Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

~l,ajuri: Februara 1965. "Italijani" su vodili još uvek tes~.ublt!m .na zaštitnici. Clarte je zahtevao destaljiniza­CIJU FKP l uspostavljanje istinske demokratije unutar~ar~tije. Jedinstvo akcije, pisao je list, ne podrazumeva~e~mstv~ miš.lj~nja. ~ac~:)Ualni" biro .DEC, u kojoj jeJ?~ l..~vek,"domlmrala "IlahJanska struja - pisao je Par­LlJI zal~cl s~ :1a njeno "radničko" nepoverenje premastudent.lma l 1l1telektualcima. Inicijative DEC se kažese u pIsmu, "sistematski koče od strane rukov~::lstvaPartije ..."Sve u svemu, zahtev za iskrenom destaljinizacijomp.redst.~vljao je najsadržajniji elemenat jogunaste politIke,uEC. U. odnosu na mađarsku revoluciju, stavC:lar~ea s~ r;;tzh.kovao od stava Partije. D februaru 1963.lr.~t Je ?b.J.avlO Jedan članak u kome se osuđivala korup­CIJa kOJa je vladala pod Rakošijem i insistiralo na ishel~0n:-idea~i~mu prvih manifestacija u oktobru 1956. Se­I ~acI s~. bIll teroris ani na kolektivnim dobrima; pod stan:o.:~·~zllnom. petina stanovništva bila je stavljena podPOlICIJS~U pnsmorru. Sada, u 1963, situacija se znatnopopra:Ila - ali .Clarte je podvlačio razlike u pojedinimstavovIma stare l mlade generacije u Mađarskoj.Kada je .Alain For'ner izjavio da je sovjetska kulturaumrla.. ~a Majakovskim a da nije oživela sa Jevtušenkom-: CK je pobesneo; Među njegovim članovima jedino jeAragon pokazao neKe znake razumevanja. "Studenti su"- upozor~vao je on I~a Ce~tralnom komitetu početkom1963. - "IzraslI u perIodu Između XX i XXII kongresa.Može se shvatiti kao prirodno - čak i ako je ;epra­~edno - to što su oni došli dotle da traže od nas dalm položimo račune". Januara 1965. Clarte ie izjavio da~e povratak len j in izmu "ne može postići uzastopnim mahmre~ušima, parcijalnim korekcijama, uz to još i zaka~nehm,drugorazrednim i potajnim, kao da se leči~eKa mala, beznačajna ranica na leđima nekog džina _l d~ .... na iz~~ed "liberali" ostaju i nadalje~ u osnoviprozetI prevazIđenom orijentacijom.83. Partijsko vođstvo je na to žestoko reagovalo. D tokuJe~ne odlučujuće sednice CK koja je o~držana marta1903. Roland Len?y se žali.o kako se suviše veliki brojstud.enata komumsta praVI kao da su neke važne ličnostI.On je citirao jedno pismo Engelsa Lafaraueu iz18~O. o. nemačkim studentima: "Oni smatraju bU~'žoaski~l1lVerzItet za socijalistički Saint Cyr koji im daje pravoaa ulaze II redove Partije sa zvanjem oficira, ako ne i274SJ Le Monde, 21. januar 1965.Generala" .S.! Filozof Lucien Seve je na to dodao da u~raanizaciji Bouches du Rone mnogo mladih komunistane b vodi računa o svom neznanju ni o onome čemu bi ihstariji moali da nauče. Oni često odbijaju da diskutujusa ljudim~ kao što je on i bojkotuju pr:edavanja. naNovom univerzitetu u Marseju. Jedan mladI rukovodIlacDEC mu je suprotstavio citat iz Lenjinovog dela Šta da.se radi? - da bi mu saopštio kako samo intelektualclmogu unositi socijalističku teoriju u redove radnika.Guy Besse, model "tvrdog" staljiniste, žalio se na neskromnostmlade generacije, naročito u Latinskom kvar·tu Pariza. Pre petnaest-dvadeset godina - kaže - studentisu sami tražili da slušaju starije. (Na kraju sa·stanka Aragon je odgovorio Besseu da su mladi uvekželeli da rade po svojoj volji.)Pratija je zahtevala čvrsto svrstavanje UEC na. li·niju PartIje. DEC nije bio nezavisna politička orgamzacija,već organ Partije. Teorijski, generalni sekretar UE.CAlain Forner udovoljio je ovom zahtevu, ali je dao svoJeprincipijelno tumačenje:"Da bi se ostvarila u životu Lenjinova formula da će,sinovi doći do komunizma drugačijim putevima negonjihovi očevi' i da se ,masovni karakter omladinskihorganizacija meri njihovom sposobnošću da ose~aJu,odražavaju i izražavaju zahteve, težnje i romantIza~koji su svojstveni onim slojevima kojima se ove orgamzacijeobraćaju' - mora li postojati naprosto neka platformao savezu, ili se mora od strane komunista ponudititačna i detaljna analiza u oblasti univerziteta, nacionalnogi međunarodnog života, i na bazi programa Partijei svih pitanja koja se postavljaju pred studenteukazati na kratkoročna i dugoročna rešenja ?"85Na VI kongresu Unije studenata komunista u februaru1963. ovo mišljenje bilo je odobreno sa 168 glasovaprotiv 76. For'ner je bio pozvan u CK. Njegovo istupan~ena Kongresu koje je, izgleda, počivalo na njegovoj ubec1enostida je stav UEC istovetan sa stavom Partijeizaz\'zt1o ie bes CK. Garaudy je, na primer, brutalnozatražio od Fornera - da ili ne. Nekoliko dana kasnije,Forner je vratio udarce jedan za drugim osuđujući potcenjivačkistav Partije prema studentima, kojima sesamo upućuju direktive. 86 "Kleveta" - odgovorio je nato Roland Leroy.Les Etudial1ts COl1ZlIlwlŽstes face aux grands probleilzes denotre epoqlle, Paris 1963, str. 22.ES Clarte, februar 1963, str. 33.86 Le Monde, 7. april 1963.275