Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Dakle, da li će u bilo kojoj budućnosti čulnost ipakmoći toliko da se emancipuje da više neće biti potrebnakvalitativna diferencija između nje i duha'? Hoće li prirodau univerzalnosti čulnog postojanja neposredno dospetido same sebe i više neće morati da bude spoljašnjipredmet poimanja, kao posledice razmišljanja, u ciljutehničkog manipulisanja, kako je to nužno u savremenojprirodnoj nauci? U svakom slučaju našem je autorujasno da, naime, "sva vlast nad vanljudskom prirodomide uporedo sa ... vlašću nad ljudskom" a ova je identičnasa "odbijanjem, odricanjem od nagona". (Fb, 36nap. 80.) Ako čovek ne može bez smetnji da iživi svojenagone, on mora samim sobom da ovlada, pa će samomsebi još ostati neostvarena utopija, jer - u to, ipak nesumnja nijedan marksista - kako Freud kaže, programprincipa zadovoljstva je taj koji postavlja životni cilj.16Do čega je drugom čoveku stalo nego do sreće'?! A ova sesastoji - kako kaže Feuerbach - u "odsutnosti bola"(105.) Svakako: "Program koji nam nameće principzadovoljstva, naime da budemo srećni, ne može se ostvariti,ali se ne smeju - ili, bolje, ne mogu se dići rukeod nastojanja da se on nekako približi ostvarenju" (105).Alfred Schmidt može i Marxa i Engelsa predstavljatisebi kao marksističke pristalice Freuda; stoga im prigovaraza optimizam koji uopšte nije u skladu sa Freudovimsaznanjima. On napominje da je Marx polagao naduupravo u fatalno ovladavanje prirodom i stoga prevideodestruktivni karakter prirodne nauke i industrije, a dau Engelsovoj definiciji slobode u Anti-Dilhringu nedostaje"sva Freudova ,nelagodnost u kulturi' ...". (Fb, 35i sled.)Ako se doslO\rno držimo Freuda, čoveku se ni sadakao ni u budućnosti ne piše baš najbolje. Freud smatrada može da konstatuje da sve ustanove univerzumaprotivreče principu zadovoljstva. Namera da čovek budesrećan nije sadržana, tako reći, u planu stvaranja. Zadovoljstvokoje traje, ukoliko je to uopšte lTlOguće, možesc z:1misliti samo kao "osećanje male lagodnosti". KaostV:1rna sreća zadovoljstvo može biti samo "epizodni fenomen",u smislu "iznenadnog zadovoljavanja jako zauzdanihpotreba" (105). - "Ali sve zadovoljstvo želi več­'lost - želi duboku, duboku yečnost" - tako je govoriojoš Nietzscheov (Niče) ZaratustraY Takvo večno zado­\"oljst\"o, koje bi u smislu principa zadovoljstva zasluži-Jo Isto, str. 208.17 Friec!r. Nietzsche, IF crke, tom 2, hrsgb. v. K. Schlechta,1'v1i.inchen, 1960, str. 55S.460valo samo naziv sreće, nije večno moguće u svetu principastvarnosti, na koji Freud ukazuje, i u svetu OVladavanjaprirodom, koji stvara teškoće Alfredu Schmidtu.Onaj ko njega postavi za cilj života, hteo to ili ne opetće biti upućen na religiju. "Večno blaženstvo" se možezamisliti samo kao nadzemaljsko. Zar je onda čudo štoposlednja reč Schmidtove interpretacije Feuerbacha pripadareligiji?Kod Schmidta se pokazuje da Feuerbach religijuopisuje tačno onakvu kakva je potrebna čoveku kogaodređuje princip zadovoljstva. Feuerbach izbacuje religijuiz spekulativne filozofije. Ovoj je, kaže on, stalosamo do istine, "do apstraktne, teorijske istine; tj. doistine aps trakcije ...", a religiji je stalo do života i st\"arnosti.Filozofija se, po njemu, odnosi samo na mislećeljude, a religija na čulne, praktične ljude. Religija jepozicija celog, stvarnog čoveka. Bogu religije stalo jesamo do toga da i plot postane blažena,hrišćanstvoveruje u "plotsku besmrtnost i blaženstvo". (Fb, 258.)U stvari: Hrišćanska religija obećava ćoveku u celoj njegovojčulnoj egzistenciji večnu sreću, ona ne propovedakao budući kraj, kao što čini Engels - na šta AlfredSchmidt ukazuje (WM, 64 i dalje) - propast čovečanstvai Zemlje, nego "novu Zemlju" i "vaskrsnuće ploti",samo je ona, a ne marksizam, "utopija emancipatorskečulnosti" .Naravno, Alfred Schmidt ne prećutkuje da je Feuerbachustalo do ukidanja religije. On shvata Feuerbachovoučenje kao "antropološki materijalizam". Materijalizamoznačava istorijski onu poziciju koja stoji u nepomir­Ijivoj suprotnosti sa svom religijom. Ali materijalizamkoji polazi od principa zadovoljstva nužno dospeva, kaošto smo videli, do religioznih ili bar kvazireligioznih konsekvenci.Religija i m'iitterijalizam - nisu li ~l1ožda ipakuzajamno spojivi? Stvar je u tome, napominje AlfredSchmidt - i to je stvarno poslednja reč njegove interpretacijeFeuerbacha - "da se religija ... ostvari ,ukidanjem'n. (Fb, 260.) I u "Završnom razmatranju", kojezatim sledi, on naziva Feuerbachovu filozofiju "materijalističkomeshatologijom" (svakako, uplašen tolikom iskrenošću,dodaje "sit venia verbo"). (Fb, 262.)Materijalistička eslzatologija - očekivanje nebeskogcarstva na Zemlji, marksizam kao učenje o spasenju, njegovanaučna striktnost kao izvesnost spasenja i Marxkao prorok budućeg carstva slobode koje obećava daće u svakom pogledu biti ravno carstvu božjem u hrišćanskojreligiji? - Ako ova slika, koja je marksiznmbezbrOj puta prigovorena, makar samo delimično odgo-461