Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Razume se da su svi vodeći rukovodioci Partijedodali svoj deo tamjana, već prema tome kakav su položajzauzimali u hijerarhiji. Godine 1946. Aragon je pevaoslavopoj ke redom Cachinu (Kašen), Monmousseauu(Monmuso), Duclosu (Diklo) i Frachonu (Frašon),;;t uzeo je bio u odbranu i "slavnog organizatora brigada,čoveka koji je u Madridu kao i u Odesi spasao po drugiput čast Francuske"35 - Andre Martyja (Andre Marti),koga je Hemingvej omalovažio u romanu Kome zvonazvone. (Sedam godina kasnije Aragon, odlučno na liniji,napravio je od Martyja Titovog agenta, koji je smeraoda likvidira Partiju posle rata. l '> Što se tiče Duclosa, kojije u odsustvu Thoreza uzeo u svoje luke uzde, ni onnije bio zaboravljen: Aragon i Eluard posvetili su mupoeme, a brojni umetnici-komunisti naslikali su njegovlik na platnu. Cacnin, veteran, bio je takoc.le objekt ulagivanja.Eluard mu je posvetio pesmu U ime prijateljstvau kojoj se kaže: "Zahvaljujući Tebi, dragi Marsele, jasam još mlad".li Fougeron (Fužeron) je Jiačinio njegovportre, na kome je okružen decom koja nose cveće, a:r:nisleći na Casanovu (Kazanova), revnosnoO' učenikazdanova, Guillevic je napisao svoju poemu U o~o majskojutro.Ne odričući iskrenost ovim hvalospevima ne zaboravljajućipri tome da su u izvesnim slučajevi~a komull!stički.lideri bili izuzetni ljudi, čija je odanost radnicI.ma.bIla .neosporna,. ipak se mora konstatovati da je upItanjU brla rabota lednog aparata i dejstvo jedne odr'eđeI?-ei~eolog.i:je: TokC?m t~-i godine posle StaljinovesmrtI mIm kOJI Je prOIzvodIO pohvale funkcionisao jeneprekidno. Kada je došlo do šoka, početkom 1956. gOdine,Partija i njeni intelektualci bili su još uvek okol:-'elistaljinisti... Mesec dana pre XII kongresa Partije objavliivanjekn lIge Pierre Hervea (Pjer Erve) Revolucija i fetiši izazvaloje mali skandal. HenTe, čiji je individualizam nadživeonjegovu karijeru staljiniste, kritikovao je II knjizipartijsku birokratiju, odnosno - kako je reho - "njenuvulgarnu plebejštinu" i njen prezir prema intelektualcima.Ako bi trebalo, govorio je on, uvek podržavatiPartiju zato što predstavlja radničku klasu, onda bitrebalo u ime istog fetišizma podržavati iLaburističkupartiju, odnosno AFL u Americi. Citirajući opširnoMarxa, Lenjina, pa čak i Staljina, on je tumačio njihovo25235 L. Aragon, L'Homme COli1li1l11zžste, l, str. 24.36 L Aragon, L'Hol11111!' commll,7ist!'. TI, str" 302.J7 P. EIuar·d. naved. delo, str. 182-183.učenje na način kao da su, pod određenim okolnostima,oni davali prednost mirnom prelazu ka socijalizmu. 38Neizbežno, Pierre Herve je morao da dobije svojupordju kazne, koju je malo pre toga delio tvrdoglavima."Zaista, primetio je Guy Besse (Gi Bes), gospodin Dalesnije mogao ni sanjati da ima tako poslušnog komentatora."3YClaude Morgan (Klod Morgan) - jedan drugipobunjenik - obratio se Etiennu Fajonu (Et jen Fažon),danu Politbiro a, pismom da bi izrazio svoje "mučnoiznenađenje" povodom Bessovih uvreda. SekretarijatPartije požurio je da objavi odgovor Fajona - ne objavivšiu isto vreme i Morganovo pismo. Fajon je u tompismu stavljao do znanja Morganu da, uprkos kritikaHerveove knjige, njegovo pismo objektivno predstavljaakt solidarnosti sa Harveom i sled stveno tome agresivniakt protiv Partije. U isto vreme on je poricao da suunutar Partije nametnuta ograničenja u diskusiji. 4DVrlo uzbuđen zbog kritika koje su se na njegasručile sa svih strana, a posebno zbog kritike Sartrea kojiga je optužio da je pao u refonnizam 41 - Herve jepohi~ao da se opravda objavljujući svoju drugu knjigu.42On Je tvrdio da su o njegovom isključenju iz Partije\14. februara) odlučili Politbiro i Sekretarijat sami, dok,međutim, njegova ćelija na Voltairovom liceju nije tražilanjegovo isključenje jer je priznao grešku što jeobjavio kritike izvan Partije. 43 Time je člin 24. Statutap~rtije bio, prema njemu, pogaženo Sve to, međutim, nijebIlo mnogo ubedljivo: Herve je kratko i jasno počinioakt nediscipline. On je odbio optužbe koje su bile up u­~ene. pr?!iv njega .t;t l'Humal1iteu prema kojima je tobozebIO lIsen funkCIja odlukom CK zbog veza sa neprijateljimaPartije. Nikada, kaže on, nije zamišljao - kaošto je to tvrdio Sartre - prelaz ka socijalizmu putemosvajanja parlamentarnih glasova, što je praktikovalaSocijalistička partija. U svojoj drugoj knjizi on se pozivaona Hruščova: pozivanje na autoritet Staljina - takočesto u njegovoj prvoj knjizi - bijaše potpuno iščezlo.Uprkos divljim napadima Kanape, Garaudya (Garodi),Bessa i Suret-Canalea (Sire-Kanal) koji je yršio ulogunjegovog pomoćnika u "rukovanju sekirom", Hervć je33 P. Herve, La Revolution et les Fetiches, str. 117-130.]9 L'Hwnanite, 25. januara 1956.'" L'HlIIllanite, 10. februar 1956.'l J. P. Sartre, ,,Le reformisme et les fetiches", LTM, februar 1956.'2 P. Herve, Lettre ii Sartre." Isto, str. 248.253