Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...

More documents

Recommendations

Info

***Ovde nećemo započinjati diferencijalnu sociologijuinteligencija (inteligencija SSSR, SAD ili Trećeg sveta)već ćemo samo nagovestiti problematiku intelektualca.Intelektualac je pojam XX veka, ali kako kažu Elthen(Elten) i Lapassade, on može biti smatran naslednikomgrčkog "sofiste", renesansnog "humaniste", ili "filozofa"XVIII veka. U tom smislu intelektualac se uključuje uveliki racionalni i laički tok zapadne istorije: njegovaznanja se, s jedne strane, zasnivaju na kritičkom duhu(koji razbija mitove i praznoverja i nagriza tabue) as druge strane na potvrdi univerzalnih principa, odnosnoprincipa uma. Pojava uloge intelektualca odgovara raspadusvetih suština: ras:padanje velikih mitova u Atiniu V veku, raspadanje kai'oličke dogme u Evropi u vremerenesanse, raspadanje božanskog prava u Evropi XVIIIveka i raspadanje tradicionalnih vrednosti u Evropi XXveka.Međutim, ova kritička i racionalna struja ne srne danam prikrije i onu drugu, religioznu, koja takođe nadahnjujeintelektualca. Treba shvatiti da raspadanje svetog,iz čega se rađa intelektualac, određuje kod intelektualcanostalgiju za velikim jedinstvom koje je nestalo.Predak intelektualca i mislioca jeste presokratovskimag, Heraklit, Empedokle, Parmenid, naslednik šamanai sveštenika. Istovremeno dok je uvodio "laičku" misao,odnosno filozofiju, mag je stvarao mitove u razmeramatotaliteta sveta ili suštine bića. Magovi ustupaju mesto"filozofima", i dok jedni završavaju kritiku religijskogmita, drugi, polazeći od te iste kritike, traže potpunu ilisuštinsku istinu. Suprotnost "sofisti-Platon", odnosno"in telektualci-fil ozofi", kod El then a j e i suviše shema tska. Elthen zaokružuje Sokrata, koji na neki način predstavljaposrednika između sofista i Platona, i odjednomvidi da se ove suprotnosti ne nalaze više u ovkiru iste"intelektualnosti". Devalviranje racionalističkog skepticizmapredstavlja trenutak u dijalektici intelektualnosti,jer skepticizam nikad nije "dubok", i jer se u nedokučivostbića prodire uvek tumačenjem mita. Međutim, filozofijakoja postane mitizirajuća zaslužuje napade kritičkogskepticizma. Suprotnost sofisti-Platon ne predstavljatoliko suprotnost intelektualci-filozofi koliko suprotnostdva momenta misli - momenta negacije i momentanegacije negacije. Platon ukazuje na momenat kadaintelektualnost na svom višem nivou (na nivou filozofije)iznova stvara mitove. Ova primedba važi i za nižinivo intelektualnosti (nivo intelektualca). Na ova dvanivoa ljudski duh pokretan je potrebom da poveže frag-70mente sveta rasturene kritičkim skepticizrnom, te ?atraži istinski život, istinsko biće, kosrničko sudelovanje.U okviru sveta intelektua.lnosti P,?stoji jedan, pol supr?""tan kritičkom polu: to Je poboznost. Pobo~nost mo~veići tako daleko da na kraju uništi kritičku mIsao. U hn.sbnstvukod Pavla i Avgustina svedoci smo razaranjak-;jtičke' intelektualnosti ~ mitskom. Religija iznova apsorbujefilozofa ili intelektualca. Od Pascala do Peguya(Pegi) beležimo nebrojeno mnogo prt:?~vena ove vrste:Renesansa predstavlja obnovu kntlckog .duha, ah;e u isto vreme i traženje kosrničkog sudelovanja: huma~isti dok Dolako potkopavaju hrišćanske mitove, ~.tvaraju' ne ve Lili ak tualizuju prehrišćans~e kosm~go~l Jsketeme. Sa "filozofima" XVIII veka dVOjstvo se Javlja najednom drugom ni\'oru. Supro~n.ost Rousseau (Rust:?) -enciklopedisti nije samo tradlctO?al?a suprotnos~,.lzmeđupravog filozofa (Rousseau) ~ "lIl~.el~ktualaca.' o.~aizražava dva toka intelektualnostI, kOJI ce se manje-VISepomiriti u reyolucionarnoj generacij.i koja dolazi (?ant-Juste, [Sen-Žist], Robespierre). OSlln to~a, dolaZI tre~J1utak kadJ. će razum koji se suprotstavlja d?g.mama 1sam postati dogma, štaviše mit. U !,kultu boglIlJe ~~uma"Robespierre naivno izražava taj pokret preobrazaja.O\aj preobražaj nalazimo u ractOna~n.om postupk~bez obzira da li je reč o Comteu (Kont) Ih Renanu. OVImislioci postaju "magovi". U svakom intelektu~lcvu paonom najr2.cionalnijem, počiva jedan nadahnutI saman,spreman' ela se svakog časa probudi.Na jednom opštijem nivou mož~ se reći d~ i.ntel~ktualnoststvara istovremeno profano l sveto, kIltIk~ l pobožnost,na osnovu ponekad siI:1Ultanog. toka (I?I~erol'Rousseau), pO"1ekad u globalnOj pro:nem (Aufklal,fl~f!: :romantizam). Filozofija, kao i svet "lIltele~tua.laca , zn~1od te protiHečnosti. Nem~ suštin.~ke r~zhke Izn:eđu .fIlozofai intelektualaca, vec postoJl razlIka u mIsaol}lIll~1i\·oima. Intelektualci se nalaze na nivou vulgate, zajedničkihmesta: filozofi (mislioci) daju kritiku te vulgate.To z!1C,či da Guće (Gie), Lapassade, Elthen, pokreć~osnovni problem. To je problem samo~ritike d~~a kOJIuništa\"a S\oju sopstn:nu želju za ul1lver~alnoscu: Samokritikaskepticizma skepticizmom. ~amlm, kOja ysumnju do\'odi S2,mu sumnju, samokntika razr:-:na ~?J8dovodi Ll pit;:mje syoje sopst\'ene osno\"e. Po.stOJl kn tIkakritike, i ta drugostepena kritika, kad na nJu dođe ~ed,uljuljkuje se u mitologiju jer u tom !r~nutk.uJ)razmne,intelektualnost, izmučena strepnjom l IzgubiVSI povere-,', Prosvetileijstvo (nem.) -Prim. prev.71
oje u. "duh", tra~i mogl:lć~ost da izađe iz apstrakcije ipr~z~ll1e: I zato cesto vIdImo uItr~kritiku kako pada urehglOzlll zanos (Pascal, Peguy) lli stvara nove mi tologije.,In!elekl.u~ln~~t pokre,ću dva protivrečna osećanja:osecanje prIVIlegIje 1 osecanje bede duha u odnosu nastvarnos!. ~ jedne. strane, arogancija duha koji želi svemuda dIktIra svoJe zakone ili koji veruje da izražava zakonsvega, a s druge strane nemoć duha u životu.Kad~ se ova dva .oseć.anja r~dv
Page 1: Intelektualci iradničkipokretFried
Page 5 and 6: ad istorijski odumire, ne znači li
Page 7: što bivši buržuj postaje antibur
Page 10 and 11: u lijeka govori se sa svojevrsnom u
Page 12 and 13: nikada njeZInIm organskim intelektu
Page 14 and 15: đu prvih i. drugih (recimo, izmeđ
Page 16 and 17: o ULOZI INTELEKTUALCA. *D REVOLUCIO
Page 18 and 19: Sartre: U obliku njihovog znanja i
Page 20 and 21: Sartre: Maj to nIJe UCInI O odmah,
Page 22 and 23: Dokle crod se ne bude tako radilo,
Page 24 and 25: klas le znalački i dugo udešavale
Page 26 and 27: nih pozicija i novih pozicija koje
Page 28 and 29: naših revandikacija, nego radi ne
Page 30 and 31: Carlo SimoniSARTRE, INTELEKTUALAC,
Page 32 and 33: Zadaća je intelektualca da svoje p
Page 34 and 35: · klasičnocr intelektualca", kakv
Page 36 and 37: Georges LapassadeRUSO I ENCIKLOPEDI
Page 38 and 39: izrazima psihoanalitičara: za Rous
Page 40 and 41: odvoje dve koncepcije ove interpret
Page 42 and 43: ***U zaključku važno je istaći o
Page 46 and 47: tist, i da ie svaki mit praznoverje
Page 48 and 49: v.~ruga stvar je misliti pojedinač
Page 50 and 51: stacijama za koje budućnost nikad
Page 52 and 53: predstavlja u razobličujućem ogle
Page 54 and 55: intelektualci vrše. Gramsci je ova
Page 56 and 57: feudalni sistem raspadne. Crkva ču
Page 58 and 59: vIjali su se jedni za drugima i tak
Page 60 and 61: mo zato da bi mu nametnula monopol.
Page 62 and 63: su u poziciji da razgolite vIa di"?
Page 64 and 65: navodne inicijative Ranoja 1958, si
Page 66 and 67: Svi oni koji se raduju uključivanj
Page 68 and 69: ijalizmu". Na primer, jedan broj In
Page 70 and 71: jesen 1965, godine, na pri~11e~', o
Page 72 and 73: su dobrovoljno odlučili, u okviru
Page 74 and 75: stvarnom odnosu političkih snaga.
Page 76 and 77: cijama doživljava značajnu promen
Page 78 and 79: ~ ,Charles FrankelMUKE HUlVlANISTI
Page 80 and 81: ciji, da bi se oštro okrenuli prot
Page 82 and 83: pokoleba - bilo da se bavi pisanjem
Page 84 and 85: Michel MazzolaOD INTELEKTUALCA KOD
Page 86 and 87: ijaju otuđenje. I samo kroz te lju
Page 88 and 89: marksizam ostvaren i ispunjen), mo
Page 90 and 91: koalicije u kojoj centralnu ulogu i
Page 92 and 93: jaia je "negativna korelacija izme
Page 94 and 95:
tualna elita može odrhti svoj utic
Page 96 and 97:
strane porodice sada je posredovana
Page 98 and 99:
vNa ovaj ili onaj način sve ove va
Page 100 and 101:
neistražen život. Oni smatraju da
Page 102:
turu revolucionišu tako što istra
Page 106 and 107:
skim i političkim institucijama".
Page 108 and 109:
kao da se radi o stvarima. Paradoks
Page 110 and 111:
Ona bi pre bila "Svi ljudi treba da
Page 112 and 113:
kritikovaleostala 'Sovjetskib'Savez
Page 114 and 115:
zloglasnog rukovanja Staljina i Rib
Page 116 and 117:
i, s druge strane, odbrane socijali
Page 118 and 119:
prioritet dat egzemplarnoj praksi,
Page 120 and 121:
lom delu analize ovo sagledavanje i
Page 122 and 123:
čak i oni - a to znači vođe komu
Page 124 and 125:
S':l- on.i~!l mod~Iom razvoja nasta
Page 126 and 127:
do jednog nose Ll sebi zajedničku
Page 128 and 129:
u pojedinacnim stavovima, bivši ko
Page 130 and 131:
lđenim ci1jeJ? Ta,kav stalv se či
Page 132 and 133:
sa moskovskog radija za vreme rata,
Page 134 and 135:
malom. Kult ličnosti duboko je pro
Page 136 and 137:
narsao na malo simpatija kod intele
Page 138 and 139:
su, posle demonstriranja svog prija
Page 140 and 141:
je istaći da su, nasuprot drugim p
Page 142 and 143:
dišta Lefebvrea u velikoj meri sad
Page 144 and 145:
liku između velikih "kosmopo1itski
Page 146 and 147:
~l,ajuri: Februara 1965. "Italijani
Page 148 and 149:
o ' - ," ..::.. eMichel-Antoine Bur
Page 150 and 151:
o tom izbijanju Istorije II prvi pl
Page 152 and 153:
nji deo L'Etre et le Nćmu izričit
Page 154 and 155:
nog rada. Engels je to demonstrirao
Page 156 and 157:
trebe masa; osporavanje nužnosti p
Page 158 and 159:
univerziteta na početku ovog veka
Page 160 and 161:
spoljašnjeg poretka. Setit~ se z~b
Page 162 and 163:
nih zadataka preduzetnika i prenose
Page 164 and 165:
"zaštita :pronalazača" više nije
Page 166 and 167:
javu inteligencije, "koja zarađuje
Page 168 and 169:
velikog dela inteligencije odlikova
Page 170 and 171:
sociologa da ga odrede 2 • Neuspe
Page 172 and 173:
identifikuju stvarnost sa postojeć
Page 174 and 175:
gitimiziranje objašnjenje nekog dr
Page 176 and 177:
Ako sad razmotrimo ideološku POZIC
Page 178 and 179:
Drugi i trajniji simptom ove tenden
Page 180 and 181:
zvan je - u skladu sa novom ideolog
Page 182 and 183:
ma. Sada se SDS-u konačno pružila
Page 184 and 185:
U samom gradu Kentu, pak, eksplozij
Page 186 and 187:
strpljenje mladih i time omogućio
Page 188 and 189:
za kampovanje. Mnogi kamperi pokuš
Page 190 and 191:
ilo mr:~go ni privremenih pomoćnih
Page 192 and 193:
Ali ne sasvim. Posle izvesnog vreme
Page 194 and 195:
mnoštvo podeljenih pritisaka koji
Page 196 and 197:
ev~Iuc!onisa.ni U v samom temelju.
Page 198 and 199:
stru~turi razvije:nog ~apit,:lizma;
Page 200 and 201:
e protiv muške dominacije na svim
Page 202 and 203:
i sposobna da obrađuje zemlju. Oni
Page 204 and 205:
eđuje da rukovođenje bude rezervi
Page 206 and 207:
Bogatstvo tih sadržaja biće utoli
Page 208 and 209:
Z1Zači da više nemaš ideala?Što
Page 210 and 211:
znanja i konkretne prakse, razume s
Page 212 and 213:
S druge strane, ukazuje se na činj
Page 214 and 215:
Broj mladih Broj mladihkoji su oti
Page 216 and 217:
olakšan: recimo, fabrika isporuču
Page 218 and 219:
niranje porodice i rodbinskih odnos
Page 220 and 221:
Friedrich TombergOD "KRITIČKE TEOR
Page 222 and 223:
cija; naprotiv, treba da se odvija
Page 224 and 225:
Fredu, nešto što je prisvojeno is
Page 226 and 227:
da je ona u međuvremenu - kako tak
Page 228 and 229:
nego - uz korišćenje još nezrele
Page 230 and 231:
J?e.hanicistički, sasvim nespojivo
Page 232 and 233:
telo u svom totalitetu je moje Ja,
Page 234 and 235:
Srednjovekovnom hrišćanstvu se ni
Page 236 and 237:
theareticos, on se ne može odupret
Page 238 and 239:
Horkheimer očekivao od radničkog
Page 240 and 241:
Dakle, da li će u bilo kojoj budu
Page 242 and 243:
autonomna egzistencija, mada se sve
Page 244 and 245:
sm!slu. Utoliko moramo dati za prav
Page 246 and 247:
jiv sa tradicionalnim hrišćanstvo
Page 248 and 249:
eticosa, a ne za nesmetano slobodni
Page 250 and 251:
pogled na svet koji se ujedno može
Page 252 and 253:
čovekovoj individui već dato u bi
Page 254 and 255:
postavljamo da ih Haug nije video n
Page 256 and 257:
učiniće dobro ako se priseti puta
Page 258 and 259:
koj svesti. $to se tiče fašizma,
Page 260 and 261:
p~tan~e njegovog odnosa prema priro
Page 262 and 263:
poru".41 Naprotiv, nova zajednica j
Page 264 and 265:
'Wolfgang Fritz HaugSOCIJALISTIČKO
Page 266 and 267:
na i"Ako je argumentacija tačna, k
Page 268 and 269:
delatnosti ideologa, ono što je id
Page 270 and 271:
Izgradnji i sa političkom praksom.
Page 272 and 273:
Ovaj - u sličnoj literaturi neuobi
Page 274 and 275:
objektivnoj stvarnosti vaZI drugi p
Page 276 and 277:
Lucio CollettiPOLITIČKII FILOZOFSK
Page 278 and 279:
časopis iz razloga koji su bili ka
Page 280 and 281:
to ipak kapitalističko, društvo -
Page 282 and 283:
materijalizam značio nešto više
Page 284 and 285:
tesno vezani za određene istorijsk
Page 286 and 287:
uržoaske političke ekonomije, kri
Page 288 and 289:
Vlse zabrinjava jeste činjenica da
Page 290 and 291:
velikoj meri zapostavljaia, a to je
Page 292 and 293:
Ako pogledate dela kao što su Agra
Page 294 and 295:
II\:TELEKTUALCI I RADNlćKA KLASAMA
Page 296 and 297:
upotrebi strojeva).' Pojam radnedje
Page 298 and 299:
da podupire vladajući blok jed~nom
Page 300 and 301:
ljenog subjektivistič.kog približ
Page 302 and 303:
A kod Althussera osvaja ta ž.c:sov
Page 304 and 305:
ne, čaki savreme?e, kritič~l:ekap
Page 306 and 307:
pošteno kopira i već postojećegr
Page 308 and 309:
trati sposobnom da uvjetujedržanje
Page 310:
3. Marx: O revoluciji i Državi.- S
show all

Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...