Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

primer, zna za period u kome je Newtonovo viđenjesveta postalo dominantna dogma. Ipak, nauka nije propalazbog toga. Uprkos uticajima Staljinovog doba, takoisto stoji stvar i sa naučnim pogledom na svet. Nezavisnood načina na koji se on prikazuje u nekim udžbenicimai traktatima, čak i nezavisno od toga u kojojmeri njega shvataju čak i njegovi najovlašćeniji predstavnici,on se sada nalazi na objektivno određenomnivou razvitka koji dolazi do izražaja čak u njegovimmanjkavim proizvodima, makar i samo negativno, kaoviše ili manje jasno izražen dezicleratum. I za ovaj nivorazvitka, za ovaj stepen zrelosti važi to da su poraslenjegove mogućnosti mišljenja; ne može se ni, mimoilazećiga, izmisliti vlastiti naučni pogled na svet, čak niova ili ona ključna kategorija. Ali, s druge strane, nemože se ni nekakva interpretacija, ma koliko bila autorItativna,prihvatiti kao sistem. Naprotiv, ovaj sistem semože usvojiti posredstvom raznih oblika, interpretacija irefleksije; svakako, za to je kadar samo onaj ko "srazmernosvojim snagama učestvuje u izradi i primeni oveteorije ...".Da bi se postigao uspeh u ovome, prvi zahtev je:ne izvlačiti ovaj pogled iz filozofskog života i izvoditiga pred vlastito, autonomistički izolovano mišljenje kaopred kakvog sudiju, nego i sam stati na ono tlo na komese zasniva i naučni pogled na svet - na tlo nauke. Pomarksističkom shvatanju, u tome se i sastoji odlučujućateškoća zato što nije moguće svesno i ne samo nehotimičnou vlastitoj praksi zauzeti stanovište nauke ako seistovremeno ne zauzme i drugo st2movište: klasno stanovišteradničke klase. Samo s te pozicije može se bezfalsifikovanja sagledati stvarnost onakva kakva onastvarno jeste. Ova rešenost da se ne zatvaraju oči predstvarnošću izražava se teorijski u odluci da se nedvosmislenomaterijalistički odgovori na OS/ZOVIZO pitanje filoz.ofije.Videli smo da se Alfred Schmidt ustezao da toučini. W. F. Haug je postupio sasvim suprotno. Kodnjega se materijalistički odgovor na ovo osnovno pitanjetamo gde se radi o stvarno naučnom radu javlja prekao istina, nužna ali inače malo izražajna - formal·nost s kojom treba brzo, i to jednom zauvek završiti,da bi se prešlo na styar. Ne shvata li, možda, Haug stvarolako?.. -!: +:"Na osnovno pitanje filozofije" - kaže Haug -,mora se u isti mah odgovoriti i materijalistički gaizmeniti". (II, 663.) A za to je, po njegovoj proceni,Dotrebna u stvari samo namera da se čovek bavi naukom.Jer, konstatuje on: "Stvarni životni proces kao polaznatačka i osnovni proces nije nikakva pretpostavka mišljenja.Polaziti od njega - to je minimalan zahtev kojise može postaviti naučnom mišljenju". (I, 562.) Ovo seteško može osporavati. U ovoj tački se slažu Marx,Engels, Lenjin, Feuerbach, Alfred Schmidt, Ernst Machpa čak i subjektivni idealista Fichte. Istina, Fichte počinjesvoju idealističku dedukciju čistim Ja, ali da biuopšte mogao doći do njega, on je morao da pretpostaviempirijsko Ja i time i njegov "stvarni životni proces".Dakle, u čemu se to stvarno razlikuju materijalizam iidealizam kad se radi o osnovnom pitanju'? Haug dajesledeći odgovor: idealističkim se mogu nazivati one teorijekoje, "konačno, ono idealno izvode iz sebe samih",a materijalističkim one "koje ono idealno, konačno, izyodeiz materijalnog". (I, 560.) Takvo izvođenje jeegzemplarno sprovedeno u Marxovom Kapitalu - utome se slažu svi marksisti. Dakle, ovde je - tako zaključujeHaug - "dat konkretan odgovor na osnovnopitanje filozofije koji se odnosi na specifičnost građanskogdruštva". (II, 687.)S ovom Haugovom argumentacijom osnovno pitanjefilozofije i nehotice se podelilo na dva osnovna pitanja,mada je uvek reč samo o jednom jedinom. Prvo, osnovnopitanje u Haugovoj formulaciji, koja se izričito oslanjana Engelsa, glasi: "Ka kay je odnos između svesti i bićaili mišljenja i bića?" A materijaiistički odgovor bi mogao- onako kako je dat u Nemačkoj ideologiji - uopštenoda glasi: "Društveno biće određuje svest". Drugo osnovnopitanje jedva da se u rečima razlikuie od ov'Og prvog,naime, i ono se .- opet izraženo Engelsovim rečimatiče "odnosa između mišljenja i bića",:8 Ali iz odgoi/o!'aproizlazi da se u njemu ipak radi o nečem drugom. Ono,po Engelsu, u svojoj materijalističkoj formi utvrđuie daje priroda prmbitna Ll odnosu na duh a ne, obrnut:).duh u odnosu na prirodu. "Engels nastavlja: "Oba i7-raza: materijalizam i idealizam prvobitno ne označavajuništa drugo nego ovo". Dakle, ovo osnovno pitanje zadireu osnovu onog prvog navedenog pitanja, ne zaustavljase na "stvarnom životnom procesu", nego postavlja i" MEW, tom 21, str. 275.498499