Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

su u poziciji da razgolite vIa di"? e laži, ~a. ana~iz~rajupostupke prema njihovim uzrocIma, motivIma .1 . ces~oskrivenim namenima. Bar u zapadnom svetu 0111 ImajUmoć koju daje politička sloboda, pr,istup .i!lfor~macijan:ai sloboda izražavanja. Zapadna demokratIja ooezbeđuJesamo jednoj određenoj manjini dovoljno slobodnog vremena,materijalnih mogućnosti i sposobnosti da tragaza istinom koja leži skrivena iza vela iskrivljenosti,pogrešne interpretacije, ideologije i klasnog interesa krozkoje nam se predstavljaju događaji iz savremene istorije.Prema tome, zahvaljujući jedinstvenim privilecrijamakoje uživaju intelektualci, njihova odgovornost je,dakle, mnogo dublja od onoga što Macdoland zove,odgovornost naroda'.Spor koji je Macdoland pokrenuo je isto toliko namestu danas koliko i pre dvadeset godina. Teško možemoizbeći da se upitamo do koje je ~1ere američki narododgovoran za divljački napad Amerikanaca na, ugla\'­~lOm, bespomoćno seosko stanovništvo Vijetnama - jošJedno zverstvo u eri koju Azijci vide kao ,Vasko da Gamae.r~l~' .s,:"etske .~~torij~. Što se tiče onih od nas koji su ut1S1111 l apatiji stajali po strani dok se o\'a katastrofa?oga?"ala tokom prošlih dvanaest godina, zapitajmo sesta ce o nama reći istorija? Samo oni najneosetljivijiIr:Og U po~~ći od v ov~ pitanja. Želim da se na njih vratim.k~sl11Je, posto Iznesem neke primedbe o odgovor-11?St1 ll~telektualaca i o tome kako se oni, u praksi sredmon:,sezdes~tih godina pripremaju da se sa tom odgovornoscusuoce.. U ~~g:)Vor~ost intelektualaca spada da govore istinu: razgohcuJu laz!. 0\'0 bar izgleda dovoljno istinito da mo­.ze da prođe bez komentara. Ipak nije tako. Za modernogmtelektualca to nije Eopšte očigledno. Tako Martin Beide':gg~r (~1a?ti:1 ~ajdege.r) piše u~ pro-Hitlerovoj deklaraciji19.)3. ~la ]e.,Istma otknyanje onog što čini iedan narod određe~l1rr:,,~asnim i jakim u njegovoj akciji i znanju';ovo. Je J~all1a vrsta ,istine' koju je pojedinac odgovoi:and~ .. Jzr~l. A:nerikanci imaju tendenciju da budu otvorel1!J1.~d? Je od Artura Schlesingera (Šlczinger) Ne,,':' ork llzunes zatražio nuvembra 1965. da objasni razlikulzr:ne. đu . njegove štampane verzije o incidentu u ZaliyusYln.'p.J one koju je dao za novine u vreme napada.~n J~. ]edno.stavvno izjavio da je lagao; a nekoliko dana"asnIJe on Je cak pohvalio TajIlls što ie zataškao infor­:l1aciju o planiranoj invaziji u ,nacioi-Ialnom interesu',l\:ako je objasnila grupa nadmenih i povodljivih 1 iu:Eo kojl1na je Schlesinger dao tako laskavu sliku u svom106nedavnom prikazu Kenedyjeve administracije. Nije naročitoznačajno to što je jedan čovek sasvirri-zadovoljanšto laze u ime stvari za koju sam zna da je nepravedna,ali je značajno da takvi događaji izazivaju tako maloreakcije u intelektualnoj sredini - niko se ne buni,na primer, da ima nečeg neobičnog u tome što se jednaod glavnih katedri humanitarnih nauka nudi istoričarukoji smatra svojom dužnošću da ubedi svet da agresijana neku susednu zemlju, podržana od strane Amerikanaca,nije agresija. A šta da se kaže za neverovatnugomilu laži od strane naše vlade i njenih predstavnikaLl vezi s vijetnamskim pregovorima? Činjenice su poznatesvima onima koji su zainteresovani. Domaća i stranaštampa iznele su dokumentaciju kojom opovrgavajusvaku izmišljotinu ako se pojavi. Međutim, snaga propagandedržavnog aparata je takva da građanin koji sene upušta u dublja istraživanja o toj stvari teško možeda se nada da će se suprotstaviti vladinim iskazimaV", 1Cll1Jemcama' .l Takav istraživački zahvat je sada ostvaren i objavljen kao'Citisel1s' White Peper (Bela knjiga 'građana'): F. Schurman, P. D.Scott and R. Zelnik, "The polItics of Escalation in Vietnam"(Politika eskalacije u Vijetnamu), New York, Fawcet World Library,and Boston, Beacon Press, 1966. Za dalje dokaze o američkomodbacivanju inicijative Ujedinjenih nacija za d:iplomatskorešenje, neposredno pre velike eskalacije u februaru 1965. godine,vid. Mario Rossi: "The U. S. Rebuff of U Thant" (SjedinjeneDrzave odbacuju U Tantove predloge), New York Review OTBooks, 17. novembra 1966. godine. Vid. takođe Theodore Draper:"How Not To Negotiate" (Kako da se ne pregovara), New YorkReview of Books, 4. maja 1967. Nadalje postoji dokumentacionimaterijal ,kao dokaz o pokušajima Narodnooslobodilačkog frontada se uspostavi ,koaliciona vlada i da se to područje proglasi neutralnim,što su Sjedinjene Države i njeni sajgonski saveznicIsve odbacili - Douglas Pike: "Viet Cong" (Cambridge, Mass., TheM. L T. Press, 1966). Pri čitanju materijala oveposlednie vrstemora se vodi,ti računa da se pravi razlika između priložene dokumentacijei "zaključaka" koji se daju, iz razloga ikoji su nižeukrat,ko navedeni {vid. napomenu 330Interesantno je zapaziti prva, ponešto neiskrena reagovanjana "Polit;ku eskalacije" od strane onih koji brane naše pravoda pokorimo Južni Vijetnam i postavimo vladu po našem izboru.Na primer. Robert Scalapino UVelt' York Times lviagazille, ll.decembra 1966) tvrdi da teza knjige sugeriše da su naši vođe"dijabolitni". Pošto nijedan čav.:k koji ispravno misli u to nemože poverovati, teza se odbacuje. Pretpostav.Jjati drugo pokazivalobi "neodgovornost" u jedinstvenom smislu reči - smislukoji daje ironičan obrt naslovu ovog poglavlja. On nadalje ukazuje~nanavodnu glavnu slabost u sižeu knjige, naime, propustda se uvidi da bi ozbiljan pokušaj s naše strane da potražimomogučnosti za diplomats,ko rešenje bio tumačen od naših protivn;'k:!kaf) znak slabosti.107