Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

oo \Iannjoj i dalje vrlo živo raspravlja u o~l~sti normativnesociologije, događaji su polako prevazIsh.Postoji, međutim, drugo, više diferencirano shvatanjeideologije; ono shvatanje koje Mannheim označavakao "totalno shvatanje ideologije". Nasuprot pejorativnojdefiniciji (koju on označava kao "partikularno shvatanjeideologije"), totalno shvatanje na ideje koje pojedinacizražava gleda kao na "funkcije njegove egzistencije".Drugim rečima, mišljenja, verovanja, stavove i si.sterne ideja ne treba posmatrati sa stanovišta njihovepojavne vrednosti već ih treba "interpretirati kao funkcijeegzistencijalnog položaja"17 onog ko ih izražava. Ovodrugo shvatanje ideologije nastaje iz stava da se "u određenimčitimistorijskim periodima s jedne strane, i u razli­kulturnim krugOVima s druge strane, uvek različitomislilo" i da se "ove različitosti ne odnose samo na sadržajnestavove nego uvek i na kategorijalni aparat", teda se "kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti vladajuće formemišljenja zamenjuju novim kategorijama upravo ondakad društvena osnova grupa kOje ih nose bude u bilokom smislu stavljena pod pitanje i kad se ona preobrazi"18.Potrebno je, međutim, biti još precizniji, jer onošto Mannheim zanemaruje jeste pre svega uloga klasnogpoložaja i klasne svesti u mišljenju. Upravo ovaj aspektMarx analizira u Nemačkoj ideologiji i podvlači odnosmišljenja i materijalnih uslova: "Ako se ljudi iizmeđunjihovi stvarni odnosi javljaju u svakoj ideologiji kaou nekoj Camera obscura na glavu postavljeni, ovaj fenomenizvu'e iz njihovog istorijskog životnog procesaisto tako kao što izvrtanje predmeta na mrežnjačI izvireiz njihovog neposredno fizičkog ... polazi .se od stvarnodelatnih ljudi i njihovim stvarnim životnim procesimase takođe objašn java razvitak ideoloških odraza i odjekaovog životnog procesa. I mutne tvorevine u mozguljudi su nužni sublimati njihovog materijalnog životnogprocesa kOJI se da empirijski konstatovati i sa svojimmaterijalnim pretpostavkama povezati."19 Marx je naovaj način želeo da stvori vezu između vladajućih idejanekog društva i interesa njegove vladajuće klase, vezukoja je za svagda učinjena čuvenom u sledećoj formuli:die hen-schellden Ideen sind die Ideen der H en-schen_den (misli vladajuće klase su vladajuće misli u svakojepohi)20, Ideologiju Marks, dakle, određuje kao onajskup ideja; institucija koje podvlače i promovišu intere-32617 Mannheim, na\'ed. delo, str. 50," Isto, stL 69.19 K. Marks, Nemačka ideologija, str. 22-23.'" Isto, str. -17,'k'edstava za proizvodnju,co vladajuće klase, vlas111 dst~~ljaju podjedriako intere~;li i onih k~ji~ ',rd, dO;;\Oji ži\'eisključiv~od rearo:se svih, uklJllCUJUCl.I ,OL snaae, U nastoJanjU d~ ~ godukovanja sopst:ene. ladne .. 'e"'tražio epistemolosb o~.\'rina sledeća .p.1tanp .Ma~~~o to da se lični ,interesI,govor za mi.~tIfI~ac~Ju. " retvaraju u klasne mtere~e,rotivno voIJI,poJedma~a?, p o-edu'u nezavisno 1?ostO]~­~ zajednič.ke mtere~e lO]~ Pu :'SVOj~j nezavisnostI popr~.;e li odnosu ne: l?O],e m.c , ? K k to da oni, kao takVI:~a jući oblik c: pst : h lIl!el e5atvar~i~ jedinkama i. ~ OVO]do i'azc u protlvrecnoslks~ s dređeni kaoopštl mtere­• lc 't m 'oJe su o k k rprotivrečnosti, pu e .' l' 'kao ideal ili ča" ao ye _si, mogu biti sve.sn? ~Ilr; Jd~1 II ovom procesu, u kOJemski, sveti int,eres? }(ak? l~ezavisnopostojanje, kao klasličniinteresI pop H~a]U 'edinca nužno prolazI ~ro,~ osaniinte~es~, ponasanJ.e PO\sto vreme se prikazu]ucI k,aomostal]enje, otuđenJe" ~. n 'eaa nastala međusobn~mmoć nezavisna od I IZ\ an .,' it\~e~e odnose, u sv~ sIl~odnOSima" P!·ctv.or~~na d~~eg~~u i podređuj~ pojedm~a ;raznih utICaja kOJI o tO~razilji prikazuju kao ,s\etekoji sc, plTma t oTI:,e , u dl 'Will' zaključuje da Marx n~mOCI" ''')''21 Iz ovoQ:a .' ~ Van , er dnostav 'l' Jen n, aCVI'n kao kon SpI-.shV2ta ideologIjU na, pOJe em koje se drže u po~or'nostIraciju onih n,a vlasti "f U 1to izvire iz produkci,