Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

u pojedinacnim stavovima, bivši komunista, po pravilu,prestaje da se suprotstavlja kapitalizmu. Vrlo često stupau njegovu odbranu unoseći u to svu bezobzirnost,uskogrudost, prezir prema istini i snažnu mržnju kojomga je zadojio staljinizam. On ostaje sektaš; on je ustvari preobraćeni stc:djinista. Njegova slika sveta je idalje crno-bela, c:Ji su sada boje drugačije 'raspoređene:ono što je bilo crno sad je belo, i obrnuto. Kao komunista,nije video razli'ku između fašista i socijal-demokrata;kao anti-komunista ne v-idi razliku između nacizmai komunizma. Nekada je prilwatao pravo partije nanepogrešivost, a sada sebe smat,1'a nepogrešivim. Poštoje svojevr.:;meno bio zalwaćen "najvećom iluzijom" sadaje žrtva najvećeg ra'zočarenja našeg doba.Njegove: pređašnje iluzije baJ'su podrazumevale nekipozitivan ideal; njegovo razočarenje je potpuno negativno.Njegova uloga je zbog toga i intelektualno ipolitički jalova. I UoVOlU on podseća na ogorčenog bivšegjakcbinca Napdeonovog doba. Wordsworth i Co-'leridge (Kolridž) su bili snažno opsednuti "jakobinskomopasnošću"; njihov strah je zasenio čak i njihovu pesničku genijalnost. Coleri,dge je u Donjem domu britanskogparlamenta oSLedio zakon kojim bi se sprečila grubostprema životinjama kao "najsnažniji primer zakonod,wl1og,iakobinst\a". Bivši jakobinac je postao zagovornikalltijakobinske reakcije u Engleskoj. Na neposredanili posredan način njegov je uticaj bio prisutan udonošenju Zakona pretiv buntovnog pisanja i izdajničkeprepiske, Zakona o izdajnii::kim delima i Zakona o buntov.nimskupovima (1792-4), u porazima parlamentarnereforme, ukidanju Hebeas Corpus Acta i odgađaniu emancipacijereligijskih manjina u Engleskoj za čitavu jednugeneraciju. Pošto se sukob sa revolucionarnom Francuskomnije odvijao u .,vreme pogodno za opasne eksperimentrgovina robljem je u ime slobode produžilasvoj ži\'ot.Na potpuno isti nai::in i naš bivši komunista, u najnameri,čini najodvratnije stvari. On hrabro stupau redovima u svakom layu na veštice. Niegovaslepa mržnja prema bivšim idealima predstavlja kvasacza testa sayremenih kOl~Zeryativaca. Neretko, on osuđujei naiblaži oblik "držaw blagostanja" kao .,zakonodavniboljševizam". On veoma mnogo doprinosi stvaranju moralneklime u kojoj nastaje savremeni pandan reakcijiEngIcskih antijakobinaca. Njegovo groteskno nastupanjeodražava ćorsokak u koji je zapao. Ali, taj ćorsokaknije samo njego\' - on je deo slepe ulice u kojoi celajedna generacija provodi svoj nepovezani i odsutni život.238Istorijska paralela koju smo ovde ocrtali može seproširiti i na prostraniju pozadinu ove dye epohe. Svetje dan::ts podeljen na staljinistički i antistaljinističkisavez kao Što je nekad::: bio podeljen na napoleonovskuFrancusku i Svetu alijansu. To je podela između "degeJ1erisane"re\-olucije koju je iskoristio despot i grupacijepretežno, mada ne i isključiYo, konzervativnih interesa.S::t stanovišta praktične poli tike izbor se sada,kao i u to doba, svodi na o\e dve alternative. Medutim,dobro i loše je II ovoj kontroverzi tako beznadno izme·šano da bez obzira na izbor i pr::tktične motive kojimase on I'ukovodi, gotO\'O je izvesno da će na dug rok i uširem istorijskom smislu taj izbor biti pogrešan.Pošten i kriticki nastrojen čovek bi se u ono vrememogao pon1iriti sa Napoleonom isto toliko koliko bi seu naše doba mogao pomiriti sa Staljinom. Međutim,upd\:os Napoleonovog nasilja i njegovih obmana, porukaFrancuske revolucije jc preživela snažno odjekujući tokomcelog devetnaestog veka. Sveta alijansa je oslobodilaEvropu oel Napoleonovog ugnjeta.vanja i za izvesno"Vreme većina E\Tcpljana je slavila njenu pobedu. Međutim,ono što su pobednici - Castlereagh (Kastlrig) JMetternich (Malernik) i Aleksandar I - imali da ponude"oslobođenoj Evropi sastojallo se prosto u očuva·nju starog poretka koji se raspcl'dao. Tako su zloupotrebei agresivnost ca.rstva, koje je rodila Revolucija, produžiležiYot evropskom feudalizmu. Bio je to najneočekivanijitrijumf bi\'ših ja~I(Obin::;lca. Međutim, cena kojusu za to platili sastojalja se II tome što su i oni sami,zajedno sa svojom antijaikobinskom stvari, ubrzo počelida liče na opasno smešni ::ll1ahronizam (...)Da je naš bivši komunista imao imalo smisla zaistoriju, io bi se n8'd ovim iskustvom ..."Daleko, d::tlcko podliji je tvoj neprijatelj" - ovaizreka mogla da posluži kao moto za knjigu The GodThat Failed i za filozofiju manjeg zla koja se na njenimstranicama Odušey!jenje kojim pisci oye knjigedi nesigurnošćuina momente sc hla-ili pak ostacima ideoloških inhibicija.Nesigurnost se pojavljuje između redova njihovih ispo­Yesti ili II čuc1n:m usputnim primedbama.Sijone, na . u\'ek opisuje Itali pre Musolinija,onu Italiju proti\' koje se kao komunista po"bunio, kao "pseudedemokratsku". Teš].;:o da veruje daje Italija nakon j\Iusolinij::t išta bolja, ali njenog staljinističkogneprijatelja on smatra "daleko, daleko podlijim".Više nego ostali autori ove knjige, Silone je sasvimizvesno svestan cene koju su Evropljani njegove genera-239