Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

vIjali su se jedni za drugima i tako pratili dug usponfrancuske buržoazije - od razaranja feudalne organizacijedo industrijske revolucije. U isto vreme carističkaNemačka pruža primer kako se koriste stare intelektualnegrupe i grupe ne-intelektualnog porekla: junkeri igeneralštab obavljaju najveći deo intelektualnih funkcija.Ne osuđuje li razvitak zapadnjačkih društava - aposebno francuskog posle 1918. i naročito posle drugogsvetskog rata intelektualce na iščezavanje? Analitičkashema koju predlaže Gramsci trebalo bi da omogući novpristup ovom problemu: ali potrebno je da ona omogućizasnivanje analize intelektualnih slojeva buržoaske Francuskes kraja 19. veka, jer se upravo u to doba obrazujekategorija koju i danas nazivamo "intelektualci". polazećiod ove referencijaIne tačke, biće moguće istražitineke od posledica koje u intelektualnim slojevima izazivajunajnovije promene francuskog društva; moći ćemo,isto tako, da na osnovu funkcija koje obavljaju, institucijakoje ih stvaraju i ideja koje šire definišemonove tipove intelektualaca.Tekst br. 1Paul Baran: Intelektualac je po svom biću društvenikritičarŠta je intelektualac? Najačigledniji adgovor bio, bi:čovek koji radi svojom inteligencijom i za život zarađujepre mozgom nego mišićima (ili, ako već ne mora da zarađujeza život, takvim radom zadovoljava svoju znatiželju).Međutim, ma kako jednostavna i neposredna, avadefinicija je uopšte uzev nedovoljna. Primenjena na svakagko ne obavlja manuelni rad, ona vidljivo odudaraod uobičajene upotrebe reči "intelektualac". Pajava izrazakao što su "dugokosi profesori" ili "jajaste glave"navodi na pomisao da u javnam mnenju postoji drugačijipojam kojim bi se obuhvatila određena kategorijapajedinaca koji čine uži sloj od onih što "rade svojimrukan1a".Ovo nije samo terminološko nadmudrivanie. Postojanjeova dva različita pojma pre odražava stvarno društvenostanje; razumemo li ga, bićemo bliži pravi1nijemodređenju mesta i funkci ie intelektualaca u društvu. Prvadefinicija - iako, dosta široka - može se dabro primenitina brojnu grupu pojedinaca koji čine znatan deodruštva: oni rade više svajim duhom nego mišićima ižive pre od svoje inteligencije nego od ruku. Nazovimo98ih illtelekwalllil11 radIlicima. Među njima su poslovniljudi ilekari, rukavodioci preduzeća i propagatori "kulture",bankarski službenici i profesori univerziteta. Nemaničega uv;:-edljivog u ovom skupu, kao, što nije uvredljivareći ni "svi Amerikanci" ili "svi pušači lule". Redovnopraširivanje ave grupe intelektualnih radnika predstavljajednu od najspektakularnijih posledica dasadašnjegistarijskag razvitka. Ona adražava bitan aspekt društvenepadele rada kaja je zapačela s prvom kristalizacijomprafesionalnag sveštenstva, a vrhunac dastigla u naprednamkapitalizmu: u razdvajanju umne ad fizičke delatnasti"belih" ad "plavih okovratnika" (...).Predlažem da u stavu prema prablemima kaje jepastavia celokupall istarijski praces potražimo, graničnuliniju između intelektualnih radnika i intelektualaca. 14Želja da se kaže istina sama je jedan uslov da bičavek bio, intelektualac. Drugi je pastajanje hrabrosti,spremnasti da se racianaina istraživanje spravodi bezabzira na sve apasnasti, da se preduzme "bezabzirna kritikasvega pastojećeg ... bezabzirna kaka u tam smisluda se kritika ne boji svojih rezultata, a ista tako ni sukabas pastajećim silama" (Marx). Intelektualac je, dakle,pa sva m biću društveni kritičar, čovek kaji teži daidentifikuje, analizuje i time daprinese prevazilaženjuprepreka koje anemogućavaju da se dastigne balji, humaniji iracianalni j i društveni paredak. On time postajesavest društva i glasnagavarnik pragresivnih snaga, savestkaja pastaji u svakam datom periadu istarije. Stagaga lavcem u mutnam i gnjavatarom smatra upravljačkaklasa koja nastaji da sačuva statlis quo, a intelektualniradnici kaji su u njenoj službi aptužuju ga da je utapistaili, u najboljem slučaju metafizičar, a u najgarembundžija. (Paul Baran, "Qu-est,ce qu'un intellectuel",Partisans, hr. 22, aktabar 1965, str. 41-46.)Tekst br. 2Genevieve Gennari: Ne pucajte na intelektualcaIntelektualac nas uznemiruje zata šta sve davodi upitanje u doba kada svi, s pravam, žale za sigurnim vrednostimai kratkam umetnašću; takva je i ona dama koju" Otklonimo svaki nesporazum: intelektualni radnici moguda budu (a ponekad i icsu) intelel.::tualci, a intelektualci su čestointelektualni radnici. Kažem .,često" zato što mno;ri industrijskiradnici. zanatlije ili seljaci mogu da budu (a u mnogimistorijskim situacijama oni su to često i bili) intelektualCl, a dapri tome nisu intelektualni radnici (napomena P. Barana).99