Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Ideolog, koji se smatra svešću svog vremena po MarxuJe . samo "apstratni k oblik čoveka koji je sebi " postaostran i koji se proglašava samom merom sveta."Iz čega, dakle, izvire to otuđenje intelektualca? Izgledada ovde treba pravilno shvatiti Marxovu kritikupreds~ava. U čisto intelektualnoj delatnosti čovek seospoljava Ll lažno objektivnu stvarnost. TDkom te delatnostiintelektualac se odvaja od samoa sebe i fetišiz­~je svoju delatno~t; on se otuđuje u kc~rist jedne više.Iluzorne delatnost!. Tokom svog delDvanja sigurno je dallltelektualac pokušava da se transcendira (da upotrebimomoderan Izraz), ali samim tim on teži i da se ukočinjegova delatnost mu izmiče i pretvara se u nezavisn~stvarnost. Intelektualno otuđenje je prema tome ta ideol~šk~projekcija čoveka van sebe samog, njegovo odvaJanJeod sama sebe. Svrhovitost svojstvena intelektualcunegi~'a se u ~orist svrhovitosti jednog ideološkog procesa.~lme se llltelektualac pokazuje nesposobnim daostv~n sopstven~ yclljeve i bHo koji njegov postupak postavlpga kao lIcnost: on postaje marginalna ličnost,odvojena od društva jednom vrstom intimne pukotine,nespos?bna da ys~ u društvu prijatno oseća, nezadovoljnaSVOJIm polozajem, a opet nesposDbna da ga prevaziđe.Time se objašnjava tobožnja nesreća intelektualca.U !V1arxovim očima ideologija se pokazuje kao opravdanJea posteriori. Ona je po rečima A. Gorza "sistemsamoopravdavajućih ciljeva, zaključaka i sofiza­:na, kOjim.a. pOjedi?ci. pok~šavaju da postupke koji sulm otuđem l za kOje lm pngovaraju da su zločini uspostavekao vrednosti i intencije. Oni u ideologiji tražedo~re ~'aZlcge da i dalje čine ono što već rade; oni po­~~savaJY da reči:na na magični način oteraju neprihvatlJl~UslIku o sebI, sliku koju im stvarnost iznova vraća;?11l se trude d~ svoje postupke i sVDj svet u kome se vis~ne prepoznaJu, postave tako kao da su zasnovani na u­nrverzal~~iI? v,rednos}ima. l!~ratko, ideologija je sredstvoda se rD1sljen)emy rese n~reslv~ pr?tivrečnos.ti; njen je ciljda ,na. neprotlvrecan nacm ob]asll1 svet protlvrečnosti i dapOl~dll1cu;a ~ obliku _ idej~ \Tati j~dnu stvarnost koja:m Je u Stvarima otua:~na . Takav Je za Marxa položajl1Zt~.le.ktualca: ~m .. na 11lVOU logosa pomiruje jedan svetkOJl Je nepomIrlJIV. a stvarne konflikte rešava na nivoufiktivnih 1'reclnosti.Pren:a t?me,. neuspeh čistog ideologa je očigledan:sko~o neIzbezr:o llltelektualac zapada u egotizam. kadasVOJ sopst:em problem ubacuje između sebe i drmdh.~t~da k?d llltelektualca i sklonost prema gestu. masci, ~lo­ZI. 1sto Je tako i položaj koji intelektualac ima u buržo-152askom društvu suštinski dvosmislen: ako društvo na društvenomi političkom planu ne priznaje tu marg,inalnulič.nost, ono je zehteva i čak postavlja na kulturll1 plan.Tak va tolerancija goni intelektualca da igra dv