Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

to, Marcel Servin (Marsei Serven) ga je optužio da gaji"patološko nepoverenje" prema rukovodstvu Partije. slNekoliko dana kasnije Marc Beigbeder (Mark Bebede)bio je smenjen sa dužnosti zato što je rekao da su rukovodiociPartije najverovatnije znali istinu o rehabilitacijama,pa prema tome duguju aktivistima - koji sunjihove žrtve - neko objašnjenje i neko izvinjenje. s2Četvrtog juna Stejt Department je objavio kompletnitekst Hruščovljevog govora. Bes i poniženje obuzeli suu tom trenutku sve partije na Zapadu. Politbiro FKP17. juna je javno izrazio žaljenje zbog uslova pod kojimaje govor bio objavljen i upustio se u malo neuobičajengest nediscipline izjavljujući da objašnjenja koja su datao Staljinovim greškama, njihovom korenu i okolnostimapod kojima su se one razvile nisu zadovoljavajuća.Neophodna je ozbiljna marksistička analiza koja bi utvrdilaokolnosti koje su omogućile Staljinu da ostvarisvoju ličnu vladavinu. i3 Sličan zahtev fon:nulisan od straneTogliattija svedočio je o stvarnoj, iskrenoj želji zareformama u krilu Partije, ali što se tiče FKP - ovoje bilo sumnjivo. U potrazi za direktivama, FKP je poslalajednu delegaciju u Moskvu. Pod pritiskom, KPSSje sastavila izjavu pod naslovom "Kako je savladan kultličnosti u SSSR". Već 6. juna CK Komunističke partijeFrancuske požurio je da komentariše ovaj dokument -izjavivši kako se radi o "dubokoj i sasvim zadovoljavajućojanalizi skupa okolnosti u kojima se kult ličnostiStaljina mogao razviti. Rezolucija pokazuje ... da bi bilopogrešno tražiti izvore ovom kultu u prirodi sovjetskogdruštvenog uređenja".S4Mada su staljinisti čvrsto zbili svoje redove, ipaksu se na građevini počele pojavljivati pukotine. Jean T.Desanti nadugo se bio raspisao o greškama Trockog iBuharina u jednom članku u La nouvelle Critique. Ali,posle govora Hrusčova njegov prilog u broju za juliavgustdobio je sasvim drugačiji ton. Suprotno ServinuiKasanovi, Desanti je izrazio svoje duboko žaljenje zboggrube intervencije Partije u sporu oko Lisenka, u komeje on imao dominirajuću ulogu, mada nije bio naučnik.U tom sporu Desanti je ispoljio tromost duha koja secesto ogledala u slepom citiranju Lenjina i priznao je dasu, kao i on sam, komunistički filozofi pogrešili stavljajućipod istu "idealističku" etiketu ličnosti koje su među-25651 Le Monde, 2. juna 1956.52 News Chronicle, ll. juna 1956.5J The Anti-Stalin Campaign, str. 169.s4 Histoire du PCF (priručIl.i!k), Paris 1964, str. 613.sobno toltko različite kao što su Kant, Husserl, Bergsonl Merleau-Ponty (Medo-Ponti).5sTo da je Jean Kanapa, glavni urednik časopisa,odobrio objavljivanje ovoga članka - bilo je vrlo karakteristično.U julu, XIV kongres Partije bio je vrlo veštomanevrisan; na njemu se mnogo govorilo o reformamabrižljivo nastojeći da se one izbegnu u praksi. To jesamo povećalo zategnutost među intelektualcima. Partijaje ipak morala malo da popusti: dozvolila je da se pojavinekoliko kritika u zvaničnim organima i pravila se kaoda je spremna da prihvati atmosferu slobodne diskusije,nadajući se da će na taj način zadržati uza se intelektualce,a da im pri t:Jm niučemu značajnijem ne popusti.Ova politika mogla je zaista i da uspe da nije nagloizbila mađarska kriza.Revolt intelektualaca u Mađarskoj manifestovao sepretežno u Klubu Petafi, kome je uspelo da izbegneraspuštanje zahvaljujući svrgnuću Rakošija u junu 1956.Dobar deo francuskih intelektualaca znao je za reformekoje su planirane u Klubu Petafi još od početka oktobra,kada je pisac komunista Tristan Tsara (Tristan Cara)došao iz Budimpešte i izjavio da Klub Petafi izražavamišljenje većine mađarskog naroda. Nastala je paradoksalnasituacija: AI'agon je odbijao da objavi mišljenjeTsare u Les Lettres fram;aises, dok im je mađarski uredza štampu u Parizu dao najveći publicitet. Pored nizamučnih zapažanja za Francuze, Tsara je izjavio i daRajkova udovica zamera Wurmseru što je tražio da ona"oprosti" onima koji su, kao on, klevetali njenog muža1949. godine.'" A 18. oktobra, kada je Sekretarijat Partijeizrazio javno žaljenje što je mađarski ured za štampuobjavio izjave Tsare, postajalo je sve jasnije da brigaJa se očuva obraz nije bila najmanja među preprekamakoje su stajale na putu ka destaljinizaciji.Snaga revolta intelektualaca u Francuskoj tek se upunoj meri osetila početkom novembra, posle druge sovjetskeintervencije i zbacivanja vlade Nađa. Sedmog noyembrakomunisti Claude Roy (Klod Rua), Roger Vailland(Rože Vaj , J. F. Rolland (Ž. F. Rolan)5i i ClaudeMorgan potpisali su, zaiedno sa VerCOl-som (Verkor),Sartrom, Simonom de Beauvoir (Simon de Bovoar) iLouisom de Villefosscom (Luj de Vilfos) pismo u kome55 J. T. Desanti, "Les inlelIeclueIs et le communisme". LNe,juli-avgust 1936, str. 97." Lc Figaro, 19. oktobra 1956 ..57 J. F. Rolland, rođen 1922, profesor istorije na licejuVoltaire.17 Marksizam u svetu 257