Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

velikog dela inteligencije odlikovao raznim i delimičnoprotivrečnim momentima, - na jednoj strani, buržoaskoporeklo i vaspitanje, odgovarajući stil života i poseb.ni uslovi rada, a, na drugoj, sve veće potčinjavanje kapitalističkomodnosu, tj. tendencija proletarizacije, - ovajsocijalni mcđupoložaj morao je doći do izražaja i u političkikolebljivom držanju. To se nužno još više zaoštravalozato što je buržoazija pokušavala da veže za sebeinteligenciju koja se kritički odnosila prema političkomtlačenju i bila spremna da "svoj opozicionarski i revolucionarnielan proda za činovničku platu ili za udeo uprofitima i dividendama".IV-l Tako, naglašava Lenjin, inteligencijakao društveni međusloj nije u stanju da zauzmepolitički samostalnu klasnu poziciju. Kad Lenjin govorio tome da se "inteligencija ... naziva inteligencijomupravo zato što najsvesnije, najodlučnije i najtačnijeodražava i izražava razvitak klasnih interesa i političkihgrupisanja u celom društvu"los, onda je to mogućesamo zahvaljujući uvlačenju inteligencije u "političkuborbu", njenom orijentisanju prema osnovnim klasamaburžoaskog društvaYl6 Stoga, ovde postoji duboka vezaizmeđu saznanja o istorijskoj ulozi radničke klase, saznanjao elementarnim pokretačkim snagama klasne borbei o integraciji inteligencije u borbu radničke klase.Prema tome, usvajanje naučnog socijalizma, najsvesnije,najodlučnije i najtačnije formulisanje interesa radničkeklase nije pitanje individualnog usvajanja u kabinetu;pretpostavka za to je da inteligencija uhvati korene uradničkom pokretu. To je \'ažno naglasiti zato što je Lenjinu s'\'om razračunavanju sa menjševicima oko "partijenm'og tipa" inteligenciji davao važnu funkciju u razvitkuklasne svesti i radničke klase. A menjševici su u­pravo bili frakcija na koju su u velikoj meri uticali iformirali je brojni sitnoburžoaski intelektualci.lektualna, studentska omladina razorila sve što su očevi izgradilii poštovali" i "samoraskidania" francuskog plemstva u predvečerjeburžoaske re\·olucije. Razume se, razlika je u tome što je uRusiji krajcm 19. ','cka razd tak kapiU.llizma na industrijskojosnovi \eć otpočeo a Ll najnaprednijim zemljama već bio ost\arellprelaz na rllOl1opolski kapiLalizam. Tako su u ruskoj intcli­~ellciji \cć clc,is(','mali sas\im drugi socijalni procesi od onih 1.lprcd\'cćcrjc buržoaske rcYolucije u Francuskoj. Lenjinova analizanijc se mogla ::;graničiti na ponavljanje Marxovih i E!1gclsovihkonsLat2.cija iz Mallifcsta komunističke partije. Vid. o tome dalieu tekstu.. "101 W .. L Lenin, Dic Allfgabcll der mssischell So~zalclemohalie(1897), u: Werke. tom 2, str. 338..105 W. L Lenin, Die Aufgaben der revol1ltioilaren iugcl1d,na naved. mestu, str. 32.10' Isto, str. 33.316. Le,?jin je ~vao glavni zadatak inteligencije koja sepndruzrla radl1lckom pokretu i u njemu uhvatila koreneozna.čio. ul!0~~nje ma~ksisti~ke ideologije i razvijanjetredJul1lol1lstlcke svestI radl1lka u klasnu svest. Novina uovoj -. ~ socijald~!ll0~ratiji već ranije razvijenojl07 _kon.cepclJI k.~d .Le~1Jllla Je. njeno tesno povezivanje za zadacImapartIje l njeno C1eJstvovanje kao avanaarde klase.Ta~C:I . Lenjin naglašava "da radnici nisu ni ~ogli imatisocIJalde~okratsku svest. Ona im je moda biti unetas~mo spolja. Istorija svih zemalja svedoči;; tome da radl1lčkaklasa isključivo vlastitim snaaama može da stvorisamo tr~e~junionističku svest tj. uv~renje u nužnost dase ~druz~Je u ~avez~1 ?~ vod~ borbu protiv preduzetnika,da Iz.n~dI yladI ovaj III onaj zakon, neophodan radnicima,It~. N,apro.t.iv" uč.enje socijalizma proizašlo je iz fil~z.ofskIh,ISto~'IJskIh l ekonomskih teorija koje su iz aradIlIo~r~?val1l predstavnici imućnih klasa, inteligencije.I OSl1lVaCI ~odernog, naučnog socijalizma, Marx j Engels,. spa~alI s.~ ~~os svom socijalnom položaju u buržoaskulllte1rgen~IJu. Na drugom mestu kaže se: " ... nismodeca koJU se mogu prehranjivati samo kašom ekonomske'politike; želimo da znamo sve što i dru ai ' žele~a. vznaju~. želim? iz tem~lj a da upoznamo sve stra~e pol~tI~kogZIV?ta ~ da aktIVI~lO uč~stvujemo u svakom pohtlckomzbIvanJU. Za to Je nuzno da nam intelektualcine ponavljaju ono što već i sami znamo već da namprenesu više ono što još ne znamo što iz ~voa fabričkoai~k.ustva i ,ekonomskog' iskustva l;ikad ne m~žemo nau~~ltl, naime:. P?litičko z~anje. To znanje možete steći vi,l~tele~tu~~cl, l obavezl1l ste da nam ga prenesete u stotrnul hIljadu puta većoj meri neao što ste to dosadčinili ... "109. I~.teresantn.o je uporediti navedene izjave Kautskogl LenJlll~. s prvIm dokumentom revolucionarne proleterskepartlJ.e, s kOl~1Uni.stičkim Manifestom. U Manifestuse ?d~os Između llltehgencije i radničke klase u suštinire~;mlra u v tom s~islu da u vremenima zaoštrenih klasn:n.r~racuna~~nJa: "kad, se klasna borba približava~~SC?J~ ""nUl-ocltO. .Jedan aeo buržuja-ideologa, koji su;,.~. uZ~lgh do ~e,?njsl~?g. razumev~l:ja celokupnog istollJskookretanJa, pnlazI proletanjatu i staje na njegovustranuYo Dakle, intelektualci prilaze radničkom po-• "liJi ~arl Kautsky, Akademiker und Proletariat, u: "Die NeueZcIt ,XIX (1901/1902), tom 2, str. 89 i sled.o leo W. L Lenin, H~ as tUii? Brcllilcl1de Fragen unserer Bew('.-gl/tzg (1901/1902), u: Werke, tom 5, str. 385 i sled.l" Isto, str. 430.• 110 Marx/:!?ngels, Dela, Pros'leta, Beorrrad 1974 tom 7 (MamfestK0I111111lSličke partije), str. 387 i 388, 'o317