Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

srećem posle filozofskog .1?0zorišnog ko~ada i kota ~~plačnim glasom ka~e: "VIse s~ ~ l?Ozo~lste ne moze :~lda bi se zabavljalo.' E, da, to Je Ist.ma: mt.elektualac Visene smatra da ima pravo da zabavlja publIku u doba kadase želja za razonodom razvija u obrnutoj srazmeriprema opasnostima koje nam prete. Intelektualac višenije tu da bi uspavljivao savesti ritmom pesme, većda bi ih razbudio krikom.Pre s[o pedeset godina jedan deo intelektualaca većje napustio područje estetike u korist područja filozofije.Zatim je ovo poslednje neprestano proširivao prema oblastimapol'itičkog i društvenog (nije slučajno što susve pristalice Dreyfusa u doba afere nazivali "strankomintelektualaca"). Može li se danas ijedan intelektualac,čak i neangažovan, ne zapitati o problemima našeg sveta?Postavljanje pitanja postalo je u izvesnom smislunjegov zanat, njegova opsesija; miran intelektualac biobi nalik čudovištu. Ali, ima li još mirnih intelektualaca?U ovom uspavanom svetu koji sebe smatra nevinim,intelektualci su bez sumnje jedini ljudi koji su saČ.uvaliosećanje za istoriju, koji se pitaju o budućnosti, istražujui postavljaju pitanja o "bolnoj obnovi". Može li seu takvim okolnostima razumeti zašto se intelektualacčesto smatra rušiteljem ? Zato što ponekad on to i jeste.(Genevieve Gennari, ,.Ne tirez pas sur intellectuel",Esprit, br. 5. maj 1960).Tekst br. 3Gilbert Mmy: Koliko plakata?Izuzetno je teško odrediti graničnu liniju između"neintelektualnih" i "intelektualnih" nameštenika. Kakoovde, u stvari, ne opisujemo karakteristike jedne društveneklase, obreli smo se na području utoliko u:z;burkanijemšto pravno, literarno, naučno ili tehničko obrazovar!jebudi različite interese kod ljudi koji ga stiču i podstrekavaih da se grupišu po specijalnostima; to, međutim,ne isključuje njihovo uzajamno preplitanje koje seduguje čas porodičnim ili prijateljskim vezama, časonom što Je u kulturi opšte i zahvaljujući čemu će seinženjer zainteresovati za filozofiju, pravnik priviriti uknjiževnost itd. Može postati gotovo nemoguće da seunutar nekih oblasti odredi da li je nameštenik intelektualacili nije, a da se pri tome ne pribegne određenimpomoćnim kriterijima, kao što je korišćenje slobodnogvremena.100(. ..) Intelektualci, dakle, uživaju dvostruku i protivrečnu,mada zasluženu reputaciju. Reakcionari videu njima Ilestalan, nespokojan element, uvek budan isrpeman da uzme reč kako bi bednike pods takao na pobunui zatražio prava na pravdu i slobodu (...)Malo je ljudi koji me uznemiruju više od onih intelektualacakoje često srećem, priznajem, sa simpatijomi koji mi se, na primer, žale na nedostatak revolucionarnesvesti kod proletarijata: "Ah, - kažu mi - mi bismohteli da zametnemo borbu, ali radnici to ne žele. Aužasno je pomisliti da smo spremni da se žrtvujemo zajednosa porodicom i prijateljima - i to za jednu klasukoja ne prihvata našu žrtvu." U takvom slučaju pozivamsvog intelektualca na prijateljski razgovor. Upitam gakoliko je plakata istakao, koliko je letaka razdelio i kolikoje radničkih novina prodao izvikujući njihove naslovepo ulicama. Najčešće me pogleda sa iznenađenjem:"Ali - kaže - nemam ja vremena za sve to!" (GilbertMury, "Intellectuels et lutte de classe", Cercle d'educati01lpopulaire, Bruxelles, 1964, str. 7, 17,27.)Tekst br. 4Louis Aragon: Duhovni proletarijatPred našim očima rađa se nova ideja koja raste.Neosetno se obrazuje duhovni proletarijat. J oš je raštrkan,bez potpune svesti o sebi, vode ga njegovi neprijatelji,greši, luta. Ali već ga po mnogo čemu prepoznajemo.To je zaista proletarijat. Obavljanje rada koji je intelektualcusvojstven -- mišljenje - može u kapitalističkomdruštvu osigurati sredstva za život samo izdajomistog tog mišljenja. Ono što suštinski razlikujeburžuje od proletera jeste mogućnost - koja izvire iznjiho\'e povezanosti sa kapitalom - da nagomilaju svojrad, prestanu da rade i postanu, neposredno ili posredno(posedoyanjem akcija) eksploatatorski poslodayci. Toje sve što tak\'a pon~zanost sa kapitalom omogućuje intelektualcima,pa i mnogim drugim ljudima.Van nje sve je izdaja: misao se ne izražava izvannovca. Eto te slavne slobode koja se toliko ceni. Takoiznošenje mišljenja koje ni po čemu nije saglasno pogledimaduhovne vlasti dovdi do deklasiranja onog kojiima smelosti da to mišljenje zastupa. Uspe li ono da seizrazi, biva ugušeno. Ćutnja je lozinka buržoazije. Onošto smatra intelektualnim nabojem ponekad toleriše sa-101