Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

takvo postati ... naša velika planeta lebdela je u beskrajnomprostoru kao nematerijalan mehur. Nijedan oštroumančovek neće dugo sačuvati svoje oštroumlje akoživi isključivo među reformatorima j naprednim ljudimai ukoliko se s vremena na vreme ne vrati uspostavlje­!llom poretku stvari da bi iz tog starog ugla proveriosvoje poglede novim zapažanjima.Stoga je već i meni bilo vreme da se vratim i porazgovarammalo s konzervativcima, piscima iz North America1lReview, trgovcima, političarima, ljudima s Kembridžai svim onim poštovanim starim budalama koje,još uvek, u ovoj neodređenosti i maglovitosti događajadrže u svojim kandžama jednu ili dve ideje koje nisuod juče u modi."Poslednji istorijski činilac koji treba da bude razmovrenda bi se proceni o položaj humanističkog intelektualcaje njegov osoben odnos prema nauci. Postojeća'odbojnost između prirodnih i društvenih nauka, s jedne,i humanističkih disciplina, s druge strane, razvila se netako davno. Vrhunski intelektualci 17. i 18. veka -Hume (Hjum), Locke (Lok), Voltaire, Kant - nisuimali ovaj stav; upravo je bilo suprotno. Za humanističkeintelektualce tog vremena nauka je bila predmet divljeni~.:..~tome je bila suština načela: "razum i humanost"i "napredak i prosvećenost". Čak je i JonathanEdwards (Džona tan Edvards), vrlo religiozan čovek, doslovnorečeno reakcionarni kalvinista, bio duboko prožetidejama Locka i Newtona (Njutna) i smatrao bi nemogućimda brani ijedan pristup problemu čoveka u komene bi bilo ozbiljnog i 'odgovornog odnosa prema nauci.Francuska revolucija je pokrenula bujicu antinaučnihtendencija svojim prividnim zahtevima za primenomnauke u praksi, praćenim razvojem tehnologije i okrutnošćuratne industrijalizacije. Od početka 19. veka humanističkiintelektualci su se našli u još jednoj nedoumici,ovog puta usredsređeni na pitanje njihovog odnosa premanauci.Sve u svemu, mogu se među humanistima izdvojitidve vrste odgovora na ovo pitanje. Jedan je biou podražavaniunauka, pretvaranjem književne kritike u istorijuknjiževnost~ ili filozofije u jedan oblik semantike. Drugije bio u dokazivanju 'Opravdanosti i značaja humanističkihnauka tako što je stvarano posebno i izuzetno carstvo- vrednosti, ontološko. mitsko - čije su istine dostupnemetodima humanističkih a nedostupne metodima drugihnauka. Oni koji prihvataju ovo stanovište, koji sezalažu za osobenu, nadmoćno saznajnu vrednost humani-stičkih diSCiplina, skoro su neizbežno bačeni u borbuprotiv utic.ata ! prestiž~ nauke. Na skoro svakoj katedriza en~lesb JeZlk nalaZlmo legla pobunjenika protiv potvrđemh,opštevažećih naučnih i mehanicističkih tendencijanašeg doba.Osim zanimanja humanističkOG" intelektualca za revoluciju,njegove uloge sekularizov~nog sveštenika i njegovogodnosa prema nauci, postoje i druae okolnosti vezaDene više za istorijske činioce već ;a lične materija~r;euslove. njegovog svak'odnevnog života koji, takođe,utlcu.na ?bJll~ovanje njegovih stavova i preokupacija. Prostor.lsklJuc~lJe mogucnost razmatranja svih ovih okolnost.l;.morace d~ nas zadovolji pažnja koju budemo posvetIhsamo nebma od njih.Rad je osnovno iskustvo čovečanstva. Rad intelektualc:a- onaj rad koji on smatra svojim istinskim ilipraVIm radom - u svojoj 'Osnovi je različit u odnosuna rad ve~~n~. ostalih ljudi. Seljak mora da uskladi svojrad s godiSnjim dobom, sa suncem s telesnim ritmomživoti?je. Rad.l:ik mora da ispunjav~ normu, da radi utesnoJ ~ar:~d~Jl. s drugima, da prihvati spoljni autoritet.HumamstIcb mtelektualac, nasuprot tome ima vriomalo ~vr~tih obaveza u ?edelji. Sklon je d~ sve oblikekolektIvmh obaveza, reCImo sastanke odbora i nastavnog~~ća, posmatra kao smetnje svom radu; iako možeda UZlva li ~ru.ga~·stv~ svoji~ kolega i da ga to inspiriše,0:1 zna. da Je Istmsb ozbIljan onda kada je sam s papIroml olovkom, kada stvara prostor oslobađanju ideja.. Onaj KO nepromišljeno uopštava takvo jedno radno:skust~o - a greš~ upravo ljudi koji bi to trebalo da zna­J!: bolJ.e cd ostahh -::- spremar:- je da misli da je rad1rsa.v~nJe, da. su ~rustvena rutma i organizacija časnioblICI porobljavanja, a da društvo može biti zasnovanoisključivo na pri,nci,Pu dobrovoljnog prihvatanja obavezaod strane pOJecimca. On, takođe, može da misli damušk~rci i ~en.e. u radu žele da dožive snažna osećanja,vmogucn?st I rIZIke stvaralackog napora, kao i slobodu~d. spolJnog. aut~~·iteta. I ako otkrije da se ljudi ne osecaJuna. oV~J nac~~, ?n može :I.a zaključi da ih je posaootupeo I oSlromaSl'O lm duh. NISU svi, a možda ni većinahumanisti~k~h intelek~ualaca tako uskih shvatanja nistvarn~ l1l Idealno VIđene suštine rada. Dtoni ie kojestvaraju humanistički intelektualci često zvuče' kao kI-itizersl\'0, što je posledica profesionalnih predrasuda jedneposebne grupe u društvu.D.r:~lgo - hli~anistički intelektualac je, po svojoj~un~cI.)l, u traganju .da U .~vemu otkrije koncepciju, znacenJel uzor. I saSVIm l1lstavna slučajnost može da ga14410 Marksizam u svetu145