromaštvo argumenata pomoću kojihAlthusser pokušava da objasni staljinizam, svodeći gajednostavno na "ekonomiz'am", epifenomen II interr;adonalei prostu ideološku devijaciju. Naravno, ove isteteze nas uveravaju da je staljinizam bio veoma složenapojava: Althusser je sigurno veoma inteligentan i ja550prema njemu kao čoveku gajim velike simpatije. Alinemoguće je oteti se utisku da su njegove misli, tokomvremena, postale sve siromašnije ineplodnije.U Vašem uvodu II Lcnjinovc Filoz.ofske sveske, napisanom1958, iznosite mišljenje da mladi Lenjin iz 1894. godine nijedtao Hegela kad je pisao Ko SLl prijatelji 1laroda!, ali ga jeipak bolje razumeo nego Lenjin koji je pisao Sl'eske i koji jedo 1914. godine sigurno čitao Hegela, ali ga je potpUI;o pogrešnorazumeo. Vi zatim, Ll kritičkom zaključku, dodajete da ovajparadoks otkriva "dve sas\im različite ,sklonosti' koje i danasborc.ve unutar same duše marksizma. Objasniti otkud istorijskapovezanost i isprepictenost ovih dveju ,sklonosti' predstavlja\eć, samo po sebi, ogroman i složen zadatak s kojim se,Ipak, moramo suočiti".' šta ste lime hteli da kažete?Molim Vas da imate u vidu da sam ja bio jedanmladi entuzijasta u vreme kad sam pisao ove redove;bio sam sklon preterivanju. Istina je da Lenjin nijeupoznao Hegela iz prve ruke u vreme kad je pisao Ko suprijatelji naroda? Ovaj članak je obeležen pozitivističkomkulturom tog vremena, a ezoterična tumačenja iLnačenja koja sam ja tada pokušao da mu pridam danasodlučno odbacujem. Povremeni pozitivistički tonovimog Uvoda iz 1958. godine su, mislim, ispravljeni i prevaziđeni u mojoj studiji Marksizam i Hegel 1969. godine.Ipak, kroz ova lutanja i oscilacije ja sam u stvari, pipaoput ka jednom stvarnom i ozbiljnom problemu kojimsam neposredno zaokupljen poslednjih nekoliko godina.Postoje dve moguće linije razvoja Marxovog izlaganja,izražene naslovom i podnaslovom Kapitala. Prva je onakoju sam Marx izlaže u predgovoru prvom izdanju ipogovoru drugom izdanju, a gde on sam sebe predstavljaisključivo kao naučnika. Marx, prema sopstvenomkaziyal1ju, u tom delu obavlja na polju istorijskih idruštvenih nauka ono što je u prirodnim naukama većbilo urađeno. Ovo je bila i Lenjinova interpretacijaMarxa u Ko Sll prijatelji naroda?, pa je i moj Uvod iz1958. godine išao istim pravcem. Sam naslo\' Kapital ukazujena ovaj smer. On obećava da će politička ekonomija,ko'ia ie nastala delima Smitha (Smit) iRicarda (Rikardo),ali koja je kod njih ostala nedorečena i proti\­rečna, sada postati prava nauka u prayom smislu reči,Podnaslov ove knjige, međutim, ukazuje na drugi pravac:"Kritika političke ekonomije". Ovo drugo shvatanjenije ostavilo traga ni u II ni u III internacionali. Lenjinbi sigurno odbacio misao da je marksizam kritika političkeekonomije. Za njega je marksizam bio kritika samo, Il !Viarxismo e Hegel, str., 169-170.551