Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

gitimiziranje objašnjenje nekog društvenog sistema i njegovoodslikavanje u misli u vidu lažne svesti. U posle-­ratnom periodu stav nemačkih intelektualaca premaideologiji se postepeno menjao u oba ova smisla. Štaviše, priroda ideologije u drugom smislu, tj. kao legitimizirajućegobjašnjenja, takođe je doživela promene uovom periodu i one su nastupile žezdesetih godina. Potrebnoje, prema tome, razmotriti te dve ideologije, dveteorije društva koje su od rata na ovamo u ZapadnojNemačkoj bile na snazi, pre nego što se pređe na razmatranjetoga kako je ova promena uticala na stav nemačk,ihintelektualaca.Prvu teoriju društva i raspodele moći u tom društvučinilo je demokratsko-pluralističko stanovište pokojem je uspostavljanje tržišne privrede već pedesetihgodina stvorilo pluralističko društvo u Zapadnoj Nemačkoj.Ova se teorija zasnivala na predpostavci da je moću Federalnoj Republici kompetitivna, fragmentirana irazuđena. Prema tome, po prvi put u istoriji Nemačke,postojalo je, navodno, takvo društveno uređenje kojeje bilo uporedivo sa drugim zapadnjačkim uređenjimačiji je navodni demokratsko-pluralistički karakter odavnouspostavljen. Ovaj model moći jeste model "balansirajućegdruštva"25 koje sačinjava mnoštvo nezaViisnih,relativno jednakih a međusobno suprotstavljenih grupa,čime se obezbeđuje da ni jedna grupa ili pojedinac nebude u situaciji da zgrne preveliku moć, da nijedan interesne može da se nametne ostalima, da su sve politikerezultat kompromisa, drugim rečima, niko ne dobijaonoliko koliko bi želeo ali svi dobijaju neštu2 6 •Shodno tome, postojanje opšteg prava glasa i građanskihprava - uključujući pravo slobodnog izjašnjavanja,udruživanja i opozicije - garantuje svakom članu društvamogućnost učestvovanja u nekoj fazi procesa donošenjaodluka i obezbeđuje to da država mora, u krajnjojliniji, reagovati na ciljeve i zahteve raznih, međusobnokonkurentnih grupa i interesa 27 •To je u suštini statičko shvatanje demokratije premakojem se na opšte pravo glasa i konkurenciju su·protstavljenih i'nteresnih grupa gleda kao na krajnje tačkedemokratskog progresa. Osim toga, teorija o balansirajućemdruštvu pretpostavlja da su interesne grupekoje se nalaze u konkurenciji međusobno nezavisne i daje država aparat koji se automatski reguliše balansira-32825 e Wright Mills, The Power Elite, New York, 1959, str. 243." Isto, str. 246.27 Miliband, naved. delo, str. 4.njem konkurentnih i suprotstavljenih interesa. Kao štotvrdi Ralph Miliband (Ralf Miliband), prvi rezultatove teorije jeste isklju6ivanje shvatanja da bi državamogla biti u priličnoj meri specifična institucija čiji jeosnovni cilj da u društvu odbrani ,i obezbedi prevlastinteresa određene klase 28 • Prema ovoj teoriji takvih prevlađujućihklasa, interesa ili grupa nema. Umesto togademokratija se održava i štiti putem konkurencije različitihinteresa. Ova konkurencija, koju sankcioniše ištiti država, raspodeljuje i ograničava moć svake pojedinegrupe.Drugi rezultat ovog pluralističkog shvatanja društvajeste to da demokratiju treba shvatati kao nešto što jeostvareno i potpuno, jer reći da su konkurentski interesi"u ravnoteži" znači oceniti status quo kao idealno stanje.Prirodno, ovim se ne isključuje parcijalna kritikapreovlađujuće društvene strukture. Ali, takva se kritikaartikuliše unutar afirmativnih okvira kojima se nastojaojačati i unaprediti društveni sistem čiji je suštinski demokratskikarakter shvaćen kao čvrsto uspostavljen.Ekonomski pandan ovog plural,ističkog shvatanja demokratijejeste insistiranje na kapitalističkoj ekonomskojstrukturi kao nužnoj pretpostavci. Schumpeter(Šumpeter), na primer, smatra da je savremena demokratijanastala zajedno sa kapitalističkim ekonomskimsistemom i da je sa njim kauzalno povezana 29 • Ekonom-'sko utelovljenje ovog pluralističkog društva u ZapadnojNemačkoj trebalo je da pruži Erhardova društvena tržišnaprivreda, koja je navodno, bila zasnovana na idejio slobodnoj konkurenoiji. Prema ovom ekonomskomkonceptu smatralo se nepoželjnim da jedna grupa ras·polaže sa suviše ekonomske moći. Da bi se ovo sprečiloi da bi se obezbedila nesmetana konkurencija državaje zamislila "Das Gesetz gege n Wettbewebbeschrankungen"(Zakon protiv ograničavanja konkurencije). Nijebez značaja. međutim, činjenica da je ovai zakon primenjensamo u pet slučajeva. Objekt,ivna funkcija društevno-tržišneprivrede nije bila u tome da spreči nastajanjei rast monopolske moći, već da obezbedi i produžirestauraciju kapitalizma tj. ekonomskog sistemakoji bi olakšao akumulaciju irealizaoiju kapitala 30 •23 Isto, str. 5." Vid. Jozef Šumpeter, Kapitalizam. socijalizam i demo/aatija,Kultura. Beograd, 1960."Vid. na primer, analizu društveno-tržišne privrede kodHusler, Kraiker, Scherer, Schlotmann. Welteke, Deterl11illantender westdeutschelZ Restauratiol1, Frankfurt, 1973, str. 236--247.329