Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

mnoštvo podeljenih pritisaka koji su već skrenuli SDSustranu takođe ugrozilo i antiratni pokret. A što je jošvažnije, Richard Nixon je konačno likvidirao rat i tokomvremena, nakon postizanja dugog, zakasnelog detantas Maovom Kinom, povukao sve američke trupe izVijetnama. Završetak rata, kombinovan s ozbiljnom recesijomkoja je naročito pogodila koleške diplomce, odvratioje studente i mlade profesionalne radikale od jeretičkeodbrane društvenih interesa ka obrađivanju vlastitihvrtova. Ovo je značilo kraj. Odnosno, kako je jedanlider nove levice rekao Nicholasu von Hoffmanu(Nikolas fon Hofman) iz Washington Posta 1973. godine:"Revoluci j a je gotova, dete!"Ja lično smatram da je ona bila ta koja je isteralaSjedinjene Dražave iz Vijetnama. Istina je da je američkivojni peraz bio nezaobilazan element u ovom rezultatu.Upornost Fronta Nacionalnog oslobođenja iscrplaje strpljenje američke javnosti, koja nije bila spremnada se žrtvuje onoliko dugo koliko je vijetnamski sukobzahtevao da bi se pobedilo. Podjednako značajno je, međutim,bilo sve prisutnije osećanje, koje je levica dramatičnor:aglašavala, da ovaj rat predstavlja moralnobankrotstvo. Mada su mnogi konzervativni Amerikancibili uvređeni taktikom mirovnih demonstranata, bilo jeteško ignorisati većinu onoga što su radikali govorilio bestijalnosti i nepravednosti ovog sukoba. Antiratnalevica često je dovodila konvencionalne Amerikance uantagonističku poziciju, ali je isto tako uspela da bocnenjihovu savest. Negde 1969. ili 1970. godine postalo jestvarno nemoguće svim razumnim ljudima i ženama dai dalje poriču činjenicu da ovaj rat predstavlja nemoralan,besmislen fijasko.Da li je nova levica i u unutrašnjem životu zemljepostigla išta što se po značaju može porediti sa ovim?Na ovo je već teže odgovoriti. Na jednoj strani, u tokutrežnjenja posle zapanjujućeg McGovernovog poraza iNixonovog ukidanja socijalnih programa Velikog društva,teško je bilo izvući trajnije rezultate iz više od decenijeduge radikalne agitacije. Čak i u Berk1iju, najradikalizovanijojzajednici u zemlji, jedna koalicija radikalaje 1973. godine poražena u trci za ulazak u gradskoveće, i to od jedne grupe umerenihY U drugim zajednicamaje očigledno došlo do odlučnog zaokreta udesno.Svakako da je radikalni senzibilitet kojim su bili pro-15 Ovi izbori, aprila 1973, u stvari su samo jedllome odčetvorice radikala doneli dov{)ljno glasova da bude izabran ugradski savet Berklija.368žetI neki proarami Velikog društva pod Johnsonom(Džonson) sko~'o svugde opao. Danas je malo političarakoji bi se usudili da uzdignu stare zastave s parolamaPotucite bedu", "Kraj diskriminaciji", "Kontrola zaj'edince"ili "Crna snaga". Izgleda da se čak i pokretza oslobođenje žena, kasni plod celokupnog pokreta, našaou teškoćama. Prema poslednjim izveštaj ima, ustavniamandman o pravima žena, nakon prepirki u dvadesetaki više zakonodavnih tela, nailazi na snažnu opozicijui u ostalim državama.Međutim, to je samo vidljiva površina - ono što senajlakše može zapaziti u sadašnjem trenutku. Postoji lijoš nešto ispod toga'? Verovatno da toga ima. Tod Gitlinje u leto 1972. godine pisao.: ,,~okret je svuda; ~n m?~d~postoji kao neotelovlJena Ideja, kao r:ekakav lstorIJ.shduh koji je stigao suviše rano ili preKasno ... Ukollkopokret postoji, on postoji uprkos sebi samom, zbogtoga što je mnogim ljudima potrebno da veruju u njega- a to je zbilja čudna i nestabilna egzistencija. 16Mnogi bivši lideri r:ove levice čekaju sada podesnijupriliku, neki povoljniji trenutak, kada će hiljade onihkoie je pokret radikalizovao ponovo biti spremne zaakciju, ili kada neka druga kohorta mladih ljudi i ženaotkrije da život u bogatoj Americi nije dostojan poštovanja.Ti bivši lideri se sada pitaju u čemu su pogrešilij pokušavaju da razviju nekakve teorije o promenama udruštvima koja su "prevazišla doba oskudice" i u kojimaviše neće vrebati zamke dogmatskog marksizma.Ovih dana oni uglavnom govore o mladim radnicima kojisu nezadovoljni dosadom i beživotnošću montažne trakei predviđaiu da se u tom nespokojstvu radnika krijejedan radikalni potencijal. Realnije gledano, oni se nadajuda će možda ponovno internacionalno uplitanje(koje bi se moglo porediti s vijetnamskim), depresijakoja će probiti vrhove koji sada određuju radno tržište,nekontrolisana inflacija ili novi, snažniji talas rasnoggneva - ma koja od tih stvari, od kojih niiedna nije izvandomena mogućeg u sadašnjem američkom društvu- obnoviti moral levice i ponovo uskomešati vrtlog nezadovoljstvakoji trenutno miruje.U međuvremenu, najvidljiviji tragovi radikalnih šezdesetihgodina su stil života i kulturne vrednosti onakokako ih ~shvataju oni odrasli koji su sazreli nakon 1960.godine. Ironija je da je iz poslednje, "crvene decenije",preživeo upravo onaj emocionalni, neraciqnalni efekat15 Todd Gitlin, "Toward a New New Left", Partiza1l Review,leto 1972, str. 458.24 Marksizam u svetu 369