Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

neistražen život. Oni smatraju da je filozofija bolja negoumetnost. I dok su tradicionalne nepravde potkopa;e,prećutno je uvedena nova hijerarhija saznanja, onog štose može saznati, refleksivnog i uviđanja. Ovo je s'redišnapyotivrečnos! u pogledu intelektualaca koji emancipuju,tj. nove unrverzalne klase u začetku - koja donosinovo pomračenje u podne.":Kultura refleksivnog načina izražavanja i sazrevanjegovornih varijanti nezavisnih od situacije služe kao dokazzauzimanja "čisto" teorijskog stava u odnosu na nešto;ono zahteva da govornik bude sposoban da formuliše- kako to kaže Peiar McHugh 36 (Piter Mak Hju)­~ta čini u o~.vir:u nekih pravila, povećavajući tako rascepIZmeđu teorIje l prakse. Refleksivni stilovi izražavanja suoni u kojima se govornici smatraju sposobnim u tom stepenuda pOz,l1ajll i mogu da govore pravila izražavanja,pre nego da im se samo ddava da govore u skladu sanji.ma. To implicira da postoje gov'Ornici sposobni dapn~v~te i .. vrednuju neki .. teorij~ki. stav. Možda sada postaJeJaSl11]C kako su varIJante JezIka nezavisne od situacijesadržane u nekim stilovima uloga koji odlikuju intelektualce.Uzdižući teoriju iznad prakse, raspravu iznaddelanja, intelektualci su dugo verovali da su onikoji poznaju pravilo, teoriju po kojoj govore i delaju,nadmoćni jer vode istražen život. Takav jedan stav ponekadse manje odnosi na uspeh prakse nego na to da"praxis" - uspešan ili ne - treba da se .potčini nekomrazumnom pravihL I onoliko koliko intelektualce nezanima samo uspeh već i izvršenje nečega na "pravi"način i sa pravim razlogom, možemo reći da su oni otvoreninekom sektaštvu - ako se pod tim podrazumevadavanje prednosti doktrinaInom saobražavanju per se.Sektaštvo je ritualizovana teoretičnost.VlIzgleda, dakle, da su Ll priklanjanju kulturi kritičkoggovora i jezičkih \arijanti nezavisnih od situacijesadržane poLiričke implikacije. Počinjemo da sagledavamokako Je permanentna revolucija zasnovana (delom)na lingTistič.kim varijantama i na kulturi ref1ek-* Auto!' aludi!':l na poznatu knjigu A. Kocstlera, Dar!lIleSSat ilOOll - Prinl. red. . -" P. JVIcHugh, "A Common-Sense Perception of Dcvianc('''.H. P DreJtzel (ured.), Recent Sociolo ov br. 2 (London 197 0) str165 j dalje. CI~ , , " -182si\110g iZraŽR\-anja, karakterističnoj za intelektualce.Ling,istička \Tijanta, relativno nezavisna od situacije,pOlpoma2.e otuđenje od lwnvelZciol1alrzilz kultura i od kon­\encionalnih instrumentalnosti. Ono se može javiti uobliku stalrIe tehnološke racionalizacije od strane inženjera,tehničara ili drugih stručnjaka. Ovde se javljajedna vrsta permanentne revolucije usmerene protivpostojeće tehnologije i kulture, koja se odvija unutarvladajućih političi