Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

ma; mada je pisao još 1844. godine Marx je već u Nemačkojideologiji uočio i anticipirao treću moo-ućnostvezanu za položaj intelektualaca. Pođemo li ol' podelerada na lUTIni i fizički rad, Marx dokazuje da se "ovajrascep u unutrašnjosti ove klase (vladajuće - Prim.prev.) može ... razviti između njena dva dela čak i u nekuvrstu sukoba i neprijateljstva, ali to otpada pri svakomsudaru koji d.ovodi u opasnost samu klasu, a čime isčezavai pr'ivid kojim bi se činilo kao da. vladajuće mislinisu misli vladajuće klase i kao da bi imale moć koja serazlikuje od moći ie klase"6. Marx ovde kao da predviđasituaciju koja u ovom trenutku karakteriše mnoge kapitalističke"demokratije". Ovo zbog toga što, naročito u takozvanom"pluralističkom društvu", u kojem intelektualacima priliku da deluje kao neka vrsta glasnogovornikaili "predstavnika", njegova uloga kao društve'flOg kritičarapoprima afirmativan karakter u tom smislu štonjegova (ili njena) puka egzistencija, veće mogućnostiza artikulisanje sV\3snosti i mogućnost da se kritikujupojedini aspekti postojećeg društvenog uređenja, govOreo slobodi l~?ju pojedinac navodno uživa u izražavanjustavova kOJI se mogu protiviti ili dovoditi u sumnjustatus quo. Pod uslovom da se ekonomska osnova društvenogsistema ne dovodi u sumnju, kaže Mi1ibandkritika tog sistema, koliko god bila oštra, može biti vrl~korisna "pošto omogućuje živu, mada bezopasnu raspravui iznošenje rešenja za probleme koji odvlače pažnjuod onog ključnog problema"7, koji se sastoji u tome štoje društveni poredak zasnovan na privatnom vlasništvunad sredstvima za proizvodnju i što mu je osnovni pokretačkimt~hanizam trka za profitom. Upravo ovu, veomafunkcionalnu, kripto-afirmativnu ulogu sadržanu uizražavanju kritike bez opasnih posledica, Marcuse (Markuze)anaLzira naširoko pored ostalih dela, u lednodil1lel1zional17011Zčoveku, podvodeći je pod opštu kategorijurepresivne tolerancije.Osvrnemo li se, međutim, na savremenu situacijuu Zapadnoj Nemačkoj, nijedna od ovih uloga, niti konzervativnaniti funkcionalistička, ne odgovara u potpunosti;otuda potreba da se redefinišu kriteriji određivanjaintelekwalca. Prvi od njih predstavlja kvalitet kojise najčešće povezuje sa intelektualcem, a to je sposobnostda iznosi mišljenje i stav u pitanjima koja leževan neposredne sfere njegove specijalizacije i kompeten-6 Nell1ačka ideologija, str. 48.7 Ralph Miliband, TJze Slate ill Capitalist Society, London,1973, str. 233.322cije. To je, u suštini, definicija koju nam pruža i Lepsiustj. intelektualac je "osoba angažovana u nekompetentnojiH legitimnoj kritici"s. Ili da pomenerno i definicijuPaul Barana (Pol Baran): "intelektualac je osoba kojana sistematski način pokušava da poveže sav ili svesektore na kojima trenutno deluje sa drugim aspektimaljudske egzistencije"9. U tom smislu, nije loše podsetitise da je egzistencija intelektualca moguća jedino usledpodele rada na umni i fizički. Zbog toga intelektualcau ovom kontekstu treba razumeti kao nešto što je različitood one vrste ljudi koje bi, možda, mogli nazvati"umnim radnicima", ali koji nisu u stanju da se vinuvan granica delatnosti u kojoj su kompetentni. U svomekstremnom vidu to je ona vrsta ljudi koju s podsmehornnazivamo fah-idiotima (profesionalno ograničenim);upravo polarna suprotnost ovoj grupi jeste ono što biintelektualac trebalo da predstavlja. Rečeno na jedanopštiji način, čini mi se da Wright Mills (Rajt Mils) u­pravo ovo ima na uml: kad govori o "sociološkoj imaginaciji",tj. "kvalitetu uma koji na najdramatičniji načinobećava razumevanje naših intimnih realnosti u njihovojvezi sa širim, društvenim realnostima"lO.Međutim, ova uloga društvenog kritičara sama posebi nije dovoljna; ona mora biti tesno povezana sa drugimelementom - a to je bavljenje ideologijom. Ja ćukasnije nešto opširnije objasniti šta se podrazumevapod izrazom "ideologija"; za sada mora se reći samotoliko da, u ovom kontekstu, izraz "ideologija" ne shvatamkao sinonim za "dogmu". Biće dovoljno da kažemda onaj specifični kvalitet o kojem ovde govorim Brecht(Breht) definiše kao funkciju savremenog umetnika,funkciju 1 cie%giezertri1mmenl11g ili pnkazivanje i iska·zivanje protivrečnosti između vladajuće teorije društvai raspodele moći s jedne, i stvarnosti toga društva, sdruge strane.Treći bitan kvalitet jeste ono što bi se moglo nazvati"transcendentalnim elementom kod intelektyalaca ili,drugim rečima, želja ne samo da se stvarnost kritikuje\'eć i da se prevaziđe, da joj se suprotstave ideje i vrednostikoje joj nisu saglasne. To je sasvim sigurno ono našta je Marcuse mislio kad je rekao: "Intelektualci ne, Lepsius, naved. delo, str. 88.9 Paul Baran, "Das Engagement des Intellektuellen", u: Baran,Fricd, SaIYator.;, Iwcllckwelle ulld So;:.ialislIllls, Bellin, 1968,slr. 4.10 C. Wright Mills, The Sociological Imagination, London,1970, str. 22.323