Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Pod takvim okolnostima ne iznenađuje što je dolazilodo velikih promena i seoba u komunama i međunjihovim lj Lldima. Samo mali broj komuna uspeo je daistraje u svojim naporima duže od godinu ili dve. Onekoje su istrajale, ipak nisu mogle duže da zadrže prvobitnočlansLvo. Pa ipak su pridošlice nastavljale da sedoseljavaju i borave u postojećim komunama makarprivremeno, a mnogi buntovnici protiv građanske kulturesu nakon napuštanja jedne komune brzo prelazili udrugu, treću pa i četvrtu. One komune koje su se rasturilebrzo su bivale zamenjene drugim. Uprkos ovakvimsmenama, prema jednoj proceni početkom 1971.bilo je oko tri hiljade ovakvih komuna.Komul'c nastale kao posledica radikalne politike ilione koje su organizovali politički radikali krajem šezdesetihili početkom sedamdesetih godina verovatno nisubile ništa imunije na rasturanje od onih koje su stvorilikulturni otpadnici. Pa ipak, čim su politička mudrovanjamase radikala opala, sve više radikala je pristupalo kooperativnimzajednicama u nadi da bi te komune moglepostati jezgro koje će doneti novo poverenje uradikcJe.Jedan od najambicioznijih komunarskih napora predstavljaoje baš Oslobodilački front Sitlia, jedna od novo.levičarskih organizacija koju je državni tužilac optužioza stvaranje meteža u vreme prvog mandata Nixonovevladavine. Pripadnici Oslobodilačkog fronta Sitlia, organizovaniu nekih dvadesetak kolektiva, nastavili susedamdesetih godina sa radikalističkim aktivnostima uzajednici oko sebe, dok su istovremeno eksperimentisalisa kooperativnim, demokratskim načinom života. Drugideo ovog programa - nastavljao je Front da racionalizuje- trebalo bi da pomogne prvom. Ili, kako je jedanpredstavnik ovih radikala Sitlia izjavio: "Upravo zbogtoga što naš zadatak nije da samo uništimo kapitalizamveć i da se ponovo izgradimo kao radikali, sadašnji istorijskiperiod traži organizaciju koja bi se temeljilana kolektivIma ... J edino u kolektivima moći ćemo dase razvijenJ.o i stvaralački organizujemo politiku, bezzagušujuće atmosfere koju su u praksu uvele organizacijepoput SDS, zasnivane na ogromnim masovnimskupovima.":4 ~Sumnjam da će ovaj Front Sitlia moći da preživikao politička organizacija, ili da će, baš zbog toga, uopštei uspeti da preživi. U svakom slučaju, jasno je da" Nayed. II Ron E. Roberts, The New Communes, EnglewoodCIiffs, N. J.: Prentice-HaIl, 1971, str. 85.366su radikalni kolektivi u opštem smislu bili samo usputnestanice u procesu radikalne depolitizacije. Put napuštanjapolitike bio je postepen. Prvo su došli kolektivikao neka vrsta baze za konvencionalnu radikalnu političkuatkivnost. Zatim, kolektivi kao laboratorije u kojimasu radikali mogli da nauče kako da se ljudi međusobnopovežu, da bi odatle izvukli pouke za revoluciju.Najzad su došle komune čisto radi otkrivanja vlastitogbića. Na kraju su se, izgleda, mnogi radikali sasvimprepustili jeretičkoj, subjektivnoj etici za koju su ranijetvrdili da je preziru.Da li je ovaj pokret još živ i na koji način to uspevanije toliko važno, koliko činjenica da je on jednom biona vrhuncu. On je napredovao nekih dvanaest godina -negde od 1960. do, recimo, 1972. U prve tri-četiri godinebio je to skoro u potpunosti studentski pokret, po svojojfilozofiji neodvojiv od mnogih liberalnih grupa nalevom krilu demokratske partije. Ono po čemu se razlikovaood postojećih liberalnih organizacija bila je njegovavatrenost, relativna oslobođenost od opsesivnih brigaza komunizam, i njegova angažovanost - u čemu je imitiraostudentski pokret za građanska prava - da sarađujesa ljudima u lokalnim zajednicama.Već od 1967. godine nova levica je počela da se širii da jača. D to vreme je SDS već postao glavna, nosećaorganizacija. nove levice, a u isto vreme su i intelektualciiz SDS bili razvili teoriju, u početku samo implicit·no, o ulozi studenata i mladih intelektualaca kao nosilacafundamentalnih promena. Ideja o novoj radničkojklasi predstavljala je zaokret ulevo, ka neomarksizmu,i postala je neka vrsta racionalizacije za bodrenje, jačanjei iskorišćavanje studentske uznemirenosti u mnogimkoleškim sredinama. U isto vreme je nova levicauvlačila i odrasle u svoje mreže, naročito one koji suse bavili umetnošću, javnim medijima ili one sa univerziteta.Ovi ljudi su snažno uticali na američki intelektualniživot i mnogo su učinili da se izmene shvatanja hiljadaobrazovanih Amerikanaca. Ta posledica je, možda,predstavljala najvažnije dostignuće studentske levice,jer je ubrzo posle toga i sam SDS - ne delajući u skladusa značajnim promenama II objektivnoj političkojklimi već izvan neposrednih političkih imperativa u pokretu- učinio zaokret koji ga' je naveo da izgubi dodirs Amerikom. Rascep na Weathermane i Progresivnirad uništio je SDS i naneo vrlo mnogo štete moralučitave nove levice.Pa ipak se nova levica održala i naredne tri-četirigodine, prvenstveno kao antiratl}i pokret. Uskoro je367