Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

časopis iz razloga koji su bili kako ideološke tako ipolitičke prirode. Obustavljanje ovog časopisa je, ustvari, bilo motivisano činjenicom da je nakon promenau redakcionom odboru došlo do njegovog postepenogali sigurnog "radikalizovanja", mada gotovo iskljućivona planu ideologije. Počeli su da preovlađuju marksističkii lenjinistički članci. Ovaj teorijski zaokret ulevouznemirio je rukovodstvo Partije, i to s razlogom. PCIje nekoliko godina pre toga praktično prestala sa prijemommladih ljudi u svoje redove. Od 1956. godine pana dalje, međutim, zapaža se ponovno oživljavanje interesovanjamladih, naročito nakon masovnih demonstracijakoje su srušile vladu Tambronija. Počela je da sepojavljuje nova grupa mladih komunista-intelektualaca,neki od njih danas zauzimaju važne položaje u rukovodstvuPartije, dok su je napustili oni koji su bili podznatnim uticajem dellavolpeovskih stavova. Alarmiranopomeranjem ulevo ovih mladih intelektualaca, koji suveoma brzo stekli odlučujuće pozicije u omladinskojsekciji Partije, rukovodstvo PCI donosi odluku da sečasopis Societa" kao izvor njihove teorijske inspiracije,ugasi.Ipak u redakcionom odboru časopisa Societa postojale sui clnwe s'tru ie koje su zastupali, na primer, Spinella (Spine!a) iliLupo;'ini. Orli su časopisu prišli otprilike u isto vreme kada iVi i Della Volpe. Nije li, zbog toga, postojao pluralitel konkurentskihuticaja u časopisu Societa?Ne, na stranicama časopisa nikada nije došlo doprave debate kao takve. Spinella je, u načelu, bio glavnii odswvorni urednik. Nakon ulaska Della Volpea u redakcioniodbor neki njegovi pređašnji članovi su jednostavnoprestali da sarađuju sa časopisom mada se njihovoime i dalje, formalno, zadržalo na spisku redakcije. Upraksi i u okvirima časopisa nije dolazilo do konfrontacijepogleda članova redakcije. Štaviše, mora se imatiu vidu da je ovaj časopis izdayala Partija što, praktično,znači da je pripremanje i izdavanje brojeva bilo budnopraćeno odozgo, a u tome je posebno revnOSZln bioAlicata. Najveći broj priloga je dolazio od stranc takozvanedelavolpcovske grupe, ali je 0\"0 više bio rezultatinercije i bojkota njenih antagonista u redakcionon~ odboru.Tako je, bez prave političke debate, Societa vremenompočela da reflektuje u svojim ideološko-kulturnimgranicama novu privrženost temama autentičnogizvornog marksizma i lenjinizma.536Zar nije krajem t06 perioda došlo u okviru časupisa donekih priiično vaz ni h rasprava o političkim pitanjima? Na primer,polemika između Vas i Valentina Gerrattane (Valentino Đeratana)o prirodi "predstavničke drZave"?Pogrešno bi bilo ovu epizodu okarakterisati kaoraspravu u okviru časopisa. Do nje je došlo unutarPartije. Nekoliko godina pre te rasprave ja sam napadaopojam "ustavne državc" (Stato di diritto). Deo tih mojihnapada bio je objavljen i u publikacijama levog krilaPCI, kao na primer u časopisu !V1ol1do Nuovo. Moja tezaje bila da je neobično to što PCI poziva na osnivanje"ustavne države" pošto je, po mom mišljenju, ova veću velikoj meri postojala u Italiji i to u obliku liberalno­-buržoaske države. Nikako nisam uspevao da shvatimkako to da se status quo može proglasiti za budući političkicilj Partije. Da bi pripremila odgovor na takvuiTStu kritike Partija je sazvala konferenciju o "pojmuustavne države", na kojoj je Gerattana podneo referatopovrgavajući u njemu neke stavove iz jednog mog ranijegčlanka. Oba ova članka su objavljena u Societa,ali rasprava kao takva nije ponilda unutar časopisa.!Vi ste Partiju napustili 196+. godine, dve godine nakonprestanka izlaženja Societe/. Iz koj,ih razloga ste to učinili? Da li.ie Vaš;, odluka bila usiodjena istrajnim i stalno prisutnimstaUinizmom. ili pak rastućim reformizmom unutar PCPMoja odluka da napustim Partiju je bila rezultatukupnog razvoja Partije. S jedne strane, do procesaobnavljanja, za koji sam verovao da će nastupiti nakonXX Kongresa, nije došlo; s druge strane, do određenogpomeranja je došlo, ali udesno. U periodu od 1956. do1964. godine polako sam došao do saznanja da ni sovjetskirežim ni zapadne Komunističke partije nisu u stanjuda ostvare one duboke promene koje su neophodne zapovratak revolucionarnom marksizmu i lenjinizl11u. postaloje i strukturno nemoguće bilo KP Sovjetskog SZlyezaili zapadnim partijama da se podvrgnu pravoj demokratizaciji,ne Ll smislu liberalne ili građanske demokratije,\'eć u smislu revolucionarne socijalističke demokratijeodnosno radničkih saveta. 0vo ubeđenje je polako sazrevalou meni kroz praksu svih tih godina. Nalazio samse SH: više udaljen, na marginama Partije. Bilo mi jeColleti, .,Stato di Diritlo e SOHanita PopoJarc",Socie;(!.1960. i V. Gerrattana, "Democrazia e Stato diDilirto", Societa. nm-elec. 1961, što ie uiedno i poslednji hrciO'og čo.sopisa. Da bi se bol ie shvatiii stavovi Gerr'ltt"me vid.n ;CilO\ znača ian esej .. Marx ~1l1c1 Darvin", NLR, br. 82, nov.-clec.1')7,537