Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

na i"Ako je argumentacija tačna, konačno pitanje je,naravno, samo formalnost. Ali, može Ii se održati ovakonstrukcija? Da li odlučivanje za materijalizam meneobavezuje i na mnoge potrebne odluke i raskidanja upraktičnoj politici? Hoće li mi pomoći da nadem praviput to što ću našu praksu shvatiti kao prirodanproces? Da Ii se čovek bori bolje, pametnije, postojanijeako kaže sebi da je sama priroda ta koja od naszahteva da realizujerno njene zakone? Ili se ovde svestpretvara pravo u religiozan oblik?U stvari, Tomb,erg vrIo intenzivno oseća mogućnostočajanja pred porazima i povremenim birokratskim okoštavanjimasocijalističkog pokreta. Ali on pri tom, uosnovi, i sam izražava bezvrednost pukog odlučivanjaza priznavanje materije kao sredstva protiv takvog očajanja:"Zar je stvarno lako prihvatiti da je svet čistamaterija i time i prirodan proces koji je bilo kad stvoriločovečanstvo na Zemlji, ali mu još nije poklonilo onaj jošodavno predskazani komunizam nego umesto njega fašizami teror Staljinovog doba; i da taj proces nama kojidanas živimo, koji zauvek imamo samo taj jedan život,stavlja u izgled to da nikad i nećemo moći potpuno dauživamo u obećanom komunizmu, već će to moći tekkasnije generacije ukoliko ih u tome ne predupredi propastčovečanstva na Zemlji koja nam je takođe obećana?!"Da li se ovde prosvetiteljska svest ispoljava u tomeda se izađe na kraj bez boga i besmrtnosti a da se zatone zapadne u apsurdnost? Teži se tome da se pokažekako su ovi pokušaji još vezani za ljuske religioznihuteha: tu se ljudima daruje obećava njihova sudbina.A u stvari se ne može videti zašto "prihvatanje svetakao čiste materije" efektivno treba da šti ti od tOg očajanja.Isto se tako ne može iz situacije koja "dovodido očajanja" izvesti naučna potvrda idealističkih shvatanja- već, syakako, potvrda shvatanja da se mogu probuditipotrebe za utehom koje vode ka regresiji u religiozneoblike one ljude koji su u principu odvojeni odkolektivne prakse. A, ipak, Tomberg okreće ovaj argumentprotiy onoga ko se wjedno s Marxom i Engelsombori protiv idealizma kao "filozofske bur·gije". "Ipak,kako pokazuju istorijska iskustva, pre svega poslednjihdecenija, marksistu koga protivrečnosti savremenog životane bi u toj meri pogađale da se on za čvrstinusvog klasnog stanovišta i time i svog materijalističkogpogleda na svet ne bi stalno iznova borio, neprestano312razrešavajući ove protivrečnosti u sebi samom, - takv.~gmarksistu bi smatrali krajnje neosetljivim dogmatIcarempa ga, prema tome, ne bi ni smatrali pravimmarksistom.". Po~to .- bar ~udeći po izgledu i stvarnom pričanjul ponasanjU - zalsta postoje takvi "krajnje neosetljividogmat~čari", pa i na ponekom uticajnom položaju,treba II bezuslovno podržati zahtev za "stalnim reša­\'anjem ovih protivrečnosti",? Ali zašto bi trebalo da ihpojedinac rešm'a samo "u samom sebi"? Zašto ne ukolektivu, u slučaju potrebe boreći se za njegovu izmenu'?Rešenje kome iz nužde prigovaraju oni ~koji suizolovani znači: rešavati ih samo "L~ samom sebi". I sadTomberg pribegava bespomoćnom sredstvu, naime permanentnompotvrđivanju odluke u samom sebi umestoda pribegne borbi za razvijanje teorije i prakse adek­:ratno. istorijskim zahtevima. Tombergov pokušaj rešenjaJe tohko vezan za unutrašnjost čoveka da on čak pretida s leđa napadne neophodne napore za poboljšanjeteorije i. prakse socijalističkog pokreta, - tj. mogli bismoga l tako razumeti izloupotrebiti.On pokušava da - u ime svih nas, intelektualacasamokritički, ali vezan za unutrašnjost čoveka, nađegrešku kod sebe. I čini se da on misli da je nju i našaou zahteYLl kritičkog urna, čije samožrtvovanje on zatotraži od sebe i od drugih sebi ravnih, od intelektualaca.Čini se da Tomberg želi da stavi na znanje da intelektualackoji "još nije spreman da se odrekne" svoo'kritičkog stava ostaje, zato, vezan za čistu kritičk~teoriju. umesto da se proizvodno vezuje za praksu socijalističkeizmene sveta. Nastaje utisak da Tomberg podržavarasprostranjeno stanO\;ište da intelektualac trebada se pri stupanju u radničku partiju odrekne sVOO' vlastitogmišljenja (i, naravno, ne samo on). Zaht~v zauvidom izaziva nepoverenje. - Ovaj prvi utisak, tj. dase ovde propagira samožrtvovanje urna, vara; možda ćedoprineti razjašnjavanju problema ako ispitamo šta potkrepljujeovaj utisak kod Tomberga.Idealistićke crte tl Tombergovoj samokriLiciil1telektualacaTomberg polazi od m'ida u nužnost radikalne same)­kritike onih intelektualaca u našem društvu koji, kao mi,dolaze iz građanskih ili malograđanskih sloh~va ili načije je formiranje, čak i ako potiču iz radničke klase,delovao položaj i funkcija intelektualaca u buržo3.sko:n33 Marksizam u svetu 513