Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

nih pozicija i novih pozicija koje će s.e ukrstiti } stallT~izazivati prekide u ponašanju rev,OlUCIO?~rnog cC?ve.ka. lu njegovom odnosu s ljudima? s Kolektlvlm.a za .k.~Je Jevezan. Maločas je re~enoda :nt~lvektuala.c ~ p.ohtIca~ usadašnje vreme teže da se fU.ZIOl1lS~. :ro Je lstllla,. all .seto događa na bazi osporavanja tradIcIOnalnog oblIka llltelekt'i:talcakao tradicionalnog oblika poli tičkog čoveka.Tradicionalni oblik intelektualca sastoji se u tome šioon, u osnovi, raspolaže jednom posebnom vlašću, vlašćukoja pripada specijalizovanoj manjini. Intelektualac ječovek od vlasti, u izvesnom smislu, kao i politički čovek,čak iako se, naravno, te vlasti obavezno ne podudaraju.Dalje, čini mi se važno da se sagleda šta otpada od tradicionalnogshvatanja intelektualca, šta otpada od tradiCionalnogshvatanja političkog čoveka, a šta se otkrivakao - u tom trenutku - pozitivno postojanje revolucionarnogčoveka. Posebno mislim da izvesni despotski oblicipostojanja intelektualca moraju otpasti, a ako ne buduradikalno kritikovani, e pa, onda on ne može da se pojavikao novi politički čovek. Zapanjen sam činjenicom daje ideološka revolucija neprestano razvijala za poslednjihpet godina stavove ponovnog dovođenja u sumnju izdvojeneintelektualne vlasti jedne male manjine. Akouzmemo poslednji dogaclaj, Lip'" jedna od važnih karakte·. . "'. Posle. smanjcnja plOdajc 1969. godine, što su radnici pripiSivalIneehkasnosti uprave, fabrika Lip u Bezansonu došlaJC pod konl1:o1u s,,,ajcarSh:e illterllacionalne korporacije Ebaucheslnc, pod CIjOm JC 1\:Ontrolo111 tako ne i fabrika satova Loncrine.Oko 1970. uprava je počela da otpušta radnike i pokušal~ dasmanji povlastice lwje im je dala posle pobuna u maju i junuI96/). godine. Radnici su odgovorili strajkovima i usponwanjemproizvodnje i organizo\ ali :ikcioni komitet. Sukob je bio na\Thuncu IL juna 1973. godine kada se sastao upravni odbor daodluči šta treba da se odluči u pogledu radničkih nemira. RadmCIsu se dokopali dokumenala iz kojih se videlo da odoorplanira dalje otpuštanje radnika i konačno zatvaranje fabrike.l ada. su .radn,ici. UlJali na sast::ll1ak zGh~evajući dG raspnnc spornapltGl1JU I lSpitaJU rukovodlOce fabnke. Uprava je 0\'0 odbila,a radnici su zauzeli fabriku i zatvorili šefove. Ul1I'ZO je došlapolicija dG oslobodi članoyc odbora, ali je kontrolu nad fabrikomostayila radilic.ima. Rc;šili su da l~eorganizuju proizvodnju i(la samI prOIZVOde l prodajU satove. Narednih meseci razvili suiLra;;ito d';'l11okracski naćin organiwvanja radnih delatnoSli imell radl1lčku kontrolu - sail/oupravljanje. Pozitivno rcago\'Gj2rn1og;mn;;;nja sp;"cčilo je francusku vladu da imcn"~nišeSie elok nije nastupio period g;oclišnjih ocimora U m"gustu. PoštJSL! trupe ponovo zauzele fabriku, l:adnici Lipa su -organizovalipro~zvodnju u susednoj š~oli i zmekli se da ne odustaju odSVOJl}l zah~eva u PI:c;govor~ma sa upravom. Međutim, inicijativaraclmka Lipa SUZbIjena Je ne samo otvorenim represivnimmerama več i njihovom nemogućnošću da sami izolovani usredkapitalističkog sistema, organizuju nabavku mat~rijala i prodajugo[Ovih proizvoda. - Prim. red. .ristika demokratije sastoji se tamo u tome što je upravoono što je isključilo bilo u rukama sindikalnih aparata,tj. analizu odnosa snaga na nacionalnom nivou preoteoje radnički kolektiv koji je razbio tu zatvorenost. Radničkazajednica Se domogla tih sredstava borbe, ali nano\" način: na primer, prosta činjenica da su ljudi izLipa putovali po celoj Francuskoj dala im je mogućnostisaznanja koje se očigledno ne poklapaju sa tradicionalnimmogućnostima saznanja, kao što je to sindikalnaškola! Ta su putovanja formirala radničku klasu, informi·sala su jc i preobrazila. U razgovoru koji će biti objavljenu Liberation, jedan član uprave, Chotard (Šotar) priznajeda ga je u Lipu najviše uznemh'ilo to što su se radnicikretali po celoj zemlji. Oni su se stvarno domogli jednognačina saznanja čije je odsustvo, ranije, bilo njihova slabost.Upradjačka klasa prihvata da se borba razvija doizvesne granice: kad neka radnička borba dobije nacionalnerazmere, u njoj moraju da odlučuju ljudi koji se raozumeju, koji govore istim jezikom. Ljudi iz sindikalneili političke vlasti ... Ja mislim, ako bismo uzeli hronikupet godina ideološke revolucije, primetili bismo da seveliki postignuti napredak sastoji u zavođenju jednognovog pravila intelektualne i političke egzistencije. Nedolazi više u obzir da samo i jedino intelektualac pravisinteze, pa da onda tu nauku unosi u proletarijat. Ta jeteza prakLično poništena, a trebalo bi da bude poništenai sycsno u sadašnjoj ideološkoj revoluciji. Zato je,ako se slažeš, ta revolucija, koja je antikapitalistička uisti mah j antibirokratska, ako se birokratija definišekao mehanizam oduzimanja reči, na što si ti po,kušao daukažcš u s\'om istupanju: svi mehanizmi oduzimanjareči mogu provizorno da se S\'l'sta ju pod izraz birokratija.S\"aki dogačtaj ideološke revolucije za poslednjihpet godina je u isti mah bio antikapitalistički i antibirokratski,a 10 uprcl\O i karakteriše danas narodnu revolucijuu Francuskoj.Cavi: Isto onako kao što neki osećaju potrebu daidu kod psihoanalitibra, tako i celokupno društveno teloima ZJ. nekom ~\rstom psihoanalize, za timse, na cb anu, ispo\-eda. Ovo objašnjava uspehispon:claonice ili \elikih seansi samokritike ... Očigledno,naše je društvo pOtpuno bolesno zbog nemogućnostida gOI ori. Sjedeće godine možda ćemo imati predsedničkeizbore. Imaćemo opet dobri stari problem Savezalevice:. Mi g:o\"orimo o socijalističkom čoveku, intelektualnomčoveku itd., a naći ćemo se opet dole, na zemlji,pitajući se: šta treba či.niti u trenutku glasanja? Moramoda sprovedemo ideološku revoluciju, jedan veliki kul-34