Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

'Wolfgang Fritz HaugSOCIJALISTIČKOM KOLEKTIVU POTREBNESU INDIVIDUE KOJE MISLE I OBAVEZNOSTKOJU OMOGUĆAVA SAZNANJEOdgovor Tomberguv Mect.utim, r:.ije .~lučajno to što se ova diskusija vodi~ casoplSU ~?JI mje vezan za političku partiju. Ni uJ~dnom partljskom organu u našoj zemlji sada ne bibll,o m?~u~e vod~ti sli~ne. diskusije. Ali bilo bi pogrešnonelsto::IJsb u~pstavatl l tako veličati ovu istorijskiuslovljenu svoJevrsnost. U stvarnosti ona izražava slabostDo~reta. Tomberg je u pravu kada ukazuje na toda sa~asnja stagnacija lev~g pokreta ovde u zemlji o­mogL~cava da se o problemIma tako reći "naveliko" diskutuJ~~Rezul~a~i. takvih di'skusija dobiće, bez sumnje,praktrcan znacaj l moraće se osvedočiti.Problem: Teorija koja ne dozvoljava uvid kočiprotellzija Ila individualni uvid pretida uništi obaveznostpraksu;Prethodna napomenaU ovom tekstu je, već i zbog samog ponuđenogmalog prostora, moguće pozabaviti se samo malobrojnimkontroverznim tačkama u obimnom članku FriedrichaTomberga (Fridrih Tomberg) koji je izuzetno pun diferencijacija.Akcente ću staviti na političku aktuelnosti poći ću od toga da je u drugim prilozima za diskusijuzauzet stav prema nesporazumima i spornim pitanjimau koja ja nisam dirao ili sam ih površno obradio.Tombergov prilog presudno dalje razvija pitanjakoja su postavljena u diskusiji o odražavanju. Ako se tamoradilo o teorijskim strukturama i o povezanostiizYođenja, sada se radi o položaju i funkciji teorije iteoretičara u socijalističkom pokretu. Problemi su međusobnoisprepleteni. Zategnut odnos izmectu intelektualaca; ~·adničkog pokreta sadrž.i opštiji odnos, čiji jeposeba.n slučaj: odnos između individue i kolektiya uradničkom pokretu. Tomberg je vodio računa o ovoi,·ezi. AL nužno je konkretizovati ono o čemu on raspr::rvljasamo u opštim pojma-dma i nagovešta.iima.Glavni problem ove kontroyerze predstavlja pove·zanos t između socijalističke ci unutarpartijske) demokratiiei naučnosti marksističke teorlje. Taj spor se neLiče samo intelektualaca, a pogotovu ne samo filozofa,nego svakog pripadnika socijalističkog pokreta. Sporse vodi na temelju zajedničkog shvatanja da se put usocijalizam može preći samo organizova11o.508T~mber~ se zapleo u elementarnu protivrečnost. Onse bon protIV rešavanja problema koje u isti mah smatraf:r.n daI1'l:entalnim .za socijalistički pokret. On brani pozi­CIJU kOJa se zasmva na osporavanju ovih problema.T~la:Tno po!iti~k~ v p,itanje s,ocijalističkog pokreta uraz, IJemm kapItalIstickrm zemljama on izražava na sledećinačin: "Socijalizam koji ne vodi računa o individualističkimpotrebama ljudi ovde nikad ne može dauhvati koren."!I socijalistički pokret neće ovde uhvatiti koren svedo~, na prim~r,. istupa s pogledom na svet koji ne vodiracu~a .0 oVOJ slt~laciji. Tomberg aludira na onaj poznatipokusa}. "presađIvanje nadgradnje" iz jedne društveneformaCIje u drugu kojeg su se u međuvremenu odreklemn?ge ~.orr:u~!stičke partije, naime na pokušaj da delOVIs.ocIJ!1lIstICkog pokreta u kapitalističkim društvimapreUZImajU kao gotovu teoriju iz socijalističkih dru­~ta.ya. ~ludirajući na našu formulaciju "realnog socijalIzma, usmerenu protiv mudrovanja "istinskih socijal.ista",on kuje izraz "realan pogled na svet": "Međutim,~aj !sti realni socijalistički kolektiv ... stoji pred namal. ~ ~sto tako realnom pogledu na svet koji je u socijalis­~Ickrm zemljan?a dobio određeni konkretni oblik podImenom marksIzam-lenjinizam. " U sistemu svojih stavovaovaj ne može osporavati da vodi poreklo' iz vremenau kojima je kolektiv, koji u socijalizmu uvek zalPrvi. deo Tombergovog članka navodim iz "Argumenta",br. ~7 brojem I, a dn~gi deo bez bližeg upućivanja, pošto samga VIdeo samo u rukopIsU.· . .509