Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

nedvosmisleno i izričito makrijalistički odgovor naosnovno pitanje filozofije.Naučnik koji prihvati Haugove reči da je počinjućida se bavi naukom time i na materijalistički način izmenioosnovno pitanje, uopšte neće zapasti u nevolju da sesa znanjem i odgovornošću obraća materijalizmu. Njemuostaju u pozadini još otvorena vrata koja vode u idealizamkroz koja u svako doba može da umakne i neznajući šta radi. Tamo gde mu u njegovom naučnomradu smetaju propratne okolnosti političke borbe, on se,razume se, bori za slobodu mišljenja i nauke protivspoljašnjih zadiranja političkih praktičara i pomoću celesvoje teorije nije u stanju da nađe praktično rešenječ~~to objektivno uslovljenih divergencija, pošto se nikadmje ozbiljno upuštao u materijalizam naučnog pogledana svet te, znači, ni u nerazdvojno jedinstvo teorije iprakse u socijalističkom pokretu. .,~ * *Možda izgleda da želimo da kažemo kako HauO'uopšte nije svestan praktične problematike o kojoj s~radi. Ali stvar stoji upravo obrnuto. To se pokazuje tamogde on pokušava da izvuče korisne pouke iz BrechtoveBuch der Wendungen i da diskutuje o praktičnom pitanjukoje je sadržano u formuli "pojedinac-kolektiv".M~đutim, ~aj isti stvarni socijalistički kolektiv kojiHayg Ima u vIdu u pomenutoj vezi stoji pred nama i~ I~!O. tako styarnom 'p.ogledu na svet koji je u socijahstrckImzemljama dobIO određeni konkretni oblik podimenom marksizam-lenjinizam. Čak i onda kad ovu filozofijune uzimamo kao momenat prakse, nego čisto zasebe kao teoriju, ona nas stavlja pred problem pojedinac-kolektiv,pa makar bili samo prinuđeni na to da se,dajući materijalistički odgovor na osnovno pitanje, zapitamo:Kako mogu Ja, koji sebe shvatam samo kao jedandeo materije, koji time potpuno podleže i njenim determinacijama,sačuvati vlastitu izvesnost u to da samslobodan čovek koji je sposoban da donosi odluke o sebisamom i o svom svetu?Čudno je to da Haug na ovom teorijskom nivouprelazi preko onih teškoća koje su mu na praktičnomnivou pravile tolike neprilike. Time što veruje da jepwzctwn saliens, osnovno pitanje, "materijalistički izmenio",on je uklonio problem pre nego što mu se on ipojavio. Stvarajući na ovaj način prividno glatko harmoničnojedinstvo pojedinca i kolektiva, on sebi samo502otežava mogućnost da se u stvarnosti izvuče iz one jednostranostiegzistencije pojedinca nasuprot kolektivu nakoju je kao na opasnost ubedljivo ukazivao u svojojinterpretaciji Brechta.Uzrok za tendenciju ka jednostranom rešavanjuprotivrečnosti treba, svakako, tražiti i u iskustvu suprotstavljenihjednostranosti koje se nameću u konfrontacijisa stvarnim naučnim pogledom na svet. U sistemu svojihstavova ovaj ne može osporavati da vodi poreklo iz vremenau kojima je kolektiv, koji u socijalizmu uvek zauzimaprvo mesto, morao da ostvaruje svoju dominacijupomoću svakog mogućeg autoriteta nasuprot slučajnimmišljenjima i sklonostima pojedinaca, sve do poznatogprekomernog uzdizanja u kultu ličnosti Staljinovog doba.Otada se individualnost sve više i više razvijala u socijalističkomkolektivu i uspela je da izgradi svojstva socijalističkeličnosti, ali međunarodna konstelacija još isada primorava na visok stepen odricanja i lične skromaosti,još i sada se intelektualcu građanskog sveta,možda, čini da je stavljen pred alternativu ili "da živiza sebe" ili da se "žrtvuje za socijalizam". U svojojinterpretaciji Brechta, Haug tačno pogađa specifičnusituaciju kad napominje: "Alternativa je pogrešna, aliprotivrečnost interesa ipak postoji". (NL, 92.) Ona po­:-;toji ne samo kod intelektualaca nego i u širokim slojevimastanovništva glavnih kapitalističkih zemalja, presvega Zapadne Evrope, a odnosi se i na, istina ograničenali istorijski efikasan deo radničke klase. Jer, ako je onai posredstvom svoje egzistencije kao kolektiv u proizvodnjipredodređena za to da izgradi solidarnu klasnusvest, ova kolektivnost počiva formalno, ipak, na ugovornomodnosu između privatnih lica koji se može raskinutii zato pojedinačni radnici i u svojoj kooperacijimeđusobno konkurišu za radna mesta. Stoga se individualizam,koji je u toku poslednjih stoleća evropske istorijesve više i više dovođen do krajnosti, ne zasniva samou· egzistenciji sitne buržoazije, nego je svoje korenepustio i u tlo celog naroda. Ovde nikad ne može uhvatitikoren socijalizam koji ne zadovoljava individualističkepotrebe ljudi.Ideja socijalizma, takođe. uopšte ne proti\Teči motiyaciji slobode onakve kakva se izražava u individualizmu.'Naime, tamo gde se ostvaruje socijalizam, tamo gdeje on - po marksistićkoj terminologiji - postao komu-11izam, ne uspostavlja se ponovo prirodna zajednica gdesu indiYidue prosto bile, kako se Marx izražava, njene"inkarnacije" koje su raspolagale samo "svešću o čo-503